Naše saznanje spoljašnjeg sveta kao polje za naučni metod u filozofiji

18.12.07 Blic

Suština filozofije je, smatra Bertrand Rasel, u tome da se pođe od nečeg naizgled beznačajnog što jedva da je vredno pomena, „da bi se na kraju stiglo do nečeg tako paradoksalnog da u to niko neće poverovati“. No, kako takođe napominje Rasel, naše saznanje spoljašnjeg sveta neodvojivo je od filozofije. Motivisana i time „Izdavačka knjižnica Zorana Stojanovića“ pokrenula je biblioteku „Graditelji filozofske misli“.

Reč je o ediciji posvećenoj filozofskim delima koja su najviše doprinela oblikovanju i unapređenju misli o prirodi sveta, moći saznanja i smislu života, kao i najznačajnijim domaćim i svetskim delima koja tu misao dalje razvijaju, tumače i vrednuju.
Urednik edicije je Dragan Mojović i do sada je objavljeno pet knjiga, od kojih su tri upravo iz opusa Bertranda Rasela. Prva („Moj filozofski razvoj“) je filozofska autobiografija ovog, po mnogima, najbriljantnijeg filozofa XX veka. Druga („Naše saznanje spoljašnjeg sveta“) tiče se problema materije i teorije saznanja, a treća („Filozofija logičkog atomizma) se, između ostalog, bavi paradoksima poimanja objektivnog i subjektivnog.
Četvrta knjiga („Ontološka relativnost i drugi filozofski ogledi“) daje presek opusa uvaženog američkog filozofa Vilarda Ormana Kvajna, dok je peta („Prostor, vreme, Zenon“) svojevrsna hrestomatija radova Miloša Arsenijevića, našeg savremenog filozofa priznatog u svetu.
Sadržinski, tematski, pa i grafički, ova edicija zapravo govori o (ne)priznatom značaju filozofije i njenom neverovatnom uplivu upravo kada je reč o svakodnevici i tzv. običnom čoveku i životu.

T. Nježić