Beren i Lutijena

Džon Ronald Rejl Tolkin rođen je 1892. godine kao prvo dete Artura i Mejbl Tolkin u Blumfontejnu u Južnoj Africi. Tolkinovi su po očevoj liniji došli u Englesku iz Nemačke. Nekoliko godina pre Džonovog rođenja njegovi su roditelji u potrazi za boljom zaradom stigli u tadašnju bursku republiku Oranje. Iz njegovog afričkog detinjstva spominje se da ga je jednom prilikom ujeo gušter tarantula, a drugom prilikom ukrao jedan crnac koji ga je posle nekoliko dana vratio. Sa tri godine majka ga dovodi u Englesku, u Birmingem, i za vreme njihovog boravka Ronaldu umire otac u Južnoj Africi.
Do jednostavnog pisanog stila u proznim delima Tolkin će doći kroz večernja pričanja sinovima. Morao je da uspavljuje Džona kome je trebalo dugo vremena da bi zaspao, te je iz jednostavne pričice za laku noć nastalo jedno kapitalno delo. Prema pričanju samog autora, prva rečenica romana Hobit ili Tamo i natrag nastala je jednog popodneva dok je pregledao ispitne listove svojih studenata. Jedan od studenata ostavio je svoj list praznim. Na tom listu Tolkin je ispisao: “U jednoj rupi na zemlji živeo je Hobit.” - prvu rečenicu svog budućeg romana, ne znajući zapravo ni sam šta započinje. To je bilo verovatno 1930. ili 1931. godine. Dve godine kasnije pisac nije otišao dalje od prve rečenice i Trorove mape. Zatim počinje da popunjava roman i 1936. godine odnosi ga izdavaču. Hobit ili Tamo i natrag izlazi sledeće godine.
U početku je Tolkin strepeo od toga šta će Oksfordski univerzitet reći na to što se ime jednog njihovog profesora pojavljuje na koricama jedne “neozbiljne” knjige. Oksford, međutim, knjigu nije ni primetio. Zapazila ju je zato kritika. Odmah su došle pohvale, upoređenja sa Luisom Kerolom, stavljanje u sam vrh literature za decu. Izdavač odmah traži produžetak romana. Tolkin prihvata. On piše sledeći roman Gospodar prstenova još od 1937. godine. Završava ga u jesen 1949. godine. Zbog posleratnih nevolja sa hartijom, prva i druga knjiga - Družina Prstena i Dve kule - izlaze tek 1954. godine, a sledeće godine i treći deo, Povratak kralja. Knjiga dobija pozitivne kritike.
Oksford ga je 1972. godine izabrao za počasnog doktora nauka - ne zbog njegovih književnih dela, već zbog njegovog doprinosa nauci o književnosti. Umro je 1973. godine u Bornmutu.