Laguna uz Vas - Badem

11.06.06 Danas

U govoru o erotskoj literaturi podela na muško i žensko pismo donekle ima smisla jer ne podrazumeva kvalitativnu determinaciju pročitanog teksta. Različitost muškog i ženskog intimnog iskustva i rodnog identiteta kao individualne baze iz koje se više ili manje kreće u akt pisanja, pretpostavlja i fundamentalno drugačiju percepciju sveta. Doživljaj sopstvene telesnosti, seksualnosti i orgazmičkog potencijala bitno nas razlikuje na relaciji muško-žensko, što kod ove vrste literature nije bez značaja.
Pri pokušaju da u odnosu na ostvarene seksualne i "ženske" slobode načinimo nekakvu podelu sveta u kojem živimo, možemo reći da postoje društva u kojima se ženska seksualnost može u manjoj ili većom meri učiniti javnom (kroz političke, društvene i kultrološke forme), i one u kojima je žensko telo i ženski seks još uvek tabu. I koliko god takva podela možda ima uporište u realnosti, ženski erotski roman i dalje predstavlja politički čin, iz koje god kulturne sredine autorka dolazila. Javni diskurs o ženskoj seksualnosti, što književnost nedvosmisleno jeste, uvek je i svuda zauzimanje političkog stava.
Kada autobiografsku knjigu o seksualnom iskustvu napiše arapska žena prevaziđeni su okviri političkog diskursa. U tom slučaju govorimo o revoluciji, kriku koji nam poručuje - nosite se dođavola svi vi koji ste me sapeli, ukalupili, oduzeli mi telo, isisali mi dušu i ostavili da trunem u senci sopstvene sobe u kojoj, osim jednog, Ništa u meni ne postoji.
Arapkinja Nedžma je u romanu Badem učinila baš to. Njena junakinja Badra senzualna je i ludački hrabra mlada žena koja beži iz svog jalovog braka i još jalovijeg života. Ona odlazi u marokanski Tanger, našavši utočište kod strine Selme, još jedne samosvojne i odlučne žene. U tom gradu Badra će sresti Drisa, ljubav svog života, muškarca koji će je upoznati s njenim sopstvenim telom i njegovim tajnama. On će iz njenog sapetog i uspavanog fizikusa izvući nebesku pesmu o ljubavi, seksu, orgazmu i lepoti življenja u telu.
Život pre Drisa nije bio drugo do tama bračnog kazamata i kaleidoskopsko šarenilo detinjstva, opterećenog nesaznajnom tajnom tela i ljubavne igre. Dvostruka narativna struktura prepliće se u intimnu filigransku povest u kojoj nas priča lagano ljulja napred-nazad, odvodeći nas iz sadašnjeg u ono nekada davno. Vremenska koordinata romana stalno oscilira između onog pre i onog posle Drisa, navodeći nas da vraćanjem u nekadašnje vršimo upoređenja sa onim što vremenski dolazi kasnije, sagledavajući u tom procesu poređenja veličinu junakinjinog čina slobodne volje.
Dva su čvorišta Badrinog života pre ljubavi. Jedno je venčanje sa 23 godine starijim muškarcem, brak koji za nju nije drugo do zločin majke i porodice nad njenim životom, seksualno zlostavljanje muža i robovlasništvo njegove familije. Drugo, daleko svetlije iskustvo je sećanje na detinjstvo. Ono je koloplet nedorečenih i nedomaštajnih tajnovitih puteljaka sopstvenog seksa, pokušaj pronalaženja odgovora na sopstvena telesna lutanja. U nemogućnosti saznavanja tajne onog muškog Drugog, devojčica Badra obrela se u lezbijskim čulnim iskustvima koja su joj delimično odškrinula tajna vrata koja vode u svet odraslih, ali koja u braku ni milimetar dalje neće uspeti da gurne. Tek će tangerska ljubav, lepota i bol voljenja biti ona vododelnica koja će označiti ulazak u sopstveni život. I to ulazak iznutra, kroz sebe, jer je uz "Drisa saznala da joj je duša smeštena među nogama i da je njena vagina hram uzvišenog".
Da li je ovaj roman uspeo da nam dočara arapsku senzualnost, da li se prepoznaje kulturni horizont magrepske regije, osim u toponimima, imenima, i nešto nabačenih detalja, to ne znam niti je važno. Nedvosmisleno je i esencijalno osećanje strasti i bezuslovne ljubavi prema muškarcu, snaga volje da se izađe iz sebe i sopstvenih strahova, ograničenja i zabrana. Ova žena je pobedila ličnu nemuštost i hrabro bacila celom svetu u lice nepojamnu istinu da ona, Badra, ima onu žensku stvar koja je gladna voljenog muškog mesa i dočekuje ga sa otvorenom radošću. U tom mesu i njegovoj lepoti ona pronalazi smisao svog života, svoju veru, kult i život.
Zarad svega toga prva rečenica kojom se otvara Badem (sic!), da je ovo "priča pre svega o duši i telu", jeste i najbolji i najtačniji opis romana koji je napisala Nedžma. Ljubav te siline prema drugom biću je jedino čvorište u kome se spajaju duhovno i telesno. Pretakanje iskustva u reči autorkin je napor da razobliči tradicionalne stereotipe o grešnosti telesne ljubavi kao nebožanske i prljave, da razobliči usvojene norme koje ubijaju radost života.
Kao usamnljeni ton na struni za trenutak se čuje i daleki odjek Šeherezadine tajne pripovedanja, ali sada sveden na jednu ispričanu priču. To je priča o jednoj avanturi, o pustolovini pojedinačne ženske biografije. I ovde je pripovedanje kao i u hiljadu i jednoj noći način da se preživi, ali sada u nešto izmenjenim okolnostima. Badem je borba da se preživi i nadživi vlastita ubijenost ljubavlju i smrću, da se nađe snage za život u sećanju na ostvarenu sudbinu.
Feminizmi svih vrsta, povucite se u najbliži ćošak i pročitajte Nedžminu priču, jer sve floskule i fraze nevladinog sektora tipa edukacija, emancipacija, diskriminacija izlizane i ojalovljene u borbi za ženska prava ništa neće vredeti da bi se opisalo ono što je izvojevano na stranicama ove knjige. Ako je neko čitao Taslimu Nasrin na koju je zbog narativnog zločina pisanja o stanju u Bangladešu, 1993. godine bačena fetva, onda razume da je ovo lični herojski čin bez presedana sa dalekosežnim posledicama. Neke bitke dobijaju se na juriš, sa glavom u torbi. Salonska i kancelarijska borba sa ljudskom nesrećom, sapetošću duha i mrakom iz kojeg vam ne daju napolje ne donosi plodove.

Gordana Bekčić