01.01.00
Pobjeda
30.01.2002.
Alen Boske: "Božja muka"
Poezija Alena Boskea
Podgorica, 29. januara - Izdavacka kuca "Paideia" iz Beograda, objavila je nedavno knjigu "Bozja muka" francuskog pjesnika Alena Boskea. Rijec je o zbirci poezije koja je pisana u starozavjetnom tonu. U njoj Boske vodi dijalog s Bogom i bori se sa svojim nistavnoscu na jedini moguci nacin za jednog pjesnika - rijecima. Boskeov pjesnicki opus odrazava cijeli 20. vijek i sve knjizevne pravce kojima je ovaj pjesnik nekada bio preteca a nekada sljedbenik. Boske je rodjen u Odesi, 1919. godine. Krajem sezdesetih godina boravio je u Beogradu kada je i licno upoznao Vaska Popu, Oskara Davica, Miodraga Pavlovica. Iako nikada nije licno upoznao velikog srpskog pjesnika Branka Miljkovica, Boske mu je posvetio roman "Potreba za nesrecom".
I.G.
01.01.00
Danas
02.02.2002.
Boske u Paideii
Dijalog dva tvorca
Knjigu poezije cuvenog francuskog pesnika Aklena Boskea "Bozija muka", u prevodu Mirjane Vukmirovic, promovisala je i objavila Paideia. Obracajuci se novinarima, Petar Zivadinovic, prvi covek Paideie, istakao je da protekla godina bila za izdavace izuzetno teska, da se vreme proteklo od 5. oktobra moze nazvati vremenom "razocaranih nada", da se otkup knjiga u drzavi vrsi bez jasnih kriterijuma i ciljeva, a da piraterija i dalje nastavlja da zivi u svim svojim oblicima. Zivadinovic je dodao da u buducnosti ocekuje ukidanje poreza na knjigu, zaustavljanje pojave koja bi se mogla nazvati "i knjizare ubijaju, zar ne", kao i da se vodecim izdavacima kao sto su Klio, Geopoetika i nekoliko drugih daju u zakup atraktivni prostori u kojima bi ovi izdavaci mogli da otvore svoje knjizare.
Mirjana Vukmirovic, prevodilac Boskea, istakla je da je rec o pesniku izrazitih kvaliteta i ogromnog ugleda medju knjizevnom publikom Francuske i sveta, a cija se zbirka "Bozja muka" bavi pevanjem na temu dijaloga dva tvorca: Boga i pesnika. "Boskeove pesme su kao psalmi, sa starozavetnim tonovima, a njihovo prevodjenje nije bilo lako, jer je ponekad teze prevoditi pesme u prozi, nego rimovane, zbog njihovog unutarnjeg, karakteristicnog ritma", istakla je Vukmiroviceva.
Podsetimo, Boske je onaj pesnik ciji su stihovi pronadjeni u dzepu mrtvog Branka Miljkovica, koji je ovog pesnika visoko vrednovao. Sam Boske je jedno od svojih prvih proznih dela posvetio Branku Miljkovicu.
S. D.
01.01.00
Politika
26.10.2002.
Prevedena poezija
Suviše nepoznati neznanac
Alen Boske: "Božja muka", prevela: Mirjana Vukmirović, izdavač: "Paideja", Beograd, 2001.
Jedan od najznačajnijih francuskih pesnika Alen Boske (1919-1998), esejista, kritičar i autor stihova za decu, Rus uronjen u tajne francuskog jezika, poliglota, putnik lutalica i uglednik francuske kulture, klesar klasičnih katrena i zagovornik nadrealističkih iskoračenja i sartrovske slobode - oličenje je paradoksa - poeta sudbine i slučaja.
Boske zahteva da ga otkrivamo u poeziji, a tamo je skriven, među "dve hiljade stranica poezije", četiri pesnička zaveštanja i jednog poetskog oproštaja od života. Njegova poezija je lomna večnost, skokovita razmena epoha, koja izmiče ukoričenju kao što i poezija prekoračuje definicije. To su reči što nastoje da pribave drugi smisao i novu tajnu, budeći jezik načinima koji, u otklonu od tvrdog autorskog identiteta i idejnog obrasca, ostavlja posve otvoren prostor životu.
"Lepo ništavilo"
I Boskeovo "lepo ništavilo" ugodno je, jer je otpor jednovlašću, tiraniji polova života i smrti. Nalaže da se izmaštaju nesvakidašnja prostranstva između bića i nebića, na čijoj sredokraći nastaje delo pesnika koji je jednako iskren kada izmišlja život koji mu izmiče i kada poriče svoju biografiju, pretvarajući je u istoriju preobražaja. Iz različitih svojih književnih etapa izvući će prefinjene poetičke i refleksivne konsekvence, neizvesnost dubine, sa one strane učvršćenih polazišta.
Nikada nisam osećao nostalgiju za sobom. / Ja sam samo trenutak koji priznaje svoj pad. Ovaj iskaz iz "Autopsije ništavila" (Sutra bez mene, 1994) profilira telo peščanika čije poslednje zrno baštini nadu, mogućnost da u se u nekom drugom poetskom trenutku zabeleže nijanse svetlosti i tame Boskeovih testamentarnih zapisa, oštrost i zlato: Nalažem svojim pesmama / da vam predaju / moj užas i moju sumnju, / moje pouzdanje i moju nežnost.
A "Božja muka" (1987) - to je Boske svih priznanja. Ako sudar vere i sumnje u njoj ne prepoznamo kao udružen napor izmicanja dogmi, promaći će nam i celokupno Boskeovo poimanje poezije. Znam svoje granice, moje pesme ih ne znaju - reći će u prologu, dopuštajući da ga ideja Boga kuša u svim dimenzijama realnosti, u telu, duhu i reči, kao sumnja u vlastito mesto, što nosi rizik i nedovršenost, koji omogućuju da se apsolutno i ništa, kao raspon između principa i stvorenog, tajanstvenom nagodbom sliju u nastanjivost života i sveta, ljubavi i skepse, kojima egzistencijalni i kreativni napon sebe predskazuje i potvrđuje u drugom obliku i na drugom mestu. Između "dva pepela", realnog i metafizičkog, Boskeov svet je uvek van determinisane tačke svesti, van usađenih i nasleđenih granica. Jer njegova poezija je misao o tome da život uvek počinje, te i smrt znači - postojati drugde.
Od vere i sumnje
Boskeov stih otima se šarenilu etiketa i lažnih sloboda dvoznačnostima, sudarima emotivne i racionalne energije (vidljivim i u romanu Majka Ruskinja, objavljenom u nas, 1982), koje misli i oseća upravo kao pesnik. On zna da se, u dubinama gde svako ponekad prizove nekog sebi neophodnog boga, bol postojanja raščitava kao smislenost otporna na rastopivost senki sveta. Kao što bi sama, van neizbrojivih oblika običnosti kojima se ovaploćuje, ostala lišena magične hemije: božija muka, utamničena večnost.
Stoga je Boskeov Tvorac, Bog inkognito, i sam pesnik, omamljen dražima "ništavnosti", onoliko koliko je i Pesnik bog malih stvari koji gaji sklonost ka biću. Jedan za drugog oni su Raj tuđinstva, uljezi u tajanstvo vlastitosti, gde je onaj Drugi ubedljivija strana realnosti, skupoceno odsustvo između Ja i odveć gledanog. Jedan spram drugog, pak, dva su polazišta u jeziku stvaranja, što ga oslobađaju, predočavajući jedan u drugom neotkrivenu stranu: apstrakciju koja misli poredak sveta, i ono što on, u svom mnogoobličju, odista znači. Kada kaže "Čuvajte svoje stvarno", Boske u modalitetima i varijantama stihovnog jezika (ogroman izazov prevodiocu koji ga sjajno prati!) štiti put ka "poslednjoj sačuvanoj tajni", isprekidan san/po kojem šeta drugi bog. Ono što poezija za njega jeste otrov je "koji ubrizgava sumnju" ali i "sreća da budeš drugačiji od sebe". Rizik prazne stranice, gde oba tvorca u isti mah su tišina i muzika, "Bog od mesa i kože, /čovek zauvek izašao iz čoveka". Na dvojnom jeziku stvaranja, što sav je od vere i sav od sumnji, to je margina gde sve je zabranjeno - gde sve je život.
Tanja KRAGUJEVIĆ
