Hitlerovo carstvo

01.07.22

Istorija 20. veka
Drugi svetski rat na evropskom prostoru predstavlja beskrajan prostor za istraživanje. Iako najveću pažnju privlače borbena dejstva i razvoj vojne tehnike, jedna od ključnih tema za bolje razumevanje ovog sukoba jeste okupacioni režim koji su Nemci zaveli širom kontinenta. Mark Mazover, britanski stručnjak za istoriju 20. veka, Grčke i Balkana, srpskoj javnosti poznat po knjizi Mračni kontinent: Evropa u dvadesetom veku, u svom delu Hitlerovo carstvo: nacistička vladavina u okupiranoj Evropi nastojao je da obrazloži niz faktora koji su oblikovali nemačku politiku u okupiranoj Evropi. Ratnim dejstvima je posvećeno onoliko pažnje koliko je bilo potrebno da se određeni koraci Nemaca stave u određeni kontekst. Originalno izdanje objavljeno je 2008. na engleskom jeziku. Knjiga je podeljena na tri obimne celine, od kojih se svaka deli na više manjih poglavlja, a na kraju se nalaze veoma obimna bibliografija, indeks i beleška o autoru.
U prvom delu, naslovljenom Za veliku Nemačku, opisan je razvoj nacionalne ideje kod Nemaca i njen put od ujedinjenja u Nemačko carstvo preko Versajskog mira do nacističkog ekspanzionizma u vidu želje za objedinjenjem svih teritorija na kojima žive govornici nemačkog jezika. Obrađena su i nastojanja u kolonizaciji Nemaca na istoku Evrope i uništenju Slovena i Jevreja, kao i pokušaji da se u okviru rasne ideologije odrede mesta za pojedince ili čitave narode. Njihova sudbina bi se kretala od germanizacije preko porobljavanja do uništenja. Posebno se može istaći autorovo dokazivanje da nacističke ideje o teritorijalnoj ekspanziji i postojanju viših i nižih naroda i rasa nisu nikakva novina, već pojava dugog trajanja u nemačkoj istoriji i politici koja korene ima u davnašnjoj netrpeljivosti prema Slovenima, posebno Poljacima, kao i Jevrejima. Mazover u ovom poglavlju pravi i poređenje između nemačke i sovjetske politike u podeljenoj Poljskoj. Uz zajedničku crtu brutalnosti, pokazao je i da su postojale značajne razlike. Dok su Nemci stvarali sistem koji bi pogodovao samo nemačkom delu stanovništva i u kojem je kapitalizam nastavio da funkcioniše, Sovjeti su se na zapadu Ukrajine i Belorusije ponašali kao i u bilo kom drugom delu Sovjetskog Saveza.
Drugi deo, Novi poredak, bavi se različitim aspektima funkcionisanja okupirane Evrope: prinudnim radom, međunarodnim odnosima, kolaboracijom, otporom, jevrejskim pitanjem, okupacionim aparatom. Autor opisuje metode ekonomskog iskorišćavanja okupiranih evropskih teritorija, upravljanja nad njima, kao i nacističke pokušaje da nacionalna pitanja, posebno jevrejsko, reše u skladu sa svojom ideologijom. Posebno treba istaći analizu razlika u prisustvu, veličini i surovosti okupacionog aparata u različitim delovima Evrope, što je opet bilo povezano sa nacističkom rasnom ideologijom, kao i sa različitim profilima i motivima onih koji su stupali u kolaboraciju. Još jedan interesantan momenat predstavljaju različite nacionalne i teritorijalne težnje nemačkih saveznika, kao i nemački pokušaji da im izađu u susret, ali da istovremeno ne naškode sopstvenim interesima i ratnim naporima. Moramo se osvrnuti i na jedan momenat vezan za okupaciju Jugoslavije. Naime, Mazover tvrdi da je na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske progon Srba, Jevreja i Roma vršen, pored želje za njihovim istrebljenjem, i radi obezbeđivanja prostora za Slovence koje su Nemci nameravali da proteraju u Hrvatsku iz delova Slovenije pripojenih Trećem rajhu. Ova tvrdnja, kao što je poznato, nije tačna, pošto su Slovenci deportovani pravo u Srbiju. Uopšte, kada se radi o Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu Mazover se pozivao na dobro poznate autore, poput Joze Tomaševića.
Treći deo, Perspektive, bavi se onim što je ležalo pred Evropom posle 1945. godine. Autor je najpre pokazao da nacisti, iako su često govorili o jedinstvenom evropskom prostoru, zapravo nisu imali jasnu viziju kako bi taj prostor trebalo da izgleda. Uz to, prikazane su i različite ideje o tome kako je trebalo izbeći kasnije sukobe kombinacijom teritorijalnih promena, razmena stanovništva i stvaranjem više manjih saveza u različitim delovima Evrope. Pored toga, autor se bavio i načinom na koji su ratna dešavanja uticala na posleratni koncept ujedinjene Evrope koji je vremenom doveo do stvaranja Evropske unije, kao i mestom Evrope u posleratnom svetu. Ovde je dato i zanimljivo poređenje između nemačkog i japanskog modela propagande među drugim narodima, pri čemu Mazover smatra da su Japanci tu bili uspešniji. Nemci su, naime, u odnosima prema drugim narodima postupali prilično nedosledno, najčešće u zavisnosti od trenutnog stanja na frontovima i potrebe da primire određeni prostor ili obezbede dodatno ljudstvo za popunu svoje vojske. S druge strane, Japanci su sve vreme nastupali kao oslobodioci Azije od evropskog imperijalizma, što je presudno uticalo na jačanje nacionalnih pokreta i proces dekolonizacije u tom delu sveta.
Jedna od misli autora koja provejava kroz čitavu knjigu jeste da su nacisti, uprkos slici o sjajnoj organizaciji, veoma često delovali ishitreno, bez stvarnog plana ili precenjujući svoje mogućnosti i zanemarujući stvarno stanje ili ratne potrebe. Na primer, čak i u slučaju anšlusa Austrije 1938. godine postojalo je više koncepcija: od zadržavanja domaće vlade u Beču, do one koja je i prevagnula, odnosno potpunog pripajanja Nemačkoj. Mazover ovo naziva
„ogromnim jazom između ideologije i praktične primene […] što će biti stalna odlika nacističke vladavine u okupiranoj Evropi“. Uz to, autor smatra i da je Nemačka suviše rano ušla u rat, za šta verovatno ne bi bila spremna sve do 1943. godine.
Na određenim mestima su uočljive određene greške u prevodu. Nemački izraz Deutschtum, primera radi, ostavljen je više puta u engleskom obliku Germandom. Adekvatan prevod na srpski jezik bi verovatno predstavljala imenica nalik na srpstvo ili je izraz, kao i mnogi drugi, mogao da se zadrži u nemačkom originalu. Na nekim mestima engleska reč cruiser prevedena je sa kruzer umesto krstarica, što su dve bitno drugačije kategorije brodova. U jednom slučaju stoji da je katolička crkva pozivala na modernizaciju. U originalu je verovatno stajalo moderation, to jest umerenost. Iako na prvi pogled sitne, ovakve omaške mogu pokvariti utisak o jednoj veoma dobroj knjizi, za šta autor svakako nije odgovoran.
Mark Mazover je sintezom Hitlerovo carstvo: nacistička vladavina u okupiranoj Evropi pokušao da na jednom mestu prikaže funkcionisanje Evrope pod nacističkom okupacijom i može se reći da je u tome uspeo. Stoga smo slobodni da ovo delo toplo preporučimo stručnoj i široj javnosti, koja je na njegovo srpsko izdanje nažalost čekala preko deset godina.

Ilija Kukobat

27.12.19 Blic

"KAKO JE HITLER DOŠAO NA VLAST" Kapitalno delo Marka Mazovera daje odgovore na ključna pitanja o nacističkoj vladavini
Mark Mazover, između ostalog, odgovara na nekoliko ključnih pitanja: kako je Hitler došao na vlast, kako je učvrstio svoj poredak u Nemačkoj i kako je zavladao u najvećem delu Evrope.

Nedavno se u izlozima knjižara pojavila knjiga "Hitlerovo Carstvo" Marka Mazovera ("Arhipelag", prevod Bojane Gajski, Dragane Miljević i Tanje Brkljač) koja slovi za kapitalno delo moderne istoriografije.

Reč je o studiji renomiranog savremenog istoričara o nacističkoj vladavini u okupiranoj Evropi. Ukratko, na blizu 700 strana, M. Mazover prati evropsku i svetsku istoriju od Hitlerovog dolaska na vlast i okolnosti koje su omogućile njegov uspon pa sve do sloma nacizma i posledica koje su njegovi imperijalni pohodi ostavili na savremene evropske tokove.
Svetska kritika govori da je reč o jednoj od najvažnijih knjiga o vremenu Hitlera i nacizma te da je utemeljena na novim izvorima i na lucidnim analizama tokova moderne evropske istorije, a prijemčivo pisana, zapravo snažna i upečatljiva istorijska priča o dobu koje je promenilo sudbinu Evrope i sveta. Odnosno, "istoriografska sinteza, koja se čita kao uzbudljiv roman zasnovan na proverenim činjenicama i istinitim događajima".
Na stranicama ove knjige, između ostalog, Mazover odgovara na nekoliko ključnih pitanja: kako je Hitler došao na vlast, kako je učvrstio svoj poredak u Nemačkoj i kako je potom zavladao u najvećem delu Evrope? Šta je odlučilo ishod Drugog svetskog rata? Kako je osmišljen i sproveden Holokaust? Kako je izgledao svakodnevni život u okupiranoj Evropi? Zašto je Hitler bio opsednut Istokom?...
Negde u završnici knjige M. Mazover, između ostalog, piše: "Albert Šper je svedočio kako je krajem jula 1943, nedugo nakon pada Musolinijeve vlade, Hitler sedeo u čajdžinici u svom istočnopruskom štabu s grupom svojih političkih savetnika i visokih generala, kad je general Alfred Jodl iznenada prekinuo razgovor: "Kad malo razmislim, fašizam se prosto rasprsnuo kao mehur od sapunice". Šok i muk koji su usledili pokazali su kako je ova pomisao zvučala prisutnima. Samog Musolinija je jedan nervozni italijanski fašista podsetio upravo u isto ovo vreme da je "država fašistička samo zato što Vi želite da takva bude, jer ste Vi izdali dekrete koji su je pretvorili u fašističku državu i iznad svega zato što ste Vi u njenom centru". Ovo je važilo i za nacizam, naravno, iako su 1945. godine, i nekoliko godina kasnije, retki bili nacisti koji u to nisu verovali i koji su smatrali da mogu nastaviti da se bore za nacionalsocijalizam – možda čak i da ga poboljšaju – bez Firera. Naposletku su i oni u najvećem broju slučajeva shvatili da je s nemačkim porazom nepovratno propao i Novi poredak. Ali nijedan politički poredak ne počinje ni od čega. A posleratna Evropa – tako nestrpljiva da proglasi svoj raskid s prošlošću – bila je za nju vezana na više načina no što je htela da prizna.

Tatjana Nježić