U nepoznatoj sobi

27.07.22 Bookwar

„U nepoznatoj sobi“ je knjiga u kojoj se prepliću geografske i psihološke mape, putopis koji nas, onim uskim stazama između redova, vodi na putovanje do margina i nazad.

Većina nas pod putovanjem podrazumeva ono turističko. Tom prilikom ne odlazimo u nepoznato, već na tačno određene i željene lokacije, u precizno određeno vreme, najčešće vođeni profesionalnim vodičima, da bi se sve završilo, tamo gde je i počelo, u našem domu gde smo okruženi ljubavlju dragih osoba. U pitanju su putovanja na kojima posmatramo, a ne otkrivamo.

A šta u slučaju da nemamo dom u koji možemo da se vratimo? Ako ne volimo i nismo voljeni, te ne možemo reći da se vraćamo nekome ko je naš dom. Tada naše putovanje postaje potraga za domom, destinacije nepoznate, kraj puta neizvestan, a povratak nemoguć.

Putovanje tada dobija sasvim novi smisao i cilj. Otkriti, upoznati, zavoleti i ostati postaju imperativi koji, osim u nekom besmislenom ništavilu nepostojanja, nemaju alternativu. Upoznavajući druge, spoznajemo sebe. Prelazeći administrativne, otkrivamo svoje granice. Sve vreme svesni da jedina granica nije zvezdano nebo nad nama, nego ona litica u nama.

Upravo se na takva putovanja odvažio Dejmon Galut autor knjige U nepoznatoj sobi koju je u srpskom prevodu Jovane Sretenov objavila izdavačka kuća Dereta.

Dejmon Galut, foto: Chris de Beer-Procter, izvor: The Observer
Rođen šezdesetih godina u Južnoj Africi pod aparthejdom kao bolešljiv gej dečak, Galut je veoma rano počeo da se osećao otuđeno.

„To što sam homoseksualac me je odmah stavilo van vrednosti društva u kome sam odrastao“, izjavio je Galut. „Aparthejd je bio veoma patrijarhalni sistem, tako da su mi te vrednosti od početka delovale strano. Uvek sam imao preimućstvo za otuđenjem.“

Upravo je otuđenje ono čime se Galut bavi u svom drugom romanu koji je ušao u uži izbor za Bukerovu nagradu (za roman The Promise je prošle godine, posle dve nominacije, najzad i dobio ovu nagradu). Junak njegove knjige Dejmon (u engleskom originalu može da se uoči i koristan palindrom Damon – Nomad), je mladić koji živi u postaparthejdskom društvu, gde su stare vrednosti i sistemi prestali da postoje, a novi još uvek nisu uspostavljeni.

Oslobođen gravitacionih sila društvenih vrednosti, otuđen, on kreće na putovanja u potrazi za domom. Putuje po Grčkoj, Indiji i Africi pokušavajući da se poveže sa ljudima koje na tim putovanjima sreće. Iako naizgled izgleda tako, on nije turista, već mu je putovanje način života. Putovanje je stanje na koje je osuđen jer nije sposoban da se poveže sa drugim ljudima i mestima i na taj način nađe sopstveni dom.

Čak i u Kejptaunu u koji se vraća nakon putovanja Dejmon nema stalno mesto boravka ili redovni posao, već luta po privremenim boravištima i povremenim poslovima. Sasvim u skladu sa karakterom ni njegova prijateljstva nisu čvrsta i stabilna.

Veruje da kada bi pronašao nekoga koga bi zavoleo, da bi tada mogao da zavoli i samo mesto i bio bi srećan da ostane.

U nepoznatoj sobi je knjiga o, kako podnaslov kaže, tri putovanja, podeljena na tri dela i svaki deo nosi naziv po ulozi koju Dejmon ima. Prvi deo se zove Pratilac, drugi Ljubavnik, a treći Staralac.

U prvom delu Dejmon na putu kroz Grčku upoznaje plavokosog i prelepog Nemaca Rajnera. Njih dvojica se zbližavaju i nekoliko dana ostaju zajedno. Nakon što se Rajner vratio kući, ostaju u kontaktu i posle nekog vremena odluče da putuju u Lesoto. Zbog njihovih različitih priroda ovo putovanje se pretvara u katastrofu.

Radnja drugog dela priče dešava se nekoliko godina docnije. Ovaj put Dejmon obilazi afričke države u društvu troje Evropljana. Jedan od njih trojice, Švajcarac Džerom, postaje predmet Dejmonove žudnje i obožavanja. Toliko će biti privučen ovim mladićem da će ga jedno putovanje naneti i do Švajcarske. Ali će i ovo putovanje biti okončano tragično.

Ni treće putovanje, što nimalo ne iznenađuje, neće imati srećan kraj. Ovaj put Dejmon je u ulozi Staratelja i prati devojku svoje najbolje drugarice u Indiju. Ana je luda kao struja, čak se neko vreme, na svoj zahtev, i lečila elektroškovima. Ovo putovanje doneće mnogo stresa mladom putniku, a tek će Anin pokušaj samoubistva uneti dodatni haos u celu priču.

Zanimljivo je da je knjiga napisana u trećem licu, ali sa povremenim „izletima“ u prvo lice što stvara simpatičan efekat. Autorski glas sugeriše da se nešto zaista dogodilo, ali i unosi sumnju u pouzdanost priče jer Dejmon, na primer, izjavljuje „ne mogu da se setim“ ili „zaboravio sam mu ime“. Ovakav pristup istovremeno implicira da je Galgut onaj junak priče, ali ga i distancira, što knjigu čini delom koje se nalazi između memoarske proze i fikcije.

U nepoznatoj sobi je knjiga u kojoj se prepliću geografske i psihološke mape, putopis koji nas, onim uskim stazama između redova, vodi na putovanje do margina i nazad. Ova književna avantura, na tragu Konradove knjige Srce tame, poziva nas da se pridružimo intimnom putovanju jedne usamljene i uplašene duše u potrazi za domom.

Piše: Milan Aranđelović