Raša Kominac Radoslav (1967), pesnik i prozni pisac, objavio je sledeće knjige:
Instant proza (kratke proze, Prosveta, Beograd, 1994), Pesme sa rasprodaje (pesme, Prosveta, Beograd, 1997), Matine kod mrtvog dobrotvora (pesme, Prosveta, Beograd, 1998), A dan je tako lepo počeo... (pesme&proze, Gradac, Raška, 2000), Bezumnik (roman, Prosveta, Beograd, 2002), Život strogo kontrolisanog minimuma (priče, Narodna knjiga, Beograd, 2004), Velika književna prevara (kratak roman, Beton+Hala+Teatar, Beograd, 2006), Isuviše smrti (pripovetke, Gradac, Raška, 2006), Šta se to, dođavola, dogodilo sa nama? (pesme, Otkrovenje, Beograd, 2008), Bezumnik - drugo izdanje romana+drama, (CZKD, Beograd+ Gradac, Raška 2008),
Napisao je dve drame: Tužna bića sa unutrašnjim sagorevanjem i Bezumnik za koju je dobio nagradu Dragiša Kašiković (2005).
Njegova Radio drama Izložba premijerno je emitovana na drugom programu Radio Beograda u proleće 2002, a drama Bezumnik u martu 2006.
Za potrebe Gete Instituta napisao je triptih-pripovetku Granice mozga na temu Granice koja je objavljena u knjizi Grenzen-Recherchen und Projektideen zu «raumlich erfahrbaren Grenzen (2005)».
Roman Bezumnik preveden je na rumunski jezik i objavljen u izdanju Liberatatee (2008), dok je istoimena drama prevedena na nemački jezik.
Pesme su mu prevođene na poljski, češki i slovenački jezik.
Zastupljen je u nekoliko antologija i zbornika.
Još uvek živ.
18.07.09 Politika
Bezumlje u 10 scena
Bezumnik, Raša Kominac
Pod imenom „Bezumnik“, sa svake strane korica počinju dve različite književne forme koje je napisao i u jedan naslov spojio Raša Kominac Radoslav, pesnik, prozaist i dramski pisac, a objavili Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda i Centar za kulturu „Gradac“ iz Raške. Jedna priča je roman, a druga je drama, s podnaslovom „bezumlje u deset scena“. Ličnosti i jedne i druge priče se prepliću, a među njima su uz naslovnog protagonistu „Bezumnika“ i njegova žena i strina, Rus, konobar, poštar (koji je i gej), razni policajci, skinhedsi, tinejdžerke-žrtve silovanja, narkomani i narkomanke i nekoliko „glasova“...
Poprište radnje ove postmoderne drame je „Beograd, Srbija, osvit trećeg milenijuma“. U jednoj sceni dramskog dela ove knjige, koja je inače, pisana u stihovima, u svom monologu ovako razmišlja: „sve je isto danas
samo su okolnosti drugačije
svedok sam nove civilizacije koja niče
a da stara nije utabana
otići će odavde u novi milenijum
nekolicina koja živi
bez plastičnih kesica
bez plastičnih operacija
bez platičnih penisa
bez plastičnih opisa
bez plastičnih buketa
bez plastičnih prekidača
bez plastičnih novogodišnjih jelki“.
V.R.
07.02.09 Blic
Samodramatizovanje
Bezumnik, Raša Kominac Radoslav
Dva centra, beogradski Centar za kulturnu dekontaminaciju i raški „Gradac“, objavili su neobičnu knjigu: od jednih korica počinje roman, a od zadnjih korica, ako knjigu obrnete, drama. I roman i drama zovu se „Bezumnik“, a i autor je isti – Raša Kominac Radoslav.
Raša Kominac je očigledno najpre napisao roman, a onda ga sam dramatizovao. To nije prvi put kod nas. Svoje romane pretvorili su u pozorišnu građu i Dragoslav Mihajlović „Kad su cvetale tikve“, a Jovan Radulović „Golubnjaču“. Obe predstave dramatizovanih romana izazvale su pravi zemljetres u našoj tadašnjoj pregrejanoj kulturnoj i političkoj javnosti i ostali su zabeleženi kao beščašće političara, a ponos autora i njihovih branilaca, u ime slobode stvaralaštva.
„Bezumnik“ je takođe žestoka pripovedačka proza na temu razmene između 20. i 21. veka u nas. Ti dramatični dani, meseci i godine imaju svoje heroje, svoje žrtve i zločince. Raša Kominac se bavi zločincima. On se u svom romanu pita kako je bilo mogućno bezumlje masovnih političkih ubica. U njemu upoznajemo jednog takvoh ubicu bez razloga, a u drami se isti taj lik u završnom monologu pita šta je to učinio: „Ne mogu čak ni da se setim kako je sve počelo. Da li dosadom? Ili mržnjom prema svetu koji me okružuje? Ili su stvari tek tako počele, samo od sebe. Da li sam zaista pobio sve te ljude? Ako sam ja to uradio, u redu je. Ako nisam, jebiga, žao mi je što nisam.“
Ne znam da li sam kao strasnik pozorišta više naklonjen pozorišnom žanru, tek „Bezumnik“ kao drama, za mene, lik Gorana prikazuje složenijim. Nešto što je stvarnosna pripovedačka proza dobija auru neke osobene, ma koliko surove poezije.
Samo zamišljam kako bi tek doživljaj bio potpun kao pozorišni čin – režija, glumci, dekor, muzika, osvetljenje i mi, publika, a koji netremice pratimo sudbinu jednog bezumnika koji je i kob naše sudbine.
Jovan Ćirilov
