01.01.00
Dnevnik
29.09.2002.
INTERVJU: MILUTIN PETROVIĆ PESNIK
Pisci bez doma
Veoma nam je stalo da Međunarodna književna kolonija ?Čortanovci? postane važna književnaadresa - kaže naš sagovornik, predsednik Upravnog odbora Srpskog književnog društva
Protekle nedelje je okončana druga Međunarodna književna kolonija ?Čortanovci 2002.?, koju je, veoma uspešno, organizovalo Srpsko književno društvo. Uz jedanaest domaćih pisaca (ne računajući česte goste) u radu Kolonije učestvovalo je pet književnika iz SAD, Norveške, Grčke, Mađarske i Rusije.
U prelepom ambijentu vile Stanković, koju Izvršno veće AP Vojvodine ustupa i slikarima, ljudi su se uglavnom družili, bez zadate teme.Obišli su lokalne znamenitosti, a svoje književne portrete publici su predstavili u Novom Sadu, Kikindi, Vršcu i Beogradu.
O čortanovačkoj koloniji, ali i o daljim planovima Srpskog književnog društva, razgovarali smo sa predsednikom Upravnog odbora SKD, pesnikom iz Beograda, Milutinom Petrovićem.
Važna književna adresa
Kakvi su utisci domaćina, šta su vam rekli gosti na rastanku - pitali smo Petrovića.
- Sve je proteklo valjano - kaže naš sagovornik. - Na kraju se sve muke tokom priprema zaborave, a bilo ih je. Cilj Srpskog književnog društva je da ova kolonija postane važna književna adresa, da svake godine okuplja dvadesetak uglednih pisaca iz zemlje i sveta, koji će razmenjivati misli o književnosti i o vremenu u kome živimo. I naravno, da se predstave publici. Književne večeri su bile izuzetno posećene, a gosti su na rastanku rekli da će doći ponovo, kad god ih pozovemo.
Laka poezija
Šta se događa u vašoj pesničkoj radionici, hoćete li se za Beogradski salon knjiga pojaviti sa novim naslovom?
-Postoji jedna knjiga... ali Sajam knjiga ne treba da bude povod, naročito kada je reč o poeziji.Mislim da se ni jedna pesnička knjiga nije afirmisala ni naročito prezentovala na toj i sličnim priredbama. Sajam je komercijalna institucija i to je u redu. Dobro je organizovan prošle godine, verujem da će tako biti i ove, ali poezija tu nije u prvom planu.
Poznato je da ja nisam pesnik koji mnogo objavljuje. Bliski prijatelji, kao na primer Borislav Radović, stalno me grde zbog toga.
Pomenuste jednu knjigu...
-Da, to je laka poezija, a ostalo je tajna, za sada.
Kao što ni Srpsko književno društvo nije osnovano da bude masovno (za sada imamo oko 150 članova, od toga ih je dvadesetak iz Vojvodine), tako ni čortanovačka kolonija ne treba da okuplja previše ljudi. Mi se sada pripremamo da uz finansijsku podršku Izvršnog veća AP Vojvodine objavimo mali zbornik radova svih učesnika Kolonije, kao i prošle godine. Takođe, već mislimo na naredni susret: imamo usmena obećanja Džeroma Rotemberga, čuvenog američkog pesnika, Orhana Panuka iz Turske, takođe pesnika, pa Dubravke Ugrešić iz Hrvatske, da će sledećeg septembra doći u Čortanovce.
Srpsko književno društvo još uvek je podstanar, iako mu je dodeljen prostor u Francuskoj 7. Zašto?
-Nama su ruke vezane. Po odluci Skupštine grada Beograda i uz saglasnost Republičkog ministarstva kulture, prostor u Francuskoj 7 dodeljen je trima udruženjima: Udruženju književnika Srbije, Udruženju književnih prevodilaca Srbije, koji su tamo, kao i Srpskom književnom društvu. Grad je maksimalno uvažio naše potrebe, jer ova zgrada i jeste dom pisaca;poznato je da su mnogi naši članovi, pre osnivanja SKD, bili u UKS.
Međutim, UKS je u zakup, kao podstanara primila privatnu firmu ?Kontakt lajn?. To je, naravno, protivzakonito, jer neko ko od države dobija besplatan prostor na korišćenje, ne može da ga daje u zakup. Gospoda iz te firme, koja koriste nešto manje od trećine prostora, namenjenog nama, neće da ga napuste.Skupština Grada je podnela tužbu za iseljenje, da bi ispoštovala ugovor koji je potpisala sa nama. Sudovi, kao što je poznato, rade sporo, već mesecima se ništa ne dešava u ovom sporu.
Naglašavam da mi nismo ni u kakvom sukobu sa UKS. Nama treba prostor koji nam je dodeljen, da imamo gde da se okupljamo, da kontaktiramo sa svetom, naprosto-da funkcionišemo. LJubaznošću Biblioteke grada Beograda, koristimo deo jedne njihove prostorije: tačnije, tu radi samo redakcija ?Književnog glasnika?. Nije red da smetamo jedni drugima, ali tako se mora za sada.
Prevođenje dela domaćih pisaca
Od nekih uglednih članova vašeg društva iz Vojvodine, čuli smo da će se za SKD naći prostor u Novom Sadu. Da li je to tačno?
-SKD ima oko 150 članova, a dvadesetak ih je iz Vojvodine, pa bi bilo korisno da imamo neki svoj prostor i u Novom Sadu. Oni su se sjajno pokazali u organizaciji Čortanovačke književne kolonije, takođe imaju dobre kontakte sa kolegama iz okruženja. Uz to, naša književna asocijacija ima mnogo ambicioznih zamisli:na primer, prevođenje dela domaćih pisaca na strane jezike i obrnuto. I u tom smislu bi prostor u Novom Sadu dobro došao, naravno, ne kao sedište SKD, već kao mogućnost za proširenje naše delatnosti.
Više od godinu dana SKD izdaje ?Književni magazin?.Kako su ga primili čitaoci?
-Magazin se distribuira preko ?Politikine? prodajne mreže, a može da se kupi i u bolje snabdevenim knjižarama. Koliko je meni poznato, književna publika ga je dobro primila, uprkos sveopštoj besparici i konkurenciji na tržištu takvih publikacija.
Ove godine Republičko ministarstvo kulture ?Književni magazin? je uvrstilo u prioritetne časopise, isključivo po kriterijumu kvaliteta. To znači da su za tekuću godinu obezbeđeni ako ne dovoljni, onda stabilni izvori finansiranja.Od glavnog urednika Slobodana Zubanovića čuo sam da će u najnovijem broju biti objavljeni prilozi svih učesnika Međunarodne kolonije pisaca ?Čortanovci 2002?.
Radmila Lotina
