Sajberpsihologija

07.02.19

Autorka ove izuzetne knjige, dr Katarina Kacer, ekonomista je i socijalni psiholog. Jedan je od vodećih istraživača sajberpsihologije i medijske etike, a istovremeno je aktivna i kao ekspert u komisijama Saveta Evrope, nemačkog Bundestaga i vladinim institucijama u Nemačkoj i inostranstvu.

Kacer već u uvodu ističe da je internet postao novi koordinatni sistem našeg ponašanja. Smatra da, zahvaljujući njegovoj sveprisutnosti u našem svakodnevnom životu, postoji opasnost od pogrešne percepcije stvarnosti. Anonimnost na internetu i sve veća mentalna odsutnost u velikoj meri utiču na naše ponašanje i odnos prema svetu koji nas okružuje.

Kako ne bismo upali u zamku, važno je razviti svest o tome na koji način neprestana promena perspektive između stvarnog i virtuelnog prostora utiče na identitet, emocije i ponašanje. Ona navodi čitav niz faktora koji vode greškama u „digitalnoj” percepciji. To se pre svega odnosi na opažanje prostora i osećaj za vreme. Kacer ilustruje različite načine na koje naš mozak može krenuti stranputicom na internetu, kao i opasnosti i potencijalne bolesti do kojih to može dovesti. Istovremeno nam pruža i korisna uputstva o tome kako da postanemo kompetentni „sajbernauti“.

Autorka nas prvo informiše o tzv. multitaskingu i objašnjava kako nastaju digitalne greške u opažanju, ali i kako se one mogu izbeći. Tu se prvenstveno radi o izgradnji svesti o potencijalnim devijacijama u opažanju koje nastaju kada radimo više različitih stvari istovremeno, npr. ako pregledamo različite sajtove dok se bavimo nečim drugim itd.

Autorka se bavi i pitanjem razgraničenja intimnog i javnog u digitalnoj sferi. Naše polje svakodnevnog delovanja je udvostručeno zahvaljujući tehnologiji, ali istovremeno dolazi i do postepenog brisanja jasne granice između ta dva sveta. To se dešava kada polje naših društvenih interakcija počne da se prepliće sa lokacijama koje posećujemo na internetu. Naša interesovanja i izbor interaktivne virtuelne sredine utiču na percepciju stvarnosti.

Na poimanje prostora presudan uticaj imaju već pomenuto udvostručavanje, raznovrsnost i nivo interakcije. Ukoliko negde nismo fizički prisutni, naše poimanje prostora je drugačije. Inhibicije i stidljivost nestaju. U komunikaciji sa drugim individualnim korisnicima društvenih mreža, iskrenost je tek delimično prisutna. Autorka iscrpno obrađuje temu privatnosti osvrćući se na specifičnu prirodu onlajn komunikacije i kreiranje iluzije o zaštićenosti.

Internet, po svemu sudeći, menja i tradicionalno poimanje vremena. Oni koji veruju da zahvaljujući tehnološkim dostignućima uvek moraju biti u kontaktu sa drugima, imaju sve manje slobodnog vremena. U ovom slučaju izuzetno je važno uspostaviti jasne granice, kako bismo se zaštitili od preterane dostupnosti ili čak zavisnosti.

Ova knjiga nas obaveštava o svemu što je važno znati o zasebnom funkcionisanju duha i tela zahvaljujući njihovom delovanju u različitim sferama, a i o tome kako digitalni svet utiče na naša osećanja, razmišljanje i ponašanje.

Autorka nam pruža obilje informacija o mračnoj strani društvenih interakcija na internetu. Jedan od paradoksa interneta je da se žrtvama često dodeljuje uloga krivca. Ovde saznajemo više o tzv. „shitstorm“ fenomenu, kao i podatak da je sve manje ljudi spremno da trpi anonimne ispade.

Razmatraju se i fenomeni maltretiranja i proganjanja na internetu. U ovom slučaju značajnu ulogu igra predanost, naravno ako gledamo iz ugla počinioca. Žrtve sajber proganjanja su uglavnom žene.

Saznajemo štošta i o virtuelnom voajerizmu. Autorka ovde podvlači da je naročito važno imati jasnu predstavu o sopstvenom prisustvu na internetu. Objašnjava nam i kako mozak funkcioniše u digitalnom svetu i van njega, i kakav uticaj život na internetu ima na razmišljanje i sposobnost pamćenja.

Obrađuje se i niz drugih tema, kao što je prezasićenost vestima ili uticaj prizora nasilja na korisnike interneta. Šta se dešava sa onima koji su izloženi, recimo, brutalnim ratnim scenama? Kacer iscrpno razmatra efekte gledanja ovakvih sadržaja.

Ona raspravlja i o ulozi sajberprostora kao idealnog mesta za individualno izražavanje, predstavljanje i marketing, ali i fenomenu virtuelnog grupisanja. U vezi sa ovim pojavama autorka nas upoznaje sa merama koje možemo preduzeti kako bi postali „sposoban sajbernaut“.

Njen zaključak da je potrebno ustanoviti novu medijsku etiku, je potpuno ispravan. Ona se mora, kako ističe autorka, shvatiti kao element kontrole koji ne utiče samo na korisnike, već i medijske kompanije i provajdere, kako bi se formirala kritička transparentnost medija. Ona s pravom primećuje da ovo neće biti lako, jer se izuzetan značaj pridaje pluralizmu, koji postoji zahvaljujući slobodnom pristupu internetu.

Naposletku, od svih nas zavisi kako će izgledati budućnost interneta. To je pitanje lične odgovornosti. Kako biste se obavestili o tome na šta treba obratiti pažnju prilikom korišćenja mreže, nećete pogrešiti ako pročitate izuzetno informativnu i kvalitetnu knjigu kao što je „Sajberpsihologija“.

Prevela: Jelena Tanasković