Mornar, dezerter (predao se Englezima u II svetskom ratu), student (istorije književnosti, anglistik, filozofije), novinar, profesionalni pisac, političar (SDP Nemačke), putnik (Afrika, Australija, SAD), profesor - Zigfrid Lenc (rođen 1926. godine u mestašcu Lik u Mazuriji) uvrstio se svojim obimnim pripovedačkim, dramskim i esejističkim delom među najznačajnije nemačke savremene književnike, dobivši, među mnogima, i Geteovu nagradu 1999. godine. Romani: Duel sa senkom, Hleba i igara, Čas nemačkog, Pobuna, Arneova zaostavština, - Zbirke priča: Ajnštajn prelazi Labu kod Hamburga, Srpska devojka, Tako nezan beše Zulajken, Eseji: Kula od slonovače i barikade, O bolu.
01.01.00
Danas
10.01.2002.
Rani jadi na nacin nemacki
U svojoj poznatoj ediciji Gral, Klio je nedavno objavio "Arneovu ostavstinu", roman cuvenog nemackog autora Zigfrida Lenca, a u prevodu Zivote Filipovica. "Arneova ostavstina", trinaesti je roman ovog literate, a prvi koji je preveden na srpski. Objavljivanje "Arneove ostavstine" na nemackom vremenski se podudarilo sa dodeljivanjem Geteove nagrade Zigfridu Lencu za celokupno delo, 1999. godine. "Arneovu ostavstinu" kriticari su okarakterisali kao "malo remek delo" (Volf Seler), "setno prozno delo jednog velikog pripovedaca" (Diter Borhmajer), "roman kojim se ne savladjuje proslost nego sadasnjost" (Aleksandar Rost). "Arneova ostavstina" delo je koje po lepoti pripovedanja, molskom tonalitetu , neuhvatljivoj melanholiji, seti i finoj ironijskoj distanci podseca na Kisove "Rane jade".
Glavni junak ove proze, decak Arne, prefinjeno je bice, koje sabijeno izmedju licne i porodicne tragedije ne odustaje od ljubavi i dobrote. Ovaj "decak sa oreolom", "andjeo povredjene aure", mlad je, osetljiv i prefinjen, sto su postulati koji prizivaju i radjaju stradanje i tragediju. Iza Arnea, kao i iza svakoga od nas, ostalo je nekoliko stvari. Pokusajem da se one klasifikuju (kao da je moguce klasifikovati emocije), pocinje ovo delo koje se, zasigurno, nece citati samo jednom. U pogonu za razgradnju brodova, na groblju otpisanih brodskih plovila, na fonu sirena i ptica ciji glasovui vladaju pozadinom i podsvescu kao kod Cehova, odmotava se ravan ove price. Arne ce svoju cistotu platiti smrcu i to je, izmedju ostalog, ono sto ovaj roman cini tako velikim i zivotnim.
S. D.
01.01.00
Glas-javnosti
26.08.2002.
"Arneova ostavština", roman nemackog pisca Zigfrida Lenca
Stvari cudnog decaka
Roman Zigfrida Lenca "Arneova ostavština", u prevodu Živote Filipovica, objavljen je u beogradskoj izdavackoj kuci "Klio". "Zadužili su me da sredim Arneove stvari. Sacekali su da prodje ceo mesec - mesec nedoumice i ocajnicke nade - da bi me jedne veceri upitali nije li vreme da se njegova ostavština sabere i negde smesti", tako roman pocinje.
I dok Hans, najstarije dete u familiji u koju, posle porodicne nesrece, dolazi Arne, pakuje stvari što su ostale iza ovog cudnog decaka, secanja oblikuju pricu. Jedna noc, svaka stvar koja na sebi, ili u sebi, nosi Arneov dodir, bila je Hansu, decakovom najboljem prijatelju, dovoljna da ponovo sve oživi.
Pripovedanje je lagano, atmosfera podseca na kasne filmove Vima Vendersa, ali pisac uspeva da i pored te mirnoce izazove izvesnu intelektualnu i emotivnu napetost kod citaoca. Ko je zaista Arne, iako se vec u prvoj recenici "oseca njegovo prisustvo", saznajemo tek na kraju.
Zigfrid Lenc jedan je od znacajnijih nemackih pisaca. Studirao je istoriju, književnost, anglistiku i filozofiju. Radio je u listu "Die Welt", prvo kao izveštac, zatim kao urednik, a kada 1951. objavljuje prvi roman, profesionalno se bavi samo pisanjem. Pored "Arneove ostavštine" Lenc je napisao ukupno 36 knjiga, od toga 12 romana kao što su "Cas nemackog", "Zavicajni muzej", "Hleba i igara"...
Lj. P.
