Ljubav preko telefona

30.07.03 Politika

Leto je u jeku i mnogi su već iščitali knjige za koje su se opredelili na samom početku vrelih dana. I za njih, kojima je potrebno osveženje u vidu novih, zanimljivih naslova, ali i za one koji će tek krenuti u knjižare ili biblioteke u potrazi za štivom, izdavači su pripremili niz knjiga koje čekaju da budu ne samo prelistane, već i pročitane. Ako se još daju dalje na čitanje, ima li lepšeg načina zahvalnosti piscu i izdavačkoj kući?

Poštovaoci kvalitetnih istorijskih romana će se bez razmišljanja opredeliti za knjigu "Put slave" australijske spisateljice Kolin Mekalou, drugi od 18-tomnog serijala o sto godina Rimskog carstva, od poslednjih dana Republike do stvaranja Imperije. Izdavač "Laguna" ušao je u izdavački poduhvat štampanja ovog velelepnog dela koje je Kolin Mekalou pisala dvadeset godina, i nedavno završila, i koje je kritika pozdravila kao "najveću i najspektakularniju istorijsku fresku staroga sveta koja je ikada napisana".

Serijal počinje knjigom "Put časti" koju su naši čitaoci već pročitali; u "Putu slave" (prevod Nikola Pajvančić) junaci prvog toma, Gaj Marije i Lucije Kornelije Sula, kreću u vojni pohod protiv afričkog kralja Jugurte. Rim polako počinje da se pretvara u veliku vojnu silu...

Bel Kanto

"Laguna" je objavila još nekoliko knjiga koje su klasici u žanru trilera: "Telo kao dokaz" Patriše Kornvel (prevod Irena Kuljić), jedne od najpopularnijih autorki u svetu. Glavna tema je ubistvo književnice, kojoj neko mesecima preti; kada konačno biva ubijena, medicinski istražitelj Kej Skarpeta počinje da sklapa deliće složenog mozaika, polako se približavajući ubici...

Posebno zanimljiva knjiga ovog izdavača, koju toplo preporučujemo, jeste "Bel Kanto" En Pačet, dobitnice PEN/Fokner nagrade za prošlu godinu. Roman visoke literarne vrednosti, kako ocenjuje "Njujork tajms", a koji je na srpski prevela Maja Kaluđerović, govori o kidnaperima koji upadaju na internacionalni skup i zarobljavaju grupu ljudi čija sudbina od tog časa biva zajednička. Među njima su prelepa američka operska diva, japanski industrijalac, njen obožavalac, i njegov prevodilac. Užas se pretvara u raj kada se između ljudi pod opsadom rađaju emocije, i oni se zaljubljuju...

Ni o Robertu Ladlamu nije potrebno mnogo da se govori. Majstor krimića sada se predstavlja našim čitaocima zahvaljujući "Narodnoj knjizi" svojim romanom "Pariska opcija", u kojem je radnja smeštena u Pariz, "gde u eksploziji jedne od laboratorijskih zgrada Instituta Paster gine jedan od predvodnika u svetskoj trci za stvaranje molekularnog DNK kompjutera". Njegove beleške su uništene, i ne očekuje se da DNK kompjuter bude skoro razvijen. Iznenada, uređaji na Zapadu prestaju da funkcionišu, telekomunikacije takođe, a takav haos može da stvori samo DNK kompjuter. Ko prouzrokuje katastrofu, i želi da izmeni svet?

Grafički atelje Dereta obradovao je čitaoce romanima američke bestseler spisateljice Nore Roberts: četiri romana koji su pred nama nose nazive "Vreli led", "Sakralni gresi", "Bestidna vrlina", i "Tri sudbine" (u prevodu Milana Đurića). Knjige Nore Roberts "pretplaćene" su na bestseler liste u svetu, jer je poznata kao majstor u osmišljavanju likova. Dela Nore Roberts prevazilaze kliše ljubavnih romana, i obiluju neverovatnim obrtima. Budući da su uspešno spojili popularno i literarno, za romanima ove spisateljice posežu i oni koji, inače, ovakvu popularnu književnost smatraju lakim štivom.

Nesanica umetnika

Jedan bestseler stiže nam iz izdavačke kuće "Stilos" iz Novog Sada: reč je o romanu Sudira Kakara "Ekstaza" u prevodu Bobe Eraković, "slojevitoj priči o jednoj od velikih tema ljudskog roda: religiji". U delu indijskog pisca Sudira Kakara, koji je po profesiji i pisac i psihoanalitičar, govori se o tome kako se formira mistik, o trenucima prosvetljenja koji su nužni na putu kojim hodi. "Ekstaza" taj put prati kroz prijateljstvo dvojice muškaraca, starijeg, koji je guru, i koji duhovno uobličava mlađeg, stasalog na zapadnjačkoj filozofiji racionalizma, i shvatanja da je "čovek gospodar svoje sudbine". Nezamislivo za mnoge pisce, tek, ovaj roman je preveden na 91 jezik!

I, najzad, evo jedne divne knjige koja govori o dva slavna, i sjajna umetnika, koji su godinama razmenjivali svoje misli o lepoti, slavi, usamljenosti, i starosti... "Ljubav preko telefona" Alena Boskea /Marlen Ditrih, prevela je Mirjana Vukmirović, a objavio KOV u biblioteci "Nesanica". Sa pravom, jer je reč o potresnom delu koje na svega sto i nešto stranica treperi od osećanja, veselja, podrugljivosti, pobune i mirenja. I crnog humora koji je odlikovao veliku glumicu, čak i kada je pisala pesme.

A. Cvijić

21.06.03 Dnevnik - Novine i časopisi

Jedan od najmarkantnijih modernih francuskih književnih glasova, Alen Boske (1919-1998), koji je zadužio i našu umetnost prevodeći pesme Vaska Pope, Branka Miljkovića i predstavljajući pariskoj publici slikare Medijale, sticajem okolnosti proveo je u blizini slavne filmske dive Marlene Ditrih (1901-1992) njenih poslednjih petnaest godina života. Nikada je zapravo nije sreo, iako mu je supruga Norma bila Marlenina sekretarica i družbenica, ali je zato svakodnevno telefonski razgovarao, razmenjivao pisma i poklone sa glumicom koja je i u dubokoj starosti čuvala mit o nedodirljivosti.
Posle sedamdeset pete godine, negde sa konačnim preseljenjem u Pariz iz Amerike, Marlena je počela da beži u neku vrstu autofikcije odbacujući iz sopstvene prošlosti i sadašnjosti sve što je kvarilo i smetalo legendi o njoj. Odbacila je sve stare veze da bi na kraju i sama poverovala u svoja izvitoperenja. Posvetila se samoći tražeći intelekt kao jedinu utehu pred biološkim nestajanjem. Zato joj je pesnik Alen Boske bio vrcav i inspirativan sagovornik sa kojim je razmenjivala misli o večnim pitanjima slave, starosti, samoće, bolesti.
No Marlena je i sama bila (ne)ostvareni pesnik, koja je o pitanjima književnosti imala izgrađeno mišljenje i svoje favorite, Rilke, na primer. NJena gvozdena volja, pa i logika, efektno je rešavala najdelikatnije situacije, a njene bliske veze sa čitavom plejadom najuticajnijih i najpoznatijih ličnosti iz sveta filma, politike, vojske, literature, utvrdile je u uverenju da nisu svi isti i uvek na visini zadatka. Reagujući na aktuelni trenutak, Marlena je znala da okrene telefone predsednika država, pa i same kraljice, saopštavajući svoju često jeretičku, ali uvek nepotkupljivu misao. Duha i duhovitosti uvek je imala dovoljno, često i previše.
Najviše nevolja su joj zadavali obožavaoci iz celog sveta, novinari, fotoreporteri. Posebno poreznici i stanodavci. Živeći na ivici iseljenja zbog neplaćanja kirije i poreza, Marlena ratuje sa gazdama i advokatima. Kada ima novca nemilice ga troši na svoju ćerku jedinicu Mariju, sopstvene hirove i kupovinu poklona. U nekoliko dugih intervjua, koji su objavljeni i zahvaljujući veštini Alena Boskea, ona će progovoriti i o svojim partnerima i rivalima, ali o najdubljim osećanjima i najintimnijim stvarima gotovo nikada. Bežeći u aforizam i vic Marlena je ponešto naznačila zadržavajući tajnu za sebe.
Smatrajući da postoji ništavilo i ništa više Marlena se stalno vraćala na blistave osobe koje su joj omogućile da proživi uspešan život. Sve ostalo za nju je bila samoća i slaba uteha. O tome, ponajviše, govori ova neobična knjiga. Zatvara je Boskeov «Rekvijem za Marlenu Ditrih», napisan posle smrti neponovljive glumice i ličnosti: “Gospođo”, zahvaljujući vama, između smrti i legende, vreme nema vremena da postane vreme.(Pariz, 8. maja 1992)

M. Živanović