Artur Rembo (fr. Jean Nicolas Arthur Rimbaud) (Šarlvil, 20. oktobar, 1854 - Marselj, 10. novembar, 1891) francuski pesnik koji je ostavio izuzetan uticaj na simbolističku peoziju, a smatra se i pretečom nadrealizma.
Rođen je u Šarlvilu (sada deo Charleville-Mézi?res) u Ardennes departmanu u severoistočnoj Francuskoj. Počeo je da piše stihove sa petnaest godina. Više puta je bežao od kuće, živeo razuzdano, a neko vreme je živeo u Parizu sa Polom Verlenom sa kojim je imao i ljubavnu aferu (bili su u homoseksualnoj vezi).
U maju 1871. Rembo piše “Lettre du Voyant” Polu Demeniju u kojem iznosi svoje viđenje pesnika i poezije (pesnik mora biti “kradljivac vatre”; on mora sići u tamne regije podsvesti da tamo otkrije pravo čovekovo ja, koje se bitno razlikuje od spoljašnjeg, stilizovanog, društvenog ja). 1872. odlazi sa Verlenom u Belgiju, pa u Englesku. Svađaju se, rastaju zatim ponovo sreću u Briselu, gde ga Verlen ranjava metkom iz pištolja.

Napisao zbirke pesama:
Iluminacije (1872-74),
Sezona u paklu (1873).
Sa devetnaest godina, “rekavši sve što je imao da kaže” prestaje sa pisanjem poezije i nastavlja svoju životnu pustolovinu kao skitnica, trgovac, krijumčar oružja i istraživač egzotičnih krajeva. Iz Afrike se vraća u Francusku 1891. zbog tumora na nozi. Umire u 37. godini posle amputacije noge.