01.01.00
Politika
04.10.2002.
NOVO IZ "OTKROVENJA"
O kugi i ljubavi
Pesme Duška Novakovića, roman Zlatka Pakovića, drugi o Pekiću, o Ženidbi kralja Petra II
Izdavačka kuća "Otkrovenje" iz Beograda predstavila je juče u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda svoja najnovija izdanja, i najavila nova za Sajam knjiga u Beogradu. U ime izdavača, Sava Dautović je naglasio da je "Otkrovenje" malo, skromno preduzeće, osnovano pre dve godine; prvu knjigu predstavilo je u septembru 2000. Od tada, "Otkrovenje" objavljuje najmanje jednu knjigu mesečno, što znači da do sada ima bar dvadeset pet štampanih dela. Uz to, ovaj izdavač istrajava u objavljivanju i časopisa "Književni glasnik", čiji će najnoviji broj biti objavljen za Sajam knjiga u Beogradu.
Od dela koja su sada pred čitaocima, izdvaja se najnovija knjiga poezije Duška Novakovića "Smetenjakov crtež". Prema rečima Mihajla Pantića, urednika biblioteke "Pan", stihovi Duška Novakovića još jednom pokazuju da je ovaj pesnik jedan od najznačajnijih na našoj savremenoj poetskoj sceni. Nijedna antologija ne može bez Novakovićeve poezije, a u ovoj zbirci nalaze se stihovi koji se, kaže Pantić, ne mogu čitati "sa pola koncentracije". Njima se čitalac mora sasvim posvetiti, i tek će tada ta poezija početi da mu uzvraća svojim darovima.
Roman Zlatka Pakovića "Soba za jedan krevet" je, takođe ukazuje Pantić, roman kompleksne narativne strukture. Njegovi efekti, mišljenja je poznati književni kritičar, osetiće se kasnije i oblikovaće srpsku književnost za dve do tri decenije. Pakovićeva proza puna je filozofskih reminiscencija, a u okviru složene egzistencijalističke storije. "Drugi o Pekiću" priređivača Ljiljane Pekić i Mihajla Pantića je knjiga objavljena zajedno sa Fondom Borislava Pekića, i u njoj su sakupljeni najznačajniji tekstovi eminentnih intelektualaca o ovom velikom piscu, čiji ćemo uticaj na našu kulturu tek osetiti. "Ženidba kralja Petra II" Koste St. Pavlovića je, kako je kazao Dautović, zbir dokumenata iz britanskih arhiva o ovom "slučaju" u kraljevskoj porodici Karađorđevića. Sa pogovorom Desimira Tošića, ona daje sliku o jednom vremenu iz koje Tošić izvodi zaključak da je monarhizam kod nas doživeo kraj. Knjiga je intrigantna, i veoma informativna.
Dragi Bugarčić je napisao "Roman o Milu Doru", satkan od priča Dorovih prijatelja i iskaza samog pisca. Gvozden Eror je autor knjige "Genetički vidovi (inter)literarnosti", objavljene zajedno sa "Narodnom knjigom", u kojoj je dao pregled nekoliko književnih termina ? od uzora, uticaja i plagijata do izvora, posrednika i interteksta. Vrlo važna knjiga iz oblasti istorije književnih pojmova, nema sumnje. I najzad, novina koja će zainteresovati naše čitaoce: roman "Gvožđe i med" italijanskog pisca Etora Mazine u prevodu Nikole Popovića. Roman u kojem se, kako je kazao Jovica Aćin, urednik, govori o kugi i ljubavi u Veneciji. O svemu, dakle, čega se plašimo, i za čim žudimo.
A. C.
01.01.00
Dnevnik
23.10.2002.
ZBORNICI
Svetlost svedočenja
DRUGI O PEKIĆU, Otkrovenje, Beograd, 2002.
Knjiga Drugi o Pekiću je svojim pretežnijim delom zbirka tekstova, mahom ranije nastalih i objavljenih, čiji je zajednički imenitelj sećanje na Borislava Pekića. Vizure se razlikuju, u zavisnosti od toga ko sećanja priziva, a samim tim se usložnjava i oživljuje lik našeg velikog pisca. Sa raznih pozicija, iz različitih perioda i sa drugačijih lokacija, o njemu svedoče prijatelji, poznanici i saputnici - Borislav Mihajlović Mihiz, Desimir Tošić, Đorđe Lebović, Nikola Milošević, Predrag Palavestra, Dragoslav Mihailović, Mirko Kovač, Dušan Puvačić, Mirko Miloradović, Predrag Protić, Danilo Bata Stojković, Dušan Kovačević, Vida Ognjenović, Vladeta Janković, Radoslav Bratić, Božo Koprovica, Jovan Delić i Mihajlo Pantić.
Priređivači knjige Drugi o Pekiću, gospođa Liljana Pekić i Mihajlo Pantić, imali su, pre svega, za cilj da čitalačku publiku, putem ove publikacije, upoznaju sa nastankom i radom Fonda ?Borislav Pekić?, koji su poklonici Pekićeve umetnosti, uz pristanak i podršku njegove supruge, ustanovili početkom februara meseca 1993. godine (Borislav Pekić je preminuo 2. jula 1992). Jedan od glavnih razloga osnivanja Fonda bila je briga oko čuvanja, sređivanja i objavljivanja Pekićeve rukopisne zaostavštine, koja se meri hiljadama stranica, a iz koje je najpre objavljena knjiga eseja (radio-predavanja) Sentimentalna povest Britanskog carstva (1992). Drugi razlog je stipendiranje i afirmacija srpskih pisaca i književnih kritičara mlađe i srednje dobi, te je istovremeno osnovana i Stipendija Fonda ?Borislav Pekić?, čime se u našem kulturnom okviru ponovo revitalizovala institucija mecenatstva u svom izvornom značenju. Besede dobitnika Stipendije čine drugi tematski deo knjige, a izrekli su ih Svetislav Basara, Vladislav Bajac, Dragan Velikić, Goran Petrović, Jasmina Lukić, Petar Lazić, Jasmina Tešanović, Mileta Prodanović, Sreten Ugričić, Gojko Božović, LJubica Arsić, Milan Đorđević, Drago Kekanović, Vule Žurić, Đorđe Pisarev, Igor Marojević, Laslo Blašković i Zoran Ćirić. Pregled rada fondacije je iscrpno i detaljno predstavila gospođa Pekić, a knjigu, kojom se obeležava deset godina rada Fonda, završava kratka biobibliografska zabeleška koju je načinio sam pisac, koji je prema istoriji i pored svog antropološkog pesimizma bio često sentimentalan, a prema sebi, kako nas M. Pantić u predgovoru uverava, vedro ironičan: ?Sve u svemu, dakle, ne mogu reći da u ovom poslu nisam uživao, premda tako nešto nisam predviđao?.
Lidija Mustedanagić
01.01.00
Nin
22.08.2002.
Intelektualac u tragičnom razdoblju
Naziv: Drugi o Pekiću
Priređivači: Ljiljana Pekić i Mihajlo Pantić
Izdavač: Otkrovenje, Beograd 2002.
Objavljen uz desetogodišnjicu rada Fonda "Borislav Pekić", zbornik o kome ide govor u svom pretežnom delu sadrži dva bloka tekstova: "Drugi o Pekiću" i "Besede". Uobručuju ih, s početka uvodni tekst jednog od priređivača Mihajla Pantića i intervju sa Pekićem najvećma usmeren na njegove političke stavove i iskustva a, na kraju, pregled rada Fonda iz pera drugog priređivača, Pekićeve supruge gđe Ljiljane i piščeva bio-bibliografska beleška "O sebi kao o drugom".
Autorima beseda svrstanih u drugi blok zbornika, stipendistima Fonda, prilika (svečani čin uručenja stipendije) nije dozvoljavala da izgovore preterano mnogo: poneko sublimirano stanovište, lucidnu opservaciju, više ili manje obrazložen, prigodan izraz poštovanja prema Pekićevoj ličnosti i stvaralaštvu. To, svakako, nije za potcenjivanje imamo li u vidu da su među ovim autorima već uveliko afirmisani, ili daroviti pisci u usponu kakvi su, pored ostalih, Basara, Bajac, Velikić, G. Petrović, Jasmina Lukić, Pisarev, Blašković, Ćirić. Ali je, ipak, sasvim prirodno što veću čitalačku pažnju vezuje prvi odeljak uobličen izabranim i, reklo bi se, naručenim tekstovima uglednih spisatelja, ponajviše prozaika i kritičara. Koncepcijski i obimom različiti, kadgod ilustrovani Pekićevim pismima, prijateljskim, književnim, ili čak razgovorima o "plemenskim" temama, ovi tekstovi, bez obzira na redosled u zborniku, mozaički obuhvataju bezmalo ceo tok piščevog života.
Borislav Mihailović Mihiz, na čelu ovog bloka, u jedva nekoliko pasaža uspeva da, sebi svojstveno, sažme presudno važna obeležja piščevog života i stvaranja, da njegovo "prostrano delo" stegne u "uski steznik kratkog rasuda". Stvaralačkih, s razlogom okasnelih, Pekićevih početaka u "Vidicima" podseća se Mirko Miloradović. "Društveno-političku" klimu kakvoj su tokom pedesetih i šezdesetih bili izloženi mnogi "sumnjivi" pisci, oni sa robijaškom prošlošću pogotovu, duhovito dočarava Dragoslav Mihailović. Oživljavajući "mnoge zajedničke dane", sa Pekićem provedene u vreme njihove scenarističke saradnje, Đorđe Lebović se opominje razgovora o različitim povodima i u različitim prilikama. Među inim i onih o promenama u stvaralačkoj koncepciji romana Graditelji. Pekić je, naime, tada bio nameran da stvori "srpske Budenbrokove" i o napisanim fragmentima govorio je i štedro i samokritički. O susretima tokom dugog Pekićevog londonskog perioda, kada su jedno za drugim stvorena najznačajnija njegova dela, svako iz svog ugla i spram svog doživljaja pišu Desimir Tošić, Vida Ognjenović, Dušan Puvačić.
Visoko moralna Pekićeva svojstva naglašava više autora. Mirko Kovač drži da bi, zasad nenapisana, piščeva biografija bila "prilog moralnoj raspravi o intelektualcu u tragičnom razdoblju". Nikola Milošević svedoči o vremenu osnivanja Demokratske stranke, o "političkom stilu" ovog "istaknutog čoveka" kao primeru na koji se, nažalost, niko nije ugledao. Predrag Palavestra, između ostalog, velikog pisca opisuje kao ličnost suprotstavljenu dominantnom tipu preobraćenika u našem svetu moralne mimikrije. Demokratiju u Srbiji Dušan Kovačević poistovećuje sa imenima časnih ljudi, osobito sa "gospodinom Borislavom Pekićem... sa njegovim životom, radom, robijama, praštanjima, govorima, dobrotom i uspravnim hodom". Doprinos složenosti i autentičnosti ove mozaičke celine, ostvaren tekstovima Matije Bećkovića, Predraga Protića, Danila-Bate Stojkovića, Vladete Jankovića, Radoslava Bratića, Boža Koprivice, Jovana Delića i Mihajla Pantića, stižemo tek da spomenemo.
Impozantan, razgranat i raznovrstan Pekićev opus je predmet nekolikih izvanrednih kritičkih studija. Sada im se pridružuje ova bitno drugačija knjiga, većinom i opsegom tekstova u svom sklopu najvećma koncentrisana na piščevu ličnost. I te kako je to dragoceno! Pekić je, nesumnjivo, jedan od najznačajnijih pisaca moderne srpske književnosti, ali čak i za umetnika osobena, jednom rečju neponovljiva ličnost. Sasvim je u pravu Desimir Tošić kad, naglašavajući izuzetnost njegove pojave i kao čoveka i kao književnika, kaže da "Pekić nije tipično naš, nego je iznad tipično našeg".
Bogdan A. Popović
