Žanka Stokić

22.03.04 Politika

Novosadski izdavač "Solaris" priležno objavljuje knjige Borislava Pekića (1930-1992), jednog od najznačajnijih pisaca srpske književnosti XX veka - romansijera ("Hodočašće Arsenija Njegovana", sedam tomova "Zlatnog runa", "Besnilo"...), ali i dramskog pisca ("Čudo u Jerusalimu", "Buđenje vampira", "Korešpondencija"...), zahvaljujući Pekićevoj životnoj saputnici, arhitekti Ljiljani, koja o njegovoj zaostavštini vodi primernu brigu, ne mitologizirajući svoju ulogu u piščevom životu. Tako je nastala knjiga prepiske Borislava Pekića sa prijateljima, a nedavno je iz štampe izašla i druga knjiga "Korespondencije kao život" - pisma supruzi Ljiljani. U knjizi je 105 pisama, pisanih od 19. juna 1970. do 28. marta 1971. To je vreme za koje je veliki pisac, po rečima Ljiljane Pekić, govorio da je jedan od najtežih perioda u njegovom životu, kada je odlučio da se sa porodicom preseli u London, a za razliku od nekih drugih pisaca, koji su u svet odlazili jer su dobijali nameštenja, Pekiću je pred odlazak jedno jutro, u zoru, na vrata zakucala milicija i oduzela mu pasoš... Tako je ova prepiska uzbudljivo štivo o drami jednog pisca, drami porodice, ali i slika prilika u kojima se tih sedamdesetih godina živelo, naročito intelektualci koji su krčili prostore slobode...

Pisao je Pekić pisma u London supruzi i kćerki i tako ostavio iza sebe potresan dokumenat o jednom životu i vremenu. Ali, ovim dvema knjigama Borislav Pekić se književnoj javnosti predstavlja i kao pismopisac prvog reda. (Urednici Saša Radonjić i Nebojša Burzan)

Draž kolumne

Centar za unapređivanje pravnih studija i "Astimbo knjiga" iz Beograda objavili su novu knjigu Ljiljane Đurđić "Presvlačenje No 5102000" (Hronika tranzicione Srbije). Pisac ove knjige kolumni (štampanih a i neštampanih u listu "Danas") zapažena je u javnosti kao pesnik, pripovedač, esejista i prevodilac. Tako reći, ogledala se u nizu književnih žanrova i u svima se izdvajala po svojim osobenim darovima - izuzetnom originalnošću u pesništvu, kritičnošću u esejima i, naročito, u kolumnama. Ovo je knjiga žestokih, oporih hronika o životu koji smo živeli i živimo i danas. Bez dlake na jeziku, Ljiljana Đurđić nas podseća:

"Kolumnu su pisali mnogi i mnogi, veliki i mali pisci, od pronalaska štampe do danas, od predivnog Dž. B. Šoa do nadobudnog Umberta Eka. Uostalom, šta bi Montenj danas bio da je nešto živ - običan kolumnista!"

Po njenom shvatanju - kolumna je vrh novinarstva, zato je ova knjiga veoma edukativna, aktuelna i danas kao i juče.

Još jedna svestrana ličnost - pesnik, putopisac, romansijer, scenarista... Goran Lazović (1962) objavio je knjigu "Kokarda pod jastukom" (izdavač "SrboArt" Beograd, urednik Slobodan Đukić). To je uzbudljivo publicističko delo - u njemu Lazović pita i zapitkuje sina Draže Mihailovića, kćerku đenerala Milana Nedića, kćerku Dragiše Vasića, sina Pavla Đurišića, suprugu Nikole Kalabića... Po rečima dr Vasilija Kalezića, pisca predgovora, knjiga Gorana Lazovića je znamen, i svedočanstvo, i uspomena, ponajviše i ponajbolje svih koji su u toj dramatičnoj knjizi.

Hercegovačka rapsodija

I novo izdanje, znatno dopunjeno, bogato ilustrovano monografije "Žanka Stokić" dr Petra Volka, pobudiće pozornost čitalaca na dramu jedne od najvećih ličnosti srpskog glumišta uopšte. Pored Pere Dobrinovića, Dobrice Milutinovića - Žanka Stokić (1888-1947), legendarna Nušićeva "Gospođa ministarka" dobila je knjigu kakvu zaslužuje. Volk je rekonstruisao njen život od rođenja pa do ispraćaja na Topčiderskom groblju, po njenoj želji - na volovskim kolima, na julskom danu, prekrivena cvećem... (Izdavač Narodno pozorište u Beogradu, urednik Željko Hubač).

Radovan Ždrale (1929), Hercegovac koji je godinama veoma prisutan u kulturnom životu Vojvodine, pre svega kao romansijer, pripovedač, esejista, dramski pisac, ali i vajar (autor je više od 3000 skulptura od plemenitog i ukrasnog kamena). Ovih dana Ždrale je objavio dvotomnu romanesknu hroniku "Hercegovačka rapsodija" (izdavač Udruženje Srba iz Hercegovine u Vojvodini, urednici Žarko Ružić i Jovo Radoš).

Recenzenti naglašavaju da ova knjiga predstavlja "literarno oblikovanje i saopštavanje autentičnih istorijskih događaja (ustanci u Hercegovini protiv Turaka 1852-1878. godine), pri čemu je istorijska faktografija znalački obogaćena umetničkom imaginacijom i stvaralačkom maštovitošću, što tvori skladno epsko-lirsku kompoziciju, koja se prima kroz uzvišena osećanja srca i duše". Dakle, u ovom romanu hronici čitaoci će uživati u priči o vojvodama kao što su Luka Vukalović, ili Mićo Ljubibratić, ali i u opisima vojske Omer-paše Latasa, harambašama, sekretarima, austrijskim generalima, ili glasovima iz groba, člancima iz onovremene štampe...

R. Popović