01.01.00
Politika
17.12.1999.
Dragocena filmska knjiga
Let nad močvarom
Monografija o Aleksandru Petroviću. - Život, delo, sudbina po mnogo čemu neprevaziđenog filmskog reditelja, sabrani su u knjizi dr Petra Volka
Dugoočekivana monografija o jugoslovenskom filmskom reditelju Aleksandru Saši Petroviću - "Let nad močvarom" autora dr Petra Volka, posle kratkog susreta sa čitalačkom publikom na ovogodišnjem Sajmu knjiga, juče je u Jugoslovenskom institutu za film, u Beogradu, imala promociju.
Nastala kao plod višegodišnjeg istraživanja, pedantnog sređivanja obimne dokumentarne građe, ova knjiga dr Petra Volka više je od monografije: ona je i dokumentarna studija i prozni tekst, pravi roman o Aleksandru Saši Petroviću, od rođenja pa do smrti ovog, po mnogo čemu, neprevaziđenog filmskog autora.
O knjizi su na promociji juče govorili Božidar Zečević, Slobodan Novaković i sam autor, iznoseći nadahnuto, niz zanimljivih opservacija o životu, radu i sudbini Petrovića, o njegovoj suštinskoj borbi za filmsku estetiku, o dubokoj brazdi koju je zauvek ostavio u jugoslovenskoj kinematografiji.
Izdavač monografije "Let nad močvarom" je Jugoslovenski institut za film u saradnji sa novosadskim "Prometejom". Urednik izdanja je Miroljub Stojanović, a o bibliografiji i dokumentaciji, kao saradnik dr Volka, brinula se Ivana Carić koja je mesecima zajedno sa suprugom Saše Petrovića Brankom, pedantno sređivala sve dokumente koje je autor ostavio za sobom.
D. Lakić
*********************************************
Glas javnosti
19.12.1999.
Monografija Petra Volka o reditelju Aleksandru Petroviću
Let nad močvarom
Do Sašine pojave bili smo mala nacionalna kinematografija. Uprkos sjajnih filmskih rezultata, njegov život nije bio ružičast
Monografiju "Let nad močvarom" profesor Petar Volk posvetio je Aleksandru Saši Petroviću, opusu, najznačajnijem u jugoslovenskom filmu šezdesetih i sedamdesetih godina, kao i njegovom burnom životu, punom kontradikcija.
- Saša Petrović je najznačajnija ličnost novog jugoslovenskog filma - kaže za "Glas" profesor Petar Volk, jedan od najpredanijih istraživača jugoslovenskog filma.
- Uveo nas je u svet savremenog filma, do njegove pojave bili smo mala nacionalna kinematografija. Posle "Skupljača perja" u Kanu i nominacije za Oskara, prihvaćen je kao veliki evropski reditelj. Bio je najdosledniji borac za preobražaj tradicionalnog i afirmaciju autorskog filma. NJegov život, uprkos sjajnih filmskih rezultata, nije bio ružičast.
Kao začetnik crnog talasa zabranjivan je, a zbog incidenta sa "Plastičnim Isusom" udaljen sa Akademije. Proces je vodio 17 godina, što je nečuveno i u našem pravosuđu. Kada je rehabilitovan 1991. godine, njegovi bivši studenti nisu mu dozvolili da se vrati, tvrdeći da on ne razume moderan film. Razočaran, odrekao se svih nagrada.
Pošto od grada nije dobio na Novom groblju mesto za svog sina, obratio se gradonačelniku Pariza, Žaku Širaku, koji mu je našao mesto na groblju Per la Šez. Tamo je sahranjen i Saša. Povezao sam estetiku njegovih filmova sa društvenim okolnostima u kojima je živeo - otud naziv "Let nad močvarom", po njegovom prvom filmu, kaže Volk.
Na kraju veka, u listama najboljih filmova mladih sineasta, izostavljena su dela Aleksandra Petrovića, revoltiran je profesor Volk.- Oni ne poznaju njegov opus i iskustvo na koje se možemo osloniti.
Sašini filmovi se nigde ne prikazuju. Filmovi onih koji su utemeljili našu kinematografiju čame po bunkerima. Distribucija je kod nas potpuno privatna. Favorizuju se holivudski kič, lažni spektakli. Nemamo bioskopsku dvoranu u kojoj bi se prikazivali jugoslovenski filmovi.
A svakoj generaciji treba prikazati bar izabrane filmove. Bilo bi to ne samo sećanje, već i ohrabrenje za one koji žele da se bave filmom. Želeo sam da ovom monografijom isprovociram kritičare da u sličnoj formi naprave posvete jednom Žiki Pavloviću, Dušanu Makavejevu, Žiki Mitroviću, Puriši Đorđeviću, Radošu Novakoviću... koji nemaju monografije.
V. Milivojević
01.01.00
Politika
05.02.2000.
Aleksandar Saša Petrović: Život, delo i filmovi
U Volandovom plaštu
"Let nad močvarom" Petra Volka prava je dokumentarna studija jednog filmskog trezora koji se otvara naročitim ključem
Na prvu monografiju o Aleksandru Saši Petroviću trebalo je čekati punih trideset godina, još od onog časa kada je postalo jasno da je njegova izuzetna filmska poetika dosezala svoju zrelost i da je tada već zasluživala ozbiljno kritičko promišljanje. O tim vremenima, uostalom, govore i metaforički naslovi onog malog, velikog Sašinog filma, kao i knjige koja je sada pred nama. Kako se i dokle tada letelo iznad naše močvare, mi dobro znamo: tice i ljudi rušili su se nad njom i samo retki uspevali da uzlete, uglavnom, prema tuđem nebu.
Čekali bismo mi još da nije sasvim uskog kruga odabranih, u koji svakako spadaju agilni novosadski izdavač Kolundžija (čiji je "Prometej" poznat i po izdavanju vredne filmske literature), beogradski Institut za film i dr Petar Volk, onaj Volk što se već decenijama rve sa zamašnom tekovinom naših prikazivačkih umetnosti i uprkos svemu uspeva da se probije od izdavača do čitaoca. Tom odličnom društvu bi i trebalo zahvaliti što se konačno pojavila prva stručna monografija o najistaknutijem autoru srpskog filma "Let nad močvarom: Aleksandar Petrović, životom, delom i filmovima", šest godina posle njegove smrti i skoro četvrt veka od kada se Petrović upustio u svoj poslednji poduhvat.
Uklete figure
Već samo čitanje ove knjige posebna je avantura. Kroz guste slojeve istorijske, publicističke i filmografske građe, zgarištima ljutih i uglavnom izgubljenih bitaka, juriša i poslednjih odbrana, zvezdanih časova i iluzija, svetskih priznanja, sudanija, izgona i lomova, prikazuje se pred našim očima jedna ogoljena ljudska drama. U tom "lavirintu bez središta" (kako je Borhes razumevao film sam), u sudarima zapanjujućih činjenica koje smo ili zaboravili ili propustili, u ponovnom suočavanju sa traumama ne tako davne prošlosti - zastajemo i s mukom trpimo navalu pitanja, često i nemoćnog besa što se sve dogodilo baš tako i što sad tu više nema priziva.
U ovom košmarnom prizoru svi su nam akteri već nekako poznati, što iz faustovskog nasleđa, što iz naše najbliže okoline. Ali novo, jarko svetlo koje Volk baca na isti prizor otkriva i nov poredak činjenica, naročitu dijegezu, koje u magnovenju postajemo svesni: usud Sašin ogledalo je sudbine posleratne srpske kulture, nas samih, činjenja, nečinjenja i raščinjavanja u jednom smutnom vremenu.
Petrović je zaista bio tragična ličnost. Po tome, on ide u red ukletih figura srpske umetničke moderne, sa Šumanovićem i Crnjanskim, koje je i doživljavao kao najbliže. Od najranije mladosti opsednut blizinom smrti, bolesti i rasapa, okružen stvarnim i zamišljenim besovima, podozrenjima i nerazumevanjem, pronalazio je jedinu tačku otpora u poetici filmske slike, u izgradnji jednog unutrašnjeg, gotovo autističnog stvaralačkog sveta. Često se ogrtao i Volandovim plaštom. Početkom šezdesetih skovao je formulu intimistički film, jedan, inače, ne baš uverljiv eufemizam. Sve posle filmova "Dvoje" i "Dani" vuklo je sasvim na drugu stranu: ka osećanju mitskog kolektiviteta, ka brojgelovskom tkanju svetsko-istorijskih prizora, u kojima je, izgubljen i osuđen, posrtao pojedinac. "Tri" je stajao na početku, a "Seobe" na samom kraju ove linije. Petrović je bio maestro široke palete u kojoj je osnovni, individualni ton grčevito odolevao plimi događaja. Poistovetivši se sa glavnim junacima, snimao je Saša svoj život; jedan neprekinuti, tragički spektakl.
Dokumentarni roman
Tu osnovnu liniju Volk je u svojoj knjizi umeo da očuva. Najčešće govori sam Petrović, što je, ujedno, i prva vrednost ovog biografsko-filmološkog diskursa. Druge dve su Volkova dokumentarnost i studioznost. Faktografski materijal privlači svojom izvornošću, ali nikada ne remeti glavni tok; činjenice su osnova i motiv, ponegde ključ za tumačenje i sasvim retko dodatak, arabeska. "Let nad močvarom" je prava dokumentarna studija jednog filmskog trezora koji se otvara naročitim ključem. Radoznali filmolog naći će na kraju i iscrpni dosije o Petroviću, već sasvim solidan osnov za buduće studije i tumačenja.
Ali, time se ne iscrpljuje vrednost knjige. Nadahnut i duboko pokrenut svojim predmetom, Volk ovde prvi put primenjuje jedan novi postupak, govor u priličnoj meri različit od dosadašnjih. Ako se tako može reći, ovo je jedna autorska knjiga. Autorska po tome što kroz nju struji prozodijski ritam i što se čita kao kakav dokumentarni roman. Time svedočenje postaje bliže, izvornije.
Čar suočavanja, intimni razgovori sa Petrovićem, zajednički lamenti negdašnjih protivnika i završno ljudsko zbližavanje dodaju svedočenju topliju dimenziju, jedan samotni splin Kalemegdana i Per Lašeza, bez koga ova knjiga ne bi bila ono što jest. Uz sve što mora da sadrži ozbiljan filmološki prikaz, "Let nad močvarom" je, stoga, i uzbudljivo literarno štivo; možda najbolja Volkova knjiga do sada.
Božidar ZEČEVIĆ
