Rudolf Sloboda rođen je 16. aprila 1938. godine u Djevinskoj Novoj Vsi, a umro je tragičnom smrću 16. oktobra 1995. godine. Studije na Filozofskom fakultetu nije završio. Najpre je radio kao rudar u Ostravi, nakon toga kao građevinski radnik u Bratislavi. Kasnije je bio urednik časopisa «Smena», dramaturg Slovačkog filmskog stvaralaštva u Bratislavi, urednik u izdavaštvu «Slovenský spisovatel’» a radio je i u Zavodu za umetničku kritiku i pozorišnu dokumentaciju. Od 1988. pa sve do smrti se bavio isključivo književnim stvaralaštvom i stekao jedno od najrenomiranijih imena u savremenoj slovačkoj književnosti.
Prvi roman Narcis (1965), prikazuje mladog čoveka koji traga za ličnom nezavisnošću i mogućnostima slobodnog stvaralaštva. Njegov nastavak je roman Britva (1967). Sledi zbirka pripovedaka Ugarska godina (1968), zatim roman Sive ruže (1969), proza Romaneto Don Žuan (1971), zbirka pripovedaka Duboki mir (1976), romani Muzika (1977), Vernost (1979), Drugi čovek (1981), Razum (1982), Izgubljeni raj (1983), zbirke pripovedaka Dani radosti (1982) i Muška pijanka (1986), romannovela Ursula (1987), eseji Pokušaj autoportreta (1988), zatim nastavak Ursule proza Rubato (1990), romani Krv (1991), Jesen (1994), Beg iz rodnog sela (1992), Glumice (1995) i nezavršena knjiga Uspomene (1996).
Objavio je takođe i zbirke pesama Večernje pitanje ptici (1977) i dramu Armagedon na Grbu (1993). Za decu je napisao knjige Kako sam postao mudrac (1987) i Granični kamen (1989).
Roman Razum predstavlja najkontroverzniji roman iz vremena normalizacije. To je priča o intelektualcu, koji traga za izlazom iz začaranog kruga društvenih problema tzv. realnog socijalizma, kao i nesređenih porodičnih odnosa. U ovoj autobiografskoj priči Sloboda otvoreno kritikuje društvene poglede tog vremena. Fikcioni detalji prepliću sa «stvarnošću» i svaki lik je u stvari sam autor. Pisac je u jednom od svojih intervjua rekao: «Pisac ne može da piše o nekom drugom, nego samo o sebi. A njegova će veština odlučiti u kojoj meri će čitalac ovo lukavstvo razotkriti i pomiriti se sa njim».
U romanu se nekoliko puta pojavljluje motiv samoubistva, kao rešenja iz bezizlazne situacije. Knjiga je izazvala neobično interesovanje kod čitalaca, ali je njenu distribuciju zaustavila cenzura, tako da se knjiga pojavila ponovo tek nakon promena devedesetih. Danas se Razum smatra jednim od najboljih savremenih slovačkih romana i prevodi se na brojne jezike.