Četrdeset dana Musa Daga

Rođen je u Pragu kao sin bogatog jevrejskog trgovca. Pisao drame, pesme i romane.U ranoj mladosti sklapa prijateljstvo sa Francom Kafkom i Maksom Brodom. Nakon studija obavlja posao lektora u izdavačkoj kući Kurta Volfa u Lajpcigu. U dvadeset prvoj godini objavljuje prvu zbirku stihova, Prijateljj sveta, u kojoj euforično slavi bratstvo ljudi. Pred Prvi svetski rat organizuje pacifističko društvo. Za vreme rata služi vojsku u zapadnoj Galiciji, zatim je prebačen u ratnu novinsku redakciju u Beču, ali zbog javnog širenja pacifizma biva optužen za izdaju. 1919. godine izlazi mu zbirka pesama Sudnji dan. Posle rata ženi se Almom Maler-Gropius, živi od svog književnog rada i sve više se okreće drami i prozi. Komadi su mu bili posebno popularni u Engleskoj i SAD. Vecinu njegovih drama producirao je Maks Rajnhard. Najpoznatije drame su mu Der Spiegelmensch i Juarez und Maksimilian.U romanima se bavi muzikom , istorijom i katoličkom verom koja ga je privlačila ali je nikada nije zvanično prihvatio. Tu su: Paulus unter den Juden, Verdi, Die vierzig Tage des Musa Dagh, Barbara oder Die Frömigkeit.U Austriji je živeo do 1938. godine, kada su ga nacisti oterali u egzil. Potom je jedno vreme boravio u Francuskoj i Španiji, da bi 1940, preko Pirineja, uspeo da pobegne u Ameriku. Umro je 1945. na Beverli Hilsu od angine pektoris. Tokom života odllikovan je Grilpacerovom nagradom (1926), Čehoslovackom državnom nagradom i Šilerovom nagradom (1927), kao i austrijskim krstom za zasluge na polju nauke i umetnosti (1937). Ubraja se u najznačajnije predstavnike ekspresionističkog pokreta: »Franc Verfel povezuje impresionističku umetnost tananih živaca sa ekspresionističkim žarom, snažan etos samilosti sa traganjem za Bogom. Teme oko kojih se neprekidno vrti su krivica i spasenje, samooptužba i egzaltiranost, očajanje, likovanje u životnoj radosti i utopijsko verovanje u neograničeno bratimljenje među ljudima. « (Dr Zoran Konstantinović, Ekspresionizam, Obod-Cetinje 1967.)