Noć, svetla

25.07.09 Danas

Mladi nemački pisac, Klemens Majer (1977) skrenuo je pažnju na sebe svojim prvim romanom - „Dok sanjasmo“ (Als wir träumten), a za zbirku priča „Noć, svetla“ 2008. dobio je nagradu Lajpciškog sajma knjiga.


Razabiranje u sumraku

Majerovi likovi ljudi su sa margine društva, koji godinama bezuspešno čekaju posao, žive od socijalne pomoći, izdržavaju zatvorsku kaznu ili obavljaju razna zanimanja koja niko drugi ne želi, poput vožnje viljuškara u noćnoj smeni u hipermarketu ili rada na građevini. Iako su gotovo svi gubitnici, oni ne odustaju od često sasvim skromnih, ali jednako nedostižnih snova o nekom drugačijem, mirnijem životu: u kome će uspeti da sakupe tri hiljade evra ne bi li spasli život svom psu, prestati da bokserskim tučama zarađuju za život i posvetiti se porodici, otputovati van rodnog grada ili svom detetu omogućiti pristojniji život nego što su ga sami imali. Prilikom izbora likova autor se ipak ne zadržava na ljudima koji iz raznih razloga tavore pri dnu društvene lestvice, već otkriva da je moguć još teži i neizvesniji život, kakav vode ilegalni emigranti sa istoka („Dolazi brod“), prostitutke („Ti imaš lepu kosu“ i „Putovanje na reku“), kao i ljudi koje boja kože u svako doba dana i noći može da dovede u smrtnu opasnost.

Uz naglašene socijalne motive, ove priče vezuje i to što se sve odigravaju u okolini Lajpciga, u kome je i sam autor odrastao. Društvo u kome se likovi kreću ostavlja sve manje mesta za individualnost, a uprkos prividnoj uređenosti, nasilje je prisutno na svakom koraku: u priči „Još sam tu“, crni bokser jedva uspeva da pobegne razjarenim rasistima, dok završnica priče „O psima i konjima“ unosi sumnju da će teško skupljeni novac za operaciju psa završiti u rukama lopova. Destruktivnosti su skloni i sami junaci koji utapaju svoje frustracije u alkoholu, drogama i ogromnim količinama hrane, a ponekad, kao u pomalo karverovskoj priči „U prolazima“, odlučuju se na iznenadna samoubistva koja ostavljaju za sobom nerazumevanje i prazninu.

Kao što sugeriše naslov, doba dana kada se radnja odvija najčešće je noć, a lajtmotiv je svetlo: plamen upaljača, žuto svetlo uličnih lampi, šarena svetla noćnih barova i sportskih kladionica, reflektori automobila i brodova u lukama. Iako ovim pričama ne nedostaje poetičnosti, to je ipak drugačija margina od one o kojoj su pisali Bukovski ili Orvel, jer u njoj nema nimalo romantike. Noćna svetla sve vreme sijaju, ali ona ne zovu na prepuštanje makar i kratkotrajnim zadovoljstvima, već predstavljaju samo trenutne bleskove posle kojih tama izgleda još dublja.

Uprkos mračnim temama kojima se bavi, Majer ne zatvara potpuno horizonte svojim junacima, koji i posle mnogih neuspeha ne deluju definitivno poraženo. Autor takođe pokazuje retku sposobnost da na malom prostoru, koji dopušta kratka priča, oživi likove i situacije, a posebno je uspešan u bavljenju komplikovanim međuljudskim odnosima, prijateljskim, ljubavnim i onim koji su negde između. Čitalac tu i tamo mora da uloži napor da se razabere u tokovima svesti ostavljenih ljubavnika ili halucinacijama narkomanskih ovisnika, ali biće za taj trud solidno nagrađen - kada bi u zbirci bila samo priča „Debeli Voli“, tragična verzija „Lolite“, lišena cinizma i erotičnosti, vredelo bi je preporučiti.

Prevod Drinke Gojković, nastao uz podršku književne mreže „Traduki“, pravo je zadovoljstvo čitati, iako pokazuje sitnije slabosti u delovima koji su ispripovedani u žargonu. Uz pohvale za izbor zanimljivog, a na ovim prostorima još uvek nepoznatog autora, izdavaču bi se mogla zameriti potpuno neodgovarajuća korica knjige, koja ne samo da promašuje atmosferu i tematske preokupacije dela, već kao i da nastoji da sugeriše da je reč o laganom štivu za plažu. Čitaoci koji kupe knjigu s tom idejom neće biti zadovoljni njenom sadržinom, a oni koji bi se mogli zainteresovati iz istog razloga će biti odbijeni.

Tijana Spasić