Biodinamička zemljoradnja je po svojim metodama i procedurama veoma slična organskoj zemljoradnji, ali postoje i suštinske razlike, koje su rezultat različitih teorijskih postavki koje su poslužile kao polazna tačka za razradu tih metoda.
Tvorac teorijske osnove biodinamičke zemljoradnje je nemački filozof Rudolf Štajner, koji je pritom polazio od pogleda na prirodu, koji je vladao do sredine XIX veka. Taj pogled na prirodu je poticao iz drevnih vremena, a izvor sveg znanja je bilo otkrovenje. Ono je d
o dana današnjeg sačuvano kod nekih primitivnih naroda ili kod starih seljaka, koji su se svojim načinom života i svojim osećanjima toliko stopili sa sredinom koja ih okružuje, da sa njom predstavljaju celinu. Oni su sa prirodom u vezi ne razumom, već unutrašnjim osećajem. Štajner je smatrao da ne treba odbaciti taj drevni pogled na prirodu kao da je to, jednostavno, sujeverje ili predrasuda, pošto u njemu ima zrnce istine, već da pred naukom stoji zadatak da osmisli tu istinu i usaglasi je sa savremenim racionalnim pogledom na svet.
Na Poljoprivrednom kursu, koji je održan 1924. godine u Kobervicu, i na kojem je učestvovalo oko 60 ljudi, Rudolf Štajner je postavio osnove novog načina razmišljanja o povezanosti Zemlje i tla i prirode delovanja eteričnog, astralnog i jastva (svesti). Posebno je istakao kako zdravlje tla, biljaka i životinja zavisi od toga da li će se priroda ponovo povezati sa kosmičkim stvaralačkim, oblikotvornim silama. Praktični metod koji je tom prilikom dao za tretiranje tla, đubriva i komposta, i posebno za pravljenje biodinamičkih kompostnih preparata, bio je pre svega namenjen oživljavanju prirodnih sila koje su u prirodi i u modernoj poljoprivredi na izmaku.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Antropozofija
Ostali naslovi iz oblasti: Poljoprivreda
Izdavač: Kokoro; 2022; Broširani povez; latinica; 20 cm; 248 str.; 978-86-89057-88-1;
