Kad sam ja leteo

Priče o letenju, zaljubljenom kanapu i biserima iz nebeskih mora - priče o ljubavi i letenju

Svetomir Kepa Mihailović (autor)

Kad sam ja leteo

387 din

U korpu

Dugo sam te čekala. Kada si odleteo iz sveske nekuda nisam znala gde te mogu naći. Tražila sam tvoje ime po plažama nije li ga neko u pesku napisao. Nije! Gledala sam zidove podzemnih prolaza, školskih dvorišta i tamo ni traga od njega nije bilo. l onda sam rešila da poletim...!

Ovo je značilo da smo prekinuli vezu sa operativnim centrom i da postajemo slobodni lovci. Planina, ovde Tigar 42. zovem radar velikog dometa Kopaonik. Planina vas čuje za pet. - odgovara mi ona. Kružim već pola sata iznad Uroševca i nemam nameru da to i dalje radim. Imaš li za mene nekog plavog? - pitam je. Tigar 42. imam jednog kod Prištine. Ok, "ajde vodi me na njega. Ok, vodim te.

l poče da me navodi na cilj - na neki avion koji nije „naš": U 11 sati, 30 kilometara, 4.000 metara. - poručuje planina...

Pitala sam se imaš li u sećanjima nešto posebno lepo i što sjaji kao biser, što te čini izuzetno vrednim. Je li znaš da roniš? Smeš li dokle je potrebno da odeš u dubinu, da mi izvadiš makar 3 bisera? Ponosiću se njima. Svima ću pričati da si ih leteći izronio iz nebeskih mora i da niko slične nigde ne može naći. Znam da ih moraš imati. Pokloni mi ih. Ulepšaće me. Onda ću biti najmirisnija ruža i najlepša princeza na svetu!

Držim pravac, čekam brzinu za odlepljivanje i na pola piste čujem opet poznati glas Cegera: Plavi u tri sata! Kako je to rekao pogledah udesno i imao sam šta da vidim! Tri transportne grdosije u penjanju se pojaviše iznad brda, oko deset kilometara istočno od aerodroma - venca iza kog je u udolini tekla reka Pčinja. Tri pa još tri i još tri! Devet ukupno! Penju se pravo ka aerodromu. Sve mi je bilo jasno - to je desant!


Ostali naslovi iz oblasti: Romani

Izdavač: Svetomir Mihailović - izdavač; 2006; Broširani povez; latinica; 21 cm; 199 str.; 86-908667-0-1;