Egzibicionizam

28.01.07 Danas

Vaclav Nižinski
Dnevnik Alef, Gradac, 2006.
preveo Milan Đorđević

Vaclav Fomič Nižinski jedan je od najvećih i najslavnijih igrača svih vremena. Svetski čuvenim igračem učinile su ga i danas legendarne uloge u baletima Posvećenje proleća, na muziku Igora Stravinskog i Popodne jednog fauna, na muziku Kloda Debisija. Između 1918. i 1919. Nižinski piše svoj Dnevnik. Doživljava nervni slom i zdravlje mu se naglo pogoršava. Najpre odlazi u sanatorijum, pa ga nekoliko meseci leče na jednoj bečkoj klinici, uz konsultacije Junga i Frojda. Na kraju, stanje mu se sasvim pogoršava i on tone u ludilo i sve do smrti 1950. boravi u duševnim bolnicama. Svojevremeno je američki pisac Henri Miler napisao o Nižinskom: "Ima jedan čovek, tragična ličnost, čiju knjigu često guram u ruke svojim prijateljima i poznanicima : Vaclav Nižinski. Njegov Dnevnik mi nešto govori o pisanju. To je bio napisao čovek koji je napola lucidan, a napola lud. To saopštavanje je toliko golo, toliko očajničko da razbija sve kalupe. Suočeni smo sa samom stvarnošću, a to je gotovo nepodnošljivo. Od njegove tehnike, mada sasvim lično, može svaki pisac ponešto da nauči. Da nije završio u ludnici, da je to bio tek njegov prvenac, imali bismo u Nižinskom pisca ravnog igraču". Ovaj dnevnik otkrila je supruga Nižinskog, Romola Nižinski u junu 1934. godine i prvi put ga kao knjigu objavila na engleskom 1936. Dnevnik čine tri dela: Život, Smrt i Osećanja sa Epilogom. Ova knjiga osobeni je spoj potresnih i intimnih ispovesti, opisa svakodnevnog života, sećanja na detinjstvo i dane školovanja i godine rada u trupi "Ruski balet" Đagiljeva. Ovde se prepliću opisi neobičnih doživljaja, halucinacija, najuzvišenije propovedi i iskazi čudne, poetske lepote. Nema čitaoca koji će ostati ravnodušan u susretu sa ovim štivom, što u sebi ima nekog tragičnog poleta i tihe lepote, koji su odlikovali i igru Nižinskog, dok god je plesao.


Egzibicionizam, Tobi Lit
Plato, 2006.
prevela Ana Ristović

U zbirci priča, Egzibicionizam, izuzetno provokativni engleski pisac, Tobi Lit, čija je ovo prva knjiga prevedena na srpski jezik, pokazuje sve one karakteristike zbog kojih je njegova proza privukla pažnju i čitalaca i kritičara. Litovi junaci kreću se kafkijanskim predelima, počesto ne mogu da upravljaju vlastitim životom i sudbinom, ali ih to navodi i da se suoče sa sobom i sa stvarnošću. Takav svet je pun iznenađenja, on istovremeno i začuđuje i neodoljivo privlači, kao provalija, apsurdne situacije smenjuju jedna drugu, a događaji i likovi se , kroz priče razvijaju i bivaju sve intrigantniji i zanimljiviji. Sudbina svakog Litovog junaka je različita, neki od njih prolaze kroz filmsko-detektivske zaplete, neki klize kroz fantazmagoričan i jeziv svet koji niko drugi, osim njih, ne opaža, a poneki od njih su na margini života i društva, odbačeni i ismejani. Svi likovi o kojima govori Tobi Lit, "nisu pali, ali se nisu ni uzdigli", a egzibicionizam i egzibicionističko, Tobi Lit prepoznaje u čitavom. Egzibicionističko nije, po Litu, dakle, nastrano, već čitav savremeni svet koji je pust ("pusta zemlja", kako reče T. S. Eliot), kao što su puste i opustošene duše stvarnih ljudi, čije su replike Litovi junaci.


Dobro došli u Srbiju, Đorđe S. Kostić
Evoluta, 2006.

U jedanaest pogleda ovog dela, Đorđe S. Kostić razmatra sve aspekte slike Srbije u nemačkim i austrijskim vodičima, objavljenim u periodu od 1892. do 1914. godine. Kostićeva monografija više je od jednog pregleda Srbije iz prošlosti, ovo delo odgovara na različita pitanja : od toga šta su putnici iz srednje Evrope tražili na Balkanu, preko slike Srbije koja im je predstavljena, njene istorije koja je do početka 20. veka rekonstruisana i usvojena u stranoj istoriografiji, teme kulturnog i istorijskog nasleđa koje su posetiocima preporučivane, pogled stranaca na religijsku stvarnost onovremenog Balkana, ali i praktične segmente kao što su stanovanje, posao i svakodnevni život. Posebna poglavlja bave se odmorom i lečenjem u Srbiji. Kostićeva knjiga, kao osnovni izvor, uzima pet različitih izdanja Majerovog i dva Bedekerevog vodiča po balkanskim zemljama i krajevima. Autor se posebno bavi uvreženim pogreškama i stereotipima. Budući da su ih često pisali vrlo istaknuti naučnici, a na njih uticale političke prilike i međunarodni odnosi, turistički vodiči predstavljaju istinski, još uvek neistraženi rudnik za i istoričare i kulturologe.


Manchester City Blues, Saša Stojanović
Filip Višnjić, 2006.

Ovaj roman predstavlja nenametljivu i ironičnu priču o prodaji "časne udbaške duše" i o transformaciji hiljada saradnika Službe u literopate. U Manchester City Bluesu, jedan uzoran pripadnik tajne policije, Eustahije Drukić, dobija nimalo prijatan zadatak : praćenje i izveštavanje o kretanju žrtve, zavedene u "protokolu ljudskih duša". Glavni junak je, naredbom viših instanci, primoran da prepliće putopise o Krfu, Skijatosu, Kosu i Santoriniju sa pričama i esejima o Sokratu, Prokopiju, Marinu Držiću i Puškinu. Prinuđen da sluša kompletan opus jednog od kumova mančesterskog bluza, Džona Mejola, tajni agent primećuje čudne promene u sebi, štetne za uspešnu karijeru u službi. Groteska, cinizam i opori jezik, bazična su karakteristika ovog dela, čija je tema stara koliko i svet - večita i univerzalna ljudska glupost i neznanje.

Sanja Domazet

27.01.07 Pobjeda

Jedan od najzanimljivijih i najboljih pisaca engleske književne scene Tobi Lit konačno je predstavljen našoj publici. U svom najnovijem djelu "Egzibicionizam", nedavno objavljenom u izdanju Platoa, Lit u šesnaest priča prikazuje začudne i apsurdne situacije i likove.
Njegovi junaci kreću se u svijetu sličnom Kafkinom, bivaju sasvim onemogućeni da upravljaju vlastitim životima i sudbinama, jer spoljne okolnosti vladaju njima. Sudbine ponekih junaka su gotovo filmsko-detektivske, a neki upadaju u fantastičan i jezovit svijet koji samo oni vide i osjećaju, te bivaju ismijani i izopšteni."Egzibicionizam" u ovoj knjizi istovremeno označavaju pomjerena i ne sasvim obična seksualnost i doživljaj seksa, kao i čudni odnosi među ljudima, pa i način na koji se oni kreću u svom svijetu. Već i sami nazivi priča upućuju na neobičan svijet i realnost Litovih junaka - "O bontonu uspostavljanja kontakata prilikom oralnog seksa ", "Eksplozija turneje","Legende porna", "Abeceda kreveta", "Zvučni vodič", "Kartografija srednje klase"...
U svim pričama pripovijedač istražuje šta se desilo sa emocijama, gdje su one nestale i u ovom bizarnom svijetu. U priči"Mimi" junak sreće tokom jednog turističkog obilaska groblja Hejgejt, dvije žene sjedinjene u jedno biće. One su prevazišle čak i homoseksualnu ljubav, žive u nekoj vrsti simbioze, nastavljaju rečenice jedna drugoj i vrhunac uzbuđenja i ostvarenosti za njih predstavlja ljubavni čin u - grobu. Junak druge priče je seksualni sadista, koji je potisnute emocije sublimirao kroz agresivnost i izvitoperenost. Litovi junaci umeju da budu i romantični. Junak priče "Djevojka snova" sanja o suštinskoj ljubavi i intimnosti i uspijeva da u realnom svijetu prepozna pravu ljubav iz snova, ali, kad se to i desi, uslijedi novi san i nova idealna ljubav.
"Kartografija srednje klase" govori nam o lažnom puritanskom moralu, izvještačenim i neiskrenim razgovorima tokom večere prijatelja kada se gotovo ibzenovski u jednom dahu razotkrivaju laži i prikrivene istine iz prošlosti. Nekada Tobi Lit stvara misteriozno detektivsko avanturističke priče poput one "Moj hladni rat" u kojoj glavnog junaka progone ulicama Berlina neki čudni i opasni ljudi koji po svemu podsjećaju na mračne sile poslijeratnog istočno- njemačkog perioda, a za koje se na kraju ispostavlja da su vođeni jednom krajnje humanom idejom i vizijom, nastalom upravo u onom teškom periodu.
Kada se uroni u bilo koju priču ove knjige, svijet je uvijek pomalo naopak, ali baš takav on ili opominje ili teži da se vrati u ravnotežu. Tobi Lit je rođen u Bedfordširu u Engleskoj 1968. godine. Studirao je engleski jezik i književnost na Vorčester koleyu na Oksfordu, i kreativno pisanje na Univerzitetu East Anglia. Živio je u Pragu od 1990-1993. gdje je napisao i objavio svoju prvu knjigu priča "Adventures in Capitalism", poslije čega je napisao još nekoliko romana.

R.K.

23.01.07 Glas javnosti

Litovi junaci se kreću u svetu sličnom Kafkinom, onemogućeni da upravljaju vlastitim životima i sudbinama. Sudbine ponekih junaka su gotovo filmsko-detektivske, a neki upadaju u fantastičan i jezovit svet koji samo oni vide i osećaju
Jedan od najzanimljivijih i najboljih pisaca engleske književne sceneTobi Lit konačno je predstavljen našoj publici. U svom najnovijem delu "Egzibicionizam", nedavno objavljenom na srpskom u izdanju Platoa, Lit u šesnaest priča prikazuje začudne i apsurdne situacije i likove.

Njegovi junaci kreću se u svetu sličnom Kafkinom, bivaju sasvim onemogućeni da upravljaju vlastitim životima i sudbinama, jer spoljne okolnosti vladaju njima. Sudbine ponekih junaka su gotovo filmsko-detektivske, a neki upadaju u fantastičan i jezovit svet koji samo oni vide i osećaju, te bivaju ismejani i izopšteni.

"Egzibicionizam" u ovoj knjizi istovremeno označavaju pomerena i ne sasvim obična seksualnost i doživljaj seksa, kao i čudni odnosi među ljudima, pa i način na koji se oni kreću u svom svetu. Već i sami nazivi priča upućuju na neobičan svet i realnost Litovih junaka - "O bontonu uspostavljanja kontakata prilikom oralnog seksa ", "Eksplozija turneje","Legende porna", "Abeceda kreveta", "Zvučni vodič", "kartografija srednje klase"...

U svim pričama pripovedač istražuje šta se desilo sa emocijama, gde su one nestale i u ovom bizarnom svetu. U priči"Mimi" junak sreće tokom jednog turističkog obilaska groblja Hejgejt, dve žene sjedinjene u jedno biće. One su prevazišle čak i homoseksualnu ljubav, žive u nekoj vrsti simbioze, nastavljaju rečenice jedna drugoj i vrhunac uzbuđenja i ostvarenosti za njih predstavlja ljubavni čin u - grobu.

Junak druge priče je seksualni sadista, koji je potisnute emocije sublimirao kroz agresivnost i izvitoperenost. Litovi junaci umeju da budu i romantični. Junak priče "Devojka snova" sanja o suštinskoj ljubavi i intimnosti i uspeva da u realnom svetu prepozna pravu ljubav iz snova, ali, kad se to i desi, usledi novi san i nova idealna ljubav.

"Kartografija srednje klase" govori nam o lažnom puritanskom moralu, izveštačenim i neiskrenim razgovorima tokom večere prijatelja kada se gotovo ibzenovski u jednom dahu razotkrivaju laži i prikrivene istine iz prošlosti. Nekada Tobi Lit stvara misteriozno detektivsko avanturističke priče poput one "Moj hladni rat" u kojoj glavnog junaka progone ulicama Berlina neki čudni i opasni ljudi koji po svemu podsećaju na mračne sile posleratnog istočno-nemačkog perioda, a za koje se na kraju ispostavlja da su vođeni jednom krajnje humanom idejom i vizijom, nastalom upravo u onom teškom periodu.

Kada se uroni u bilo koju priču ove knjige, svet je uvek pomalo naopak, ali baš takav on ili opominje ili teži da se vrati u ravnotežu. Tobi Lit je rođen u Bedfordširu u Engleskoj 1968. godine. Studirao je engleski jezik i književnost na Vorčester koledžu na Oksfordu, i kreativno pisanje na Univerzitetu East Anglia. Živeo je u Pragu od 1990-1993. gde je napisao i objavio svoju prvu knjigu priča "Adventures in Capitalism", posle čega je napisao još nekoliko romana.