07.05.19 Danas
Obraćanje prošlosti
Petar Žebeljan, pesnik i prozni pisac, plodonosni stvaralac koji živi i radi u Beogradu i Perlezu, priredio je „Sabor junaka“ („Laguna“, Beograd 2019), u kome se drži starog slogana da je knjiga najbolji drug koji donosi radost čitanja.
U savremenom svetu dnevno se odštampaju milioni knjiga i svaka od njih nekako nađe čitaoca. Danas nije zaumno, kako kaže priređivač, obratiti se prošlosti svog naroda, svojim precima, njihovom delanju i ljudskim vrlinama, no i pored toga, ovaj priređivač naglašava da su pisci uvek bili putovođe kroz život i vreme: spoznajući svoju prošlost, razumevali su svoje vreme u kome su živeli i na osnovu toga naznačavali puteve u budućnost.
Prve stranice ove knjige posvećene su velikim ljudima u maloj zemlji, najpre voždu Karađorđu i knezu Milošu, a potom velikom broju njihovih saradnika, ali i manje poznatim saborcima koji su velikim žrtvama, retkom hrabrošću i istrajnošću doprineli veličini i značaju „Prvog“ i „Drugog srpskog ustanka“.
Kratke izabrane priče u knjizi kazuju o značajnijim vojvodama i poznatijim ustanicima: Proti Matiji Nenadoviću, Stanoju Glavašu, Hajduk Veljku Petroviću, Vasi Čarapiću, Pop Luki Lazareviću, Uzun Mirku Apostoloviću, Tanasiju Čarapiću, knezu Teodosiji i knezu Aksentiju Miladinoviću… Ali, knjiga kazuje i o običnim ljudima: megdandžijama, važnim borcima koji se ne mogu svrstati ni u vojvode, ni u hajduke, topdžijama, kovačima, puškarima, topolivcima…
Odabir priređivača daje pregled istorijskih ličnosti kroz formu kratke priče, često anegdotski uobličene, te su lako čitljive i duže se pamte. Moglo se ići i u dalju prošlost, ali i sledom više decenija koje su potom došle, posle srpskih ustanaka, jer je i pre i posle oslobodilačkih i prevratničkih poduhvata bilo junaka u borbi Srba protiv stranih zavojevača.
Neki drugi autori ili priređivači mogu se poduhvatiti tog posla i na popularan način približiti prošlost srpskog naroda, kako bi se novi naraštaji ugledali na značajne ličnosti, na njihovo junaštvo, spremnost na žrtvu za drugog, nesebičnost, odricanje od materijalnih dobara i novca zarad zajedničkih potreba. Putokaz za potomke može da bude njihova velikodušnost i milosrđe, istinoljublje… umne reči nepismenih seljaka, primeri poštenja i drugih vrednosti i zaboravljenih običaja.
Knjiga „Sabor junaka“ trebala bi da dođe do onih čitalaca koji malo znaju, ili uopšte ne znaju, ko su bili i kakvi su bili ti naši preci. Dodajmo da je, pored priča o junacima, narodu i učenim ljudima, jedan deo posvećen dolasku Rusa – generalu Isaijevu, grofu Orurku, ruskom pukovniku, kozačkom komandantu Nikiću i Spiridonu Filipoviću, srpskom arhimandritu i nosiocu visokog ruskog odlikovanja…
Na kraju knjige našao se mali rečnik arhaizama i varvarizama iz nekih jezika iz koji su neke reči ušle u naš leksički fond, s kraja 18. i početka 19. veka.
Kao izvornici za priređivanje ove knjige u najvećoj meri su korišćeni tekstovi iz „Pomenika“ Milana Đ. Milićevića, kraći odlomci iz „Memoara“ Prote Mateje Nenadovića, delovi istorijskih spisa Vuka Stefanovića Karadžića, zapisana svedočenja Petra Jokića, Janićija Đurića, Ante Protića i Gaje Pantelića, zatim Lazara Arsenijevića Batalake i drugih…
Korišćeni su i tekstovi savremenika: Nenada Ljubinkovića, Mirjane Drndarski, Branka Zlatkovića, Vladete Kolarevića, Romana Mulića…
Tako knjiga „Sabor junaka“ postaje još jedan čuvar nacionalne svesti i sećanja srpskog naroda. Ona treba da nađe put do srca mladih čitalaca ali i svih onih koji požele da saznaju više podataka o bogatoj i burnoj prošlosti iz vremena „Prvog“ i „Drugog srpskog ustanka“.
Zorica Zec
