HANAN EL ŠEJH je libanska novinarka, rediteljka i jedna od najpriznatijih savremenih arapskih spisateljica. Rođena je 1945. godine u Libanu, u tradicionalnoj muslimanskoj porodici, a obrazovanje je stekla u Kairu. Radila je kao novinar u Bejrutu, jedno vreme je živela u Saudijskoj Arabiji, a potom se preselila u London. Autor je jedne zbirke priča i brojnih romana, od kojih je jedan ušao u uži izbor na Indipendent listi nagrada za strani roman. Njena dela prvenstveno odlikuju sudbine tradicionalnih ženskih likova tokom Libanskog građanskog rata.
Nedavno je objavila memoare o životu svoje majke – Skakavac i ptica. Napisala je dva pozorišna komada, a sa Timom Saplom je sarađivala na pozorišnoj adaptaciji priča iz Hiljadu i jedne noći.
14.09.12 Danas
Istorija Libana dvadesetog veka
Skakavac i ptica, Hanan el Šejh
„Istorija muškog opiranja ženskoj emancipaciji mnogo je zanimljivija od priče o samoj emancipaciji“, napisala je Virdžinija Vulf u Sopstvenoj sobi. U njeno još vreme postojao je ogroman broj muških mišljenja, koja su se svodila na to da se od žena ne može očekivati ništa intelektualno. Proteklih vekova služile su samo da rađaju veliki broj dece i budu čarobno ogledalo, koje uveličava mušku figuru.
Uskovitlani početak dvadesetog veka u Evropi, s nestankom svih iluzija u ratnoj katastrofi 1914, Frojdovom psihoanalizom i ženama što nage jašu u Bulonjskoj šumi, prvi put postavlja i jedno suštinsko pitanje - odnos žena prema literaturi. Odgovor na to biće psihološki jezik fikcije koji uspostavlja Virdžinija Vulf. Muška i ženska obeležja dobiće sasvim novu vrednost, a mrak, koji je razdvajao polove, postaće alhemija u kojoj telo i duša pokušavaju da se spoje.
Iz sasvim drugog sveta potiče Hanan el Šejh, savremena libanska spisateljica i novinarka, mada njen odnos prema literaturi nije ni malo različit. U njenom romanu Skakavac i ptica svedoci smo istorije Libana dvadesetog veka, podele muslimanskog sveta na žene strogo kontrolisane religijom (s jedinom ulogom da usreće muškarca) i muškarce kontrolisane Kuranom i džamijom. Svedoci smo tri generacije žena - babe (zatočenice tog ustrojstva), nepismene književničine majke (i buntovnice u srcu koja svoju ljubavnu priču uprkos svemu uspeva da ostvari) i kćeri, autorke ove knjige koja udajući se za hrišćanina i bežeći od libanskog građanskog rata u London, inspirisana životom svoje majke, piše o arapskoj ženi, kako onoj u muslimanskom, tako i onoj u zapadnom svetu.
Ova emotivna biografija njene majke, koju kao napuštena kći dugo nije htela ni da čuje, prava je oda ljubavi koja pobeđuje i nepobedivo, roman u ogledalu kroz koji se Hanan el Šejh oslobađa more napuštenog deteta.
U Engleskoj, toj novoj zemlji s novom kulturom i jezikom prvi put počinje da razmišlja odakle je došla, gde je odgajana, razotkrivajući naličje prostora u kojem je žena niže biće.
Ali, i tu se našao Muhamed, čovek od knjige koji njenoj majci postaje učitelj još pre nego što su je kao četrnaestogodišnju devojčicu sopstveni roditelji prodali za deset zlatnika. Zaljubljen u udatu ženu, pisao joj je stihove i od nje nije odustajao. Ipak, Skakavac i ptica, roman je pre svega o integrizmu - strahu od žene zbog čega je i treba zatvoriti i lišiti seksualnosti.
Mi u Evropi živimo nekim drugim životom iako ni tu tragovi takvog mišljenja nisu zatrti. Zato je ova knjiga, u prevodu Nade Donati, toliko važna, što pokazuju i nagrade kojima je na Zapadu dosad ovenčana.
Ivana Hadži Popović
