01.01.00
Dnevnik
20.03.2002.
Egzistencija i prevrati
Milen Alempijević: IZMIŠLJANJE LJUBAVI, "Nolit", Beograd, 2001.
Piše: Zoran Bognar
Milen Alempijević (1965, Čačak) je čitalačkoj javnosti poznat po pesničkim zbirkama "Sklupčani glasovi", 1995, "Slani čovek", 1997, "Na tim rukama", 2000, "O vrstama smeha", 2001; po knjizi pripovedaka "Haljina sa cvetovima", 1999, ali i kao agilni urednik čačanskog časopisa za književnost, umetnost i kulturu "Art 032". NJegova najnovija knjiga pripovedaka, ili, možda još preciznije određeno, novela "Izmišljanje ljubavi" (ispisana u pet koherentnih celina koje sačinjavaju novele "Tri Miličina oca", "Razrokost", "Čudo u zelenoj dvorani", "La vie en rose" i "Izmišljanje ljubavi") građena je, u slobodnoj interpretaciji, na inventivnim temeljima melanholično-nostalgičnog diskursa čiji je zajednički motivsko-tematski imenitelj ljubav ili još bolje rečeno, kako to i sam autor kaže, izmišljanje ljubavi. Inače, moglo bi se reći da su priče ovog pisca pisane u službi specifične, etički determinisane filozofije, egzistencije koja natkriljuje čitav spektar prvenstveno psiholoških, ili, preciznije rečeno, psihoanalitičkih tretiranih motiva, tema, čija je centralna figura: čovek. Kao ravan ekspresije ovakve literarno-filozofske osnove pojavljuje se kao primarni vizus dobra i zla, kao etički, ali i mnogo univerzalnije tumačenih kategorija praktičnog uma. Ovakav tretman osnovnog etičkog pitanja dovodi u centar ekspresiju proze Milena Alempijevića. Sa razrešenjem pitanja o sebi, kod Alempijevića, pojedinac može da ostvari ljudskost u primarnom smislu, ali mora prethodno da porazi slabosti.
Kroz knjigu "Izmišljanje ljubavi" Alempijević lucidno govori, jednim ultra-modernim i zaista trećemilenijumskim jezikom bez rukavica o grotesknim i dramatično-paradoksalnim situacijama i stanjima najobičnijih ljudi, onih koje u neposrednim kontaktima i komunikaciji susrećemo gotovo svakodnevno. Sem ovog, čini mi se, osnovnog postulata na stranicama ove intrigantne knjige smenjuju se Eros (vrlo često u iščašenim i devijantnim situacijama) i Tanatos, metafizičko i (hiper)realno, smeh i plač, oniričko-basnoliko i java, groteskno i tegobno, humor i ironija i mnogi drugi podtekstualni i metatekstualni slojevi. Koncepcija ove knjige bazirana je na intuitivnom mišljenju, koje je predmet isključivo duhovnog doživljaja, i koje putem saznanja postavlja u stvarnost sva opažanja. Knjiga ne izlaže gotovo ništa što nije moguće obuhvatiti doživljenim intuitivnim mišljenjem. Milen Alempijević je ukazao na to kakav oblik misli podrazumeva doživljeno mišljenje. Stoga je u samom mišljenju vispreno pronađen element kojim se čovek duhovnim putem užljebljuje u stvarnost. Snaga ove proze je u moći kristalizacije raznovrsnih problema; ona je vrlo prisno i prividno jednostavno sažimala elemente vizije svega postojećeg. Time ova zbirka novela pokazuje svoja šira, sadržajnija dijalektična značenja i obeležja. Nesumnjivo je da Milen Alempijević poseduje moć da svoja razmišljanja iskazuje čulno; on je povremeno elegičan i setan, ali u toj elegičnosti i setnosti ostvaruje lirsku lepotu koja nas ne samo fascinira već i uvlači u nove svetove, u nove ljudske emotivne i misaone odnose. O tome prevashodno svedoče dve najuspelije novele ove knjige "Razrokost" i naslovna "Izmišljanje ljubavi" (koja neodoljivo asocira na romane "Troje" i "LJubav, itd." DŽulijana Barnsa). Stiče se utisak da Alempijević svoj svet stvara lako, da su njegova suočavanja sa svetom jednostavna - međutim, kad se uđe u svet njegove proze, kad se osete svi njeni tokovi, onda se vidi koliko je složena, gusta i slojevita, i koliko u sebi nosi buru vremena i života kroz koju je autor, deleći dramatičnost sudbina svojih junaka, prolazio.
Alempijevićevi iznenadni i (ne)očekivani prevrati u radnji, u sudbini ljudi, uvek su smišljani kao preobražajni procesi, kao refleksi unutrašnjih stanja, kao potreba da čitaocu vežu pažnju za egzistencijalno stanje, da mu pokažu kako se vrše određene transformacije u čovekovoj svesti i kako se čovek u nekim situacijama ponaša. Svi ti psihički preobražaji i Alempijevićevim novelama odlikuju se mikroanalitičkim razlaganjem procesa koji se zbivaju u čoveku na njegovom putu kroz život i koji označavaju suštinu njegovog ličnog života.
01.01.00
Večernje novosti
16.10.2001.
U IZDANJU "NOLITA"
Izmisljanje ljubavi
Cacanski knjizevnik Milen Alempijevic (35) upravo je objavio kod "Nolita" zbirku prica "Izmisljanje ljubavi". Kako je rekla Bojana Stojanovic Pantovic na jucerasnjoj konferenciji za stampu, autor, ugledajuci se na Mopasana i Pirandela, moze se smatrati kao obnovitelj psiholosko-fantasticne novele. Polazeci od stvarnih zivotnih situacija vezanih za urbani prostor, Alempijevic ih razvija i nadgradjuje suptilnim psiholoskim poniranjem u svest i ponasanje junaka, briljantnim, duhovitim dijalozima, sto je retko u savremenoj srpskoj prozi.
Uz nacelo da bi trebalo da se cuvamo ljubavi, jer ona je uvek kazna, ja sam pokusao da patnje mojih junaka napisem tako, kao da svet nece biti ni bolji ni gori nego sto je u stvarnosti - kazao je autor i dodao: "Ako bih morao da biram ko su mi ucitelji, onda bih priznao da je to Luidji Pirandelo, veliki italijanski pisac, autor i knjige "Sest lica traze pisca". U stvari, zelim da zivot opisem onako kako to rade reziseri, kroz filmske slike koje se na kraju pretvaraju u pricu.
D. S.
