Nevernica : Ajan Hirsi Ali

Nevernica

Izdavač: Alnari
Naslov originala: Infidel / Ayaan Hirsi Ali

U krajnje upečatljivim detaljima, svetski poznata autorka Ajan Hirsi Ali pripoveda svoju zapanjujuću životnu priču. Pratimo njeno odrastanje u tradicionalnom muslimanskom duhu u Somaliji, intelektualno buđenje u Holandiji i život pod oružanom pratnjom na Zapadu. Ajan Hirsi Ali predstavlja jednu od najpoštovanijih i najkontroverznijih političkih ličnosti današnjice. Našla se na naslovnim stranama svetske štampe posle ubistva Tea van Goga. Njegov ubica, islamista, zapretio je da će ona biti sledeća. Nevernica prikazuje sazrevanje ove elegantne, uvažene – i ponekad kritikovane – političke zvezde, borca za slobododu govora. Vaspitana u strogoj,

muslimanskoj porodici, Hirsi Ali je preživela građanski rat, obrezivanje, nemilosrdno batinanje, adolescenciju posvećenog vernika, uspon pokreta Muslimanska braća i život u četiri zemlje, pod četiri diktatorska režima. Pobegla je od nametnutog braka i potražila azil u Holandiji, gde se posvetila borbi za prava muslimanskih žena i reformu islama. Navukla je na sebe neprijateljstvo reakcionarnih islamista i plašljivih političara. Neprestane pretnje nisu je ućutkale. Životna priča Hirsi Ali predstavlja pohvalu pobedi nad životnim nedaćama. Kazuje nam kako pametna, radoznala, poslušna devojčica postaje odvažni borac za slobodu. Knjiga se pojavljuje u doba kad se zapadne vlade trude da uravnoteže demokratske ideale sa religioznim pritiscima. Izdvaja se kao značajno i merodavno delo posvećeno suštinskim društvenim problemima. ,,Ovo je nemerljivo značajna, strastvena, izazovna i neophodna knjiga. Zaslužuje da je svaki čovek pročita, zato što pripoveda istinu – neispoliranu, neprijatnu istinu."" SALMAN RUŽDI

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Holandska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Romani

2007; Broširani povez; latinica; 21 cm; 359 str.; 978-86-7878-078-3;

Više se neću pokoravati

„Nevernica“ Ajan Hirsi Ali

U autobiografiji „Nevernica“ Ajan Hirsi Ali opisuje kako je aktivizmom moguće pomeriti granice lične slobode i emancipacije.
Knjiga „Nevernica“ autorke Ajan Hirsi Ali jeste knjiga o osvajanju slobode, individualne i polne, u surovom socijalnom okruženju. U ovoj autentičnoj autobiografiji (izdanje „Alnarija”, prevod Vladana Stojanovića), Somalka Ajan Hirsi Ali progovorila je o potlačenom položaju žena u islamu, suprotstavila se islamističkom fundamentalizmu, i zbog toga doživela da bude u stalnoj životnoj opasnosti, usred liberalne Holandije.
Hirsi Ali do tančina opisuje svoje teško detinjstvo, pod tri različita politička sistema, kako je rekla, sva tri neuspešna. Trpela je teror gladi pod policijskim sistemom u Mogadišu, u Saudijskoj Arabiji islamski zakon žene je tretirao gore od životinja, a sukobi klanova potpuno su razbili Somaliju i doveli je u vrtlog jednog od najužasnijih građanskih ratova Afrike.
Batine do granica izdržljivosti bile su porodična svakodnevica u životu ne samo Ajan Hirši Ali, već i njenih sunarodnica. Bol odrastanja pojačavala je stalna odsutnost oca Hirsi Magana, somalskog intelektualca, političara i opozicionog revolucionarnog lidera.
U „Nevernici” čest je motiv obrezivanje, odnosno sečenje genitalija muslimanskih devojčica, kao deo vaspitanja i prilagođavanja tradiciji, koje je Ajan Hirsi Ali opisala u svom kao i u slučaju drugih muslimanki.
To je samo deo stravičnih zlostavljanja koja su ovu neustrašivu ženu navela na borbu za slobodu mišljenja i govora, bez odstupnice, koja je u njenom slučaju neodvojivi deo aktivizma za emancipaciju i oslobađanje žena u sredinama u kojima postoji naglašena polna represija. To je došlo do izražaja već tokom somalskog građanskog rata, gde je Hirsi Ali kao izrazito mlada pomagala silovanim ženama, koje je rodbina najčešće ubijala kako bi zbrisala sramotu. Ista odlučnost navela ju je da se, umesto za Kanadu, gde je čekao ugovoreni brak, uputi u Holandiju, bežeći u jedan novi život. Azil je dobila, prema sopstvenom priznanju, na osnovu donekle izmišljene priče o sopstvenom iskustvu represije i dodavanja dedinog prezimena „Ali”, što će joj kasnije silno zameriti Rita Verdonk, holandska ministarka zadužena za pitanja emigranata, uskraćujući joj državljanstvo.
Ajan Hirši Ali zatim uspeva da se zaposli kao prevodilac i završava studije političkih nauka na Univerzitetu Lajden. Sve više analizira svoje dotadašnje religiozne stavove i shvatanja, a zatim i evropski odnos prema emigrantima. Uočila je da zapadnjaci „gutaju” tvrdnje o toleranciji i slobodi u islamu, plašeći se rasističkih etiketa. Njena je tvrdnja: „Osama Bin Laden je rekao: Ili ste sa islamom, ili ste s krstašima. To me je navelo na pomisao da je islam kao svetska pojava u strašnoj krizi.” Stoga se Hirsi Ali opredelila za ateizam, a član Laburističke partije, a zatim Liberalne, postala je u nameri da probudi i upozori Holanđane na opasnosti verskih ograničenja i sukoba. Ubrzo je postala poslanik holandskog parlamenta.
Hirši Ali je dokazala da se muslimanske žene obrezuju, ili ih rođaci ubijaju zbog neposlušnosti, čak i u Evropi. Ponudila je širu, kulturnu analizu integracije doseljenika.
„U prošlosti su holandski socijaldemokrati krivili katoličku crkvu za siromaštvo i neznanje širih slojeva. Mene, mlađeg istraživača, mučilo je pitanje: Kada će pogledati islam?“, kaže Hirsi Ali.
Njenoj kontroverznosti u velikoj meri doprinelo je slobodno i bez dlake na jeziku izražavanje mišljenja u medijima, a posle izjave da je prorok Muhamed perverznjak, morala je da dobije stalnu pratnju telohranitelja. Sa rediteljem Teom van Gogom snimila je film „Pokoravanje”, kojim je, kako je rekla, želela da pokaže da vernici mogu da „podignu glave i progovore sa Alahom”, i da „kruto tumačenje Kurana u današnjem islamu uzrokuje nepodnošljiva stradanja žena”. Film je nosio poruku: „Više se neću pokoravati”. Odmah po završetku filma, Teo van Gog bio je ubijen, a na njegove grudi ubica je zakovao poruku da je Ajan sledeća žrtva.
Posle napada ministarke Verdonk, a najviše zbog potrebe za većom slobodom, Ajan Hirsi Ali prešla jeda radi u Enterprajz institutu u Vašingtonu.
„Optužuju me za osećanje rasne inferiornosti, zbog kojeg napadam sopstvenu kulturu i delam gonjena mržnjom prema samoj sebi, jer želim da budem bela. Ovo je nemaštovit i neubedljiv argument. Zar je sloboda namenjena isključivo belcima? Da li bih pokazala ljubav prema samoj sebi ako bih ostala verna tradiciji predaka i izmrcvarila svoje kćerke? Da li treba da gledam kako moji sunarodnici zlostavljaju žene i kolju jedni druge u besmislenim sukobima? Obrela sam se u novoj kulturi i prvi put videla da ljudski odnosi mogu biti drugačiji”, kaže Ajan Hirsi Ali.
Marta 2005. godine magazin „Tajm” uvrstio je Ajan Hirsi Ali među sto najuticajnijih ljudi na svetu. Ajan je autorka još jedne zapažene knjige eseja „Devica u kavezu”, a dobitnica je i brojnih priznanja, među kojima su Nagrada za moralu hrabrost, Nagrada slobode, koju dodeljuje Međunarodna mreža liberalnih žena, i druge.
Marina Vulićević