Studija o maskama

Izdavač: Clio

Moskovski pisac Mark Haritonov (1937) postao je poznat široj publici tek 1992. godine, kada je postao prvi Rus dobitnik Bukerove nagrade i to za knjigu Linije sudbine ili Milasevicev sanducic. Do tada je bio poznat pre svega kao germanista i književni prevodilac sa nemačkog. Njegova najpoznatija dela su: Dan u februaru (o jednom danu iz Gogoljevog zivota), Prohor Menjuhin (provincijska varijanta priče o Pepeljugi), Dva Ivana (roman - bajka iz epohe Ivana Groznog) i Studija o maskama. Za gotovo sve njegove radove karakteirstična je neobuzdana, ponekad prikrivena fantastika. U po

slednjoj knjizi, Način postojanja (1998), Haritonov se predstavio i kao hroničar moskovske inteligencije, pišući o svojim umrlim prijateljima. Studija o maskama je ilustrativna za Haritonovljevu problematiku i postupak. Osnovna njegova tema mogla bi se označiti kao priroda identiteta, njegov odnos sa kontekstom, koji se ne može do kraja preispitati. U povesti se koristi romantičarski motiv maske, koji se kao do sudbine glavnog junaka Gleba Skvorcova mnogostruko varira, a određuje i druge likove. Skokovitost pripovedanja upućuje na tajanstvenost pitanja ili na nadlično, na nedokučivu celinu. Sličnu funkciju, pored estetske, ima i ritam kazivanja.

Ostali naslovi iz oblasti: Romani , , Književnost i filologija


				2001; Tvrd povez; latinica; 21 cm; 151 str.;

rasprodato

Tražite polovan / korišćen primerak?

Imate ovu knjigu i želite da je prodate?

Studija o maskama

Mark Haritonov (autor)

rasprodato

Ostali naslovi iz oblasti: Romani , , Književnost i filologija

Izdavač: Clio; 2001; Tvrd povez; latinica; 21 cm; 151 str.;

Prikaz

01.01.00

Blic
9.4.2002.
Maskarada
Mark Haritonov:
"Studija o maskama",
Clio 2001.

Da bi se prilagodio moskovskom društvu i mogao normalno da živi Haritonovljev junak Gleb Skvorcov, ugađa okolini i ispunjava očekivanja bližnjih. Mežutim, on je toliko usavršio mehanizam kamuflaže da je na kraju prevario i samog sebe. "Studija o maskama" je groteskno-fantastična istorija njegovog pokušaja da ponovo pronađe svoju pravu prirodu. Ovakvom zapletu posebnu draž daje gogoljevski postupak materijalizacije metafore: kritika društvenog života kao pozorišne predstave izvedeno je čestim sugerisanjem da su junaci ovog romana samo našminkani glumci svodivi na maske klovnova, luda i demona dok Gleb usamljen, zato što je odbacio masku, sebe više bukvalno ne prepoznaje. Na mitskom putovanju na kojem je u nešto drugačijoj alegoriji bio i Odisej, Gleb ne samo da silazi u pakao već se i uortačuje sa đavolom. Ovoga puta "veliki kušač" ne kupuje već besplatno skuplja ponuđene mrtve duše, a sam je tvorac maski, projektant veštačkih života i mada likom neugledan, stvarni vladar društva.
Ali, samo će Gleb biti oštećen njegovim pohodom: u neobičnoj adaptaciji motiva princeze koju otima aždaja, junak ostaje bez Nine, jedinog prijatelja bez maske, a sa njom i bez nove prilike da se vrati pravom životu.
Haritonov nije Gogoljev učenik samo kao autor i pripovedač, već i kao mislilac. On svoje raščovečene ljude prezire kao napumpane mešine i žali ih kao lutke bez duše, komično zakrivljujući suštinsku tragičnost njihovih poza. Izgrađujući fabulu od opšte poznatih književnih, filmskih i mitoloških zapleta, on ističe starozavetnu krilaticu da ničeg novog nema pog suncem što, prevedeno na jezik književnosti, znači da su svi stilovi već pronađeni. Zato je za Haritonova jedini način da govori o umetnosti parodija, a o ljudima groteska, koja je, lišena patetike, a sa njom i prilike da se propadanju da lep izgled.
Vesna Trijić