Aleksandar Veliki

Poslednji čarobnjak antike

Aleksandar Blažević (autor)

Aleksandar Veliki

rasprodato

340. godine, imajući najvišu vlast u svojim rukama, Aleksandar je hteo da učini nešto o čemu će se govoriti. Krenuo je u pohod protiv Meda u Trakiji. Svoj pohod na pokorenoj teritoriji ovekovečio je osnivanjem grada koji je nazvao Aleksandropolis. Pre pohoda izveo je Veliki ritual nepobedivosti.
Sa 18 godina u bici kod Heroneje, komandovao je levim krilom makedonske vojske. Svojom provalom u beatsku falangu, razbivši svetu četu Tebanaca, izazvao je rasulo u redovima neprijatelja i doneo Makedoncima pobedu. Iz zahvalnosti, Atinjani su podigli Filipu zlatnu statuu, a obojici, Filipu i Aleksandru, dodelili atinsko građansko pravo.
U proleće 334.

godine Aleksandar je prešao Helespont kod Sesta. Približavajući se maloazijskom kopnu kod Abidosa, on je iz lađe hitnuo strelu želeći na taj način da simbolički obeleži osvajanje Azije. Pošto se iskrcao, žrtvovao je bogovima i sa svojim generalima i pratnjom hipospista krenuo na ruševine Iliona (Troje). Tamo je žrtvovao u hramu boginje Atine; boginji je posvetio svoje oružje a u zamenu uzeo oružje iz hrama, kao i sveti štit, za koji se čvrsto verovalo da je pripadao Ahilu, na kome se nalazio strašni simbol Gorgonine glave. Odavši poštovanje svom velikom pretku i junaku Ahilu, položio je venac na njegov grob i priredio igre u njegovu čast. Predanje kaže da je Aleksandrovim moćima doprineo i Ahilov štit koji je, kao i Mojsijev kovčeg i Longinovo koplje, donosio nepobedivost vojskovođi koji ga je nosio.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Aleksandar Makedonski , Hijerologija , Istorija religija
Ostali naslovi iz oblasti: Istorija

Izdavač: Metaphysica; 2005; latinica; 19 cm; 157 str.; 86-84091-81-7;