Protiv poezije

Milutin Petrović (autor)

Protiv poezije

rasprodato

Nova knjiga pesama ovog autora, pojavljuje se posle deset godina neobjavljivanja. Sam naslov ove zbirke je provokativan, ali i ključan za razumevanje, jer gotovo obavezuje drugačije čitanje. Sugeriše poziv na dijalog, tj. osporavanje nečega nužno za sobom povlači i pružanje alternative, koja je ponovo poezija. U ovoj zbirci prisutan je, možda, najoštriji vid kritike, kako samog stvaralačkog čina, tako i tradicije uopšte. Tako, poezija kao predmet negacije, postaje personifikovana u vidu tiranina i kitnjaste otrovnice. Istovremeno, prisutno je i apostrofiranje u ženskom rodu, što nije iznenađujuće, jer je u pitanju imenica ovog roda - poezija.

Međutim, to otvara mogućnosti i za drugačija čitanja, van konteksta i naslova. Tako, iz pesme u pesmu, susrećemo se sa ratom koji se vodi na planu pesnik - poezija, ali i na planu muško - žensko: Bila si vešta/Gurnu me u dubinu (iz pesme Dupla slika). Dakle, iza jedne slike nazire se druga, ali do nje treba doći posebnim pristupom. U pesmi Tkačica (aluzija na Penelopu) već jasnije uviđamo suštinu ovog rata: Sevnula si očima kad je u dodatom vremenu/ počeo razgovor o rasporenom tkanju. Ko je tkačica i šta je tkanje? Ukoliko Penelopa zadobija vreme tako što opara ono što tokom noći izatka, jasno je zašto se ova tkačica ljuti kada je neko izazove na dijalog o svom finalnom proizvodu. NJena igra stvaranja – uništavanja radi dodatog vremena je postala neodrživa jer suština stvaralačkog čina nikako ne treba zavisiti od ovakvog poimanja vremena i stvaranja. Naime, takvo stvaranje je blisko adikciji, prisili i neproduktivno je. Vreme prema kome se ona na takav način odnosi je daleko od pojma večnosti, a onaj koji to sve uviđa izgovara sledeće stihove: Samo da izađem odavde označen i živ/iz poučnog stana. Dakle, postaje nosilac izvesnog znaka, postaje deklarisani protivnik takve poezije.


Ostali naslovi iz oblasti: Poezija

Izdavač: Rad; 2007; Broširani povez; ćirilica; 20 cm; 77 str.; 978-86-09-00976-1;