Branko Miljković (1934–1961) je bio jedan od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih pesnika druge polovine dvadesetog veka, esejista i prevodilac. Za života je objavio pet knjiga pesama: „Uzalud je budim“ (1957), „Smrću protiv smrti“ (u koautorstvu sa Blažom Šćepanovićem, 1959), „Poreklo nade“ (1960), „Vatra i ništa“ (1960) i „Krv koja svetli“ (1961). Za zbirku pesama „Vatra i ništa“ dobio je 1960. Oktobarsku nagradu grada Beograda za književnost.
