25.06.06 Politika
Zvuk i zdravlje
Nadahnuto biće, Jun-Ruar Bjerkvol
Na listama najčitanijih knjiga u beogradskim knjižarama odskora se nalazi i studija o ljudskoj kreativnosti norveškog muzikologa i akademika Jun-Ruara Bjerkvola „Nadahnuto biće” (prevod Mirna Stevanović, izdavač „Plato” iz Beograda). Skandinavski naučnik boravio je nedavno u našem gradu i u Centru lepih umetnosti „Gvarnerijus” održao predavanje o značaju kulture i kreativnosti za ljudsko zdravlje, kada je i predstavio svoju novu knjigu. Utemeljena na autorovim istraživanjima o važnosti igre i muzike za dečji razvoj, knjiga je ubrzo postala pedagoški bestseler u svetu i prevazišla okvire pedagogije i muzike, zalazeći u primenjenu psihologiju i antropologiju.
Super bebe
Na svom predavanju Jun-Ruar Bjerkvol je istakao da je igra sastavni deo dečjeg života i da čovek (hteo on to ili ne) ostaje večni homo ludens. Iako zna da je igra kao bajagi, Bjerkvol smatra da u svojoj stvaralačkoj koncentraciji petogodišnjak jeste Maradona koji predribla ceo fudbalski tim iako je sasvim sam na terenu. Na isti način, smatra autor, i Klark Kent postaje Supermen.
Igra je, po mišljenju norveškog akademika, stanje duha koje je u neprestanoj promeni a deca kroz tu promenu sopstvenih saznanja i sposobnosti menjaju svoj svet i sazrevaju. Životno menjanje kroz igru, autor slikovito dočarava rečima da svet mora da se promeni onog dana kad naučiš da voziš bicikl bez pomoćnih točkova.
U knjizi Berkvjol navodi istraživanje koje je rezultiralo zabrinjavajućim podatkom da dečja igra u SAD izumire! Surova statistika beleži da se na američkom kontinentu širi sindrom „super beba” koji dečicu odvlači od igre ka knjizi. Zamislite samo tu sliku mališana koji se pre vremena „penzionišu” i noseći knjigu pod miškom odlaze u svet Ideja!
Da li je onda životna nadahnutost o kojoj govorimo urođena? Ne mora da znači, odgovara autor. Nadahnutost se u čoveku aktivira tek u trenutku kad se naša životna iskustva oblikuju u stvaralačke izraze.
Norveški naučnik se zato pita nije li možda škola glavni i odgovorni krivac koji ubija radoznalost, guši naš neumorni istraživački duh i kinji dragu nam nadahnutu kreativnost. Odnosno, u kojoj meri školski sistem čuva Nadahnuto biće, njegove preduslove i osobenosti?
Vrcavi Skandinavac
Koji bi bio glavni predmet škole na osnovama dečje kulture koju zagovara naš gost? Matiš, „srba”, jezici ili muzika? Ne, „zagrmeo” je norveški muzikolog rekavši da nijedan predmet ne bi trebalo izdvajati, jer apsolutno sve nastavne oblasti pružaju mogućnost za nadahnute procese učenja.
Uporan je Norvežanin sa svojim argumentima i nastavlja da deli dečju i školsku kulturu, doživljavajući ih kao suprotstavljene strane. Umesto školskog „Mislim, dakle, postojim”, kaže da bi uzbudljivije bilo „Pevam, dakle jesam”, umesto „prisustvovati u školi” on predlaže „biti u njoj”, umesto da se pitamo šta, bolje upitati zašto. U školskoj kulturi je, smatra Bjerkvol, jedan plus jedan dva, a u dečjoj kulturi jedan plus jedan je iks ili najviše jedanaest. Naposletku, neka za decu važi Carpe diem (Iskoristi dan) a ne „Čekaj dok porasteš”.
Kad čovek sluša i čita Bjerkvola suvišno je pitati ga da li postoji univerzalni jezik zajednički svoj deci na svetu. Odgovor se zna: dečja igra (pesma) je ta (moja, tvoja, naša zajednička, univerzalna) koju stalno i iznova treba negovati jer u njoj leži nadahnuće i u njoj je spas. Uostalom, vrcavi Skandinavac nam već stoji nad glavom sa novim pitanjem: da li bi hleb i kolači bili ukusniji ukoliko bismo pevali dok mesimo testo? Šah-mat!
Probajte, a kolač obavezno doneti na probu!
LJubav na vagi
Da bi se kreativnost kod dece podstakla, Berkvjol zahteva da se ispuni jedan obavezan uslov: ljudi koji rade u školama trebalo bi da vole decu! Znači li to da u konkursima za rad u školi, od profesora sa fakultetskom diplomom treba tražiti da bude i – decoljub, mališanovolitelj, maledeceljubac...Kako izmeriti ljubav?
Mirjana Sretenović
