Analiza snova : beleške sa seminara održanog 1928-1930 Tom 1

25.01.18 Vreme

Izuzetno plodnu naučnu karijeru Karla Gustava Junga – započetu radom na psihijatrijskoj klinici i univerzitetu, a nastavljenu otkrićem i opsežnim pionirskim istraživanjem kolektivnog nesvesnog i arhetipova – obeležili su kontinuirano pisanje brojnih stručnih članaka i knjiga, obimna terapeutska praksa, istraživački usmerena putovanja, vođenje bogate korespondencije, ali i seminari koje je Jung, s izvesnim prekidima, bezmalo tri decenije držao najbližim učenicima i saradnicima.

U okviru velikog izdavačkog poduhvata, kojim se ne mogu pohvaliti ni mnogo veće i bogatije naučne i kulturne sredine od naše, izdavačka kuća Fedon iz Beograda pre tri godine započela je objavljivanje knjiga o najznačajnijim Jungovim seminarima. Do sada su objavljeni Psihologija kundalini joge (2015) i prvi od četiri toma Ničeovog Zaratustre (2016), obe knjige u prevodu Mirjane Sovrović, a nedavno i dvotomna Analiza snova (2017) koju je preveo Miodrag Marković a redakturu prevoda uradili su Mirjana Sovrović i Srđa Janković. Za ovu godinu Fedon najavljuje drugi tom seminara o Ničeu, knjigu seminara o dečijim snovima, a potom i o vizijama.

Seminar o Ničeu, koji je Jung čak šest godina držao na engleskom jeziku, još uvek nije preveden na nemački, pa je tako ova kapitalna knjiga, osim na engleskom, do sada objavljena samo još na italijanskom i srpskom jeziku. Uz kompetentan, brižljivo urađen prevod, koji uspešno prenosi Jungove reči, ali i atmosferu i duh njegovih seminara, tako da predavač gotovo iskrsava pred nama, živ i opipljiv, srpski čitaoci su povlašćeni i stručnim, redaktorskim komentarima i putokazima koji olakšavaju i usmeravaju kretanje kroz gust i neretko zahtevan tekst, olakšavajući nam upuštanje u ovu osobenu intelektualnu i emotivnu avanturu.

MERILO NAJDUBLJIH ZNAČENJA: Šta je to što seminare izdvaja od drugih Jungovih dela? Najpre, oni su bili namenjeni odabranom, uskom krugu slušalaca, pre svega stručnjaka, neretko izvrsnih znalaca, lekara i jungovski orijentisanih terapeuta, ali i drugih istaknutih naučnika i intelektualaca. Ilustrativno je, recimo, da se usled nedostatka mesta, krugu slušalaca na seminaru o kundalini jogi tek zahvaljujući Jungovom ličnom zalaganju i intervenciji mogao pridružiti i hemičar, budući nobelovac Tadeuš Rajhtštajn, koji je mnogo godina kasnije istakao da su ta predavanja za njega bila i ostala merilo „najdubljih značenja". Ova konstatacija nije neobična kada se ima u vidu da je Jung pošao od toga da su unutrašnji procesi koje joga izaziva univerzalni, da mogu suštinski preobraziti ličnost i odvesti je ka višim nivoima svesti, što ih čini uporedivim sa procesom individuacije, odnosno sa unutrašnjim rastom i sazrevanjem ličnosti zapadnog čoveka, o čemu niko ni pre ni posle Junga nije govorio na taj način.

Seminari, dakle, nisu bili namenjeni širokoj publici niti je bilo predviđeno da njihovi transkripti ikada budu javno publikovani. Štaviše, za korišćenje beležaka sa seminara, koje su pažljivo vodili prilježni učesnici, bila je potrebna specijalna Jungova dozvola, dok je za njihovo čitanje ili kupovinu umnoženih kopija uslov bio određeni broj sati provedenih u jungovskoj analizi i posebno odobrenje nekog od analitičara. Ipak, pet godina pre smrti Jung je, nakon oklevanja, preispitivanja i konsultacija sa bliskim saradnicima, dozvolio da seminari budu priključeni njegovim sabranim delima, i to u integralnoj verziji i bez bilo kakvih izmena. Čak je izričito zabranio da bilo šta bude korigovano, uključujući i nesumnjive omaške i greške koje su mu se potkrale, a njih je, mora se primetiti, iznenađujuće malo posebno kada se ima u vidu da tokom predavanja Jung nije koristio beleške ili bilo kakav podsetnik. Međutim, do realizacije izdavačkog plana o objavljivanju seminara došlo je tek mnogo kasnije, tokom osamdesetih godina prošlog veka.

Susreti su, bez izuzetka, prerastali u živi dijalog i plodonosne diskusije Junga i njegovih slušalaca, tačnije sagovornika, uključujući i dopunska istraživanja i izlaganja na teme koje im je zadavao kada je nešto bilo vredno pažnje i dubljeg sagledavanja. Tako je tokom prve godine seminara posvećenog Ničeovom Zaratustri iscrpno analiziran arhetip Starog Mudraca, dok je Analiza snova, zahvaljujući sadržaju jednog sna, dodatno obogaćena detaljnim izveštajima učesnika o simbolici krsta i meseca i njihovim psihološkim značenjima. Aktuelnost ove teme, sagledane iz perspektive današnjeg odnosa hrišćanstva i islama, a simbolično iskazane kroz arhetipsko sučeljavanje simbola krsta i polumeseca, pruža iznenađujuće uvide koji iznova potvrđuju Jungovu sposobnost da nepogrešivo anticipira buduće događaje, i to ne na osnovu proizvoljnih nagađanja već zahvaljujući istinskom poznavanju ljudske prirode i dubinsko-psiholoških zakonitosti. Zapravo, takve anticipacije su brojne, što Jungova izlaganja čini istovremeno i vanvremenskim i goruće aktuelnim.

ČOVEK KAO TAKAV: Prvi tom seminara o Ničeu, koji obuhvata šest stotina pedeset stranica teksta, uvodi nas u dubinsko-psihološku analizu Ničeovog, po mnogo čemu intrigantnog ostvarenja Tako je govorio Zaratustra. Budući da su u ovoj knjizi iznete neke od njegovih najvažnijih ideja – o imoralizmu, volji za moć, večnom vraćanju istog, smrti Boga, natčoveku, nužnom prevrednovanju svih vrednosti – ne čudi da ju je autor, uprkos brojnim nerazumevanjima, kontroverzama i kritikama, smatrao najvažnijom u svom opusu.

Ono što je za mnogobrojne proučavaoce Ničeovog dela bilo prepreka i gotovo nerešiva zagonetka, za Junga će postati lični i profesionalni izazov. Štaviše, Zaratustra sadrži izuzetno pogodnu građu za analize kakve je Jung praktikovao, pre svega kao tvorac metode tumačenja arhetipskih sadržaja koji svoje poreklo imaju u kolektivnom nesvesnom.

Niče je, naime, prva tri dela svoje knjige napisao u jednom dahu, svaki za desetak dana, našavši se u specifičnom stanju koje je izazvala velika lična kriza, a koja je bila kompenzovana snažnim stvaralačkim nadahnućem i povišenom intuicijom. Posredi je ekstatično, dionizijsko stanje, veoma blisko opsednutosti, zbog čega tako dobijeni sadržaji, sačinjeni od arhetipskih slika i simbola, mogu biti posmatrani kao bezmalo direktni produkti kolektivnog nesvesnog. Njihovo sagledavanje, zahvaljujući Jungovim interpretacijama, vodi ka najznačajnijim egzistencijalnim, psihološkim, moralnim, teološkim, filozofskim i ontološkim problemima, ali i ka onim „ljudskim, suviše ljudskim", što ovu knjigu čini dodatno podsticajnom i dragocenom.

Sa druge strane, tokom seminara posvećenog analizi snova, Jung će, u cilju demonstracije svoje metode, iscrpno analizirati trideset snova jednog prosečnog, poslovnog, porodičnog čoveka srednjih godina, koji nije bio neurotičan, ali nije bio ni po čemu ni poseban mada se nalazio u svojevrsnoj krizi, koja bi se mogla označiti kao kriza životnog smisla. Međutim, kako se klupko njegovih naizgled običnih i krajnje individualnih snova odmotava, ispostavlja se da oni nisu samo iznenađujuće duboki i višeslojni, već su na određeni način i opšteljudski. Time predočeni sadržaji snevača, ali i njegovog analitičara, učesnike seminara i čitaoce odvode ka najintimnijim delovima sopstvenog bića, istovremeno ih upoznajući sa univerzalnim i večnim tajnama ljudske prirode.

Zahvaljujući Jungu i primeni njegove metode, koja nas u krajnjem ishodu uvek vodi ka najdubljim psihološkim problemima i istinama, odnosno ka kolektivnom nesvesnom kao izvoru i ishodištu svih ljudskih sadržaja, analiza Ničeovih zapisa postaje bliska seriji svakodnevnih, posve običnih snova, a jedan od najznačajnijih i najuticajnijih modernih filozofa koji je u sebi nesumnjivo nosio seme genijalnosti, približava se everymanu, čoveku kao takvom.

Čitajući seminare, shvatamo da je Jung neprestano primoravao svoje sagovornike na preispitivanja svih vrsta, ne dozvoljavajući im uniformne i konvencionalne odgovore niti pribegavanje konformizmu i lakim rešenjima. Očekivao je i tražio kako od sebe tako i od drugih hrabro suočavanje i hvatanje u koštac sa svim teorijskim, ali i konkretnim, životnim problemima – spoljašnjim i unutrašnjim, racionalnim i iracionalnim, ličnim i opštim, prolaznim i večnim. Na seminarima je igrao otvorenih karata, bez zadrške ili bojazni da bi mogao biti pogrešno shvaćen ili zlonamerno interpretiran. Budući da je pred sobom imao kompetentne slušaoce i kolege, a ne pacijente, otrov uvida nije davao u malim, već u velikim i snažnim dozama. Time je pokazao da postoji suštinska razlika između učenosti i mudrosti, budući da je sve o čemu je govorio bilo duboko proživljeno i iskustveno dosegnuto, pa stoga i lekovito.

Jungove knjige i seminari ne iniciraju čitaoce prevashodno u njegovo učenje već ih direktno uvode u život, do čega je Jungu kao empiričaru i praktičaru najviše bilo stalo. Zato se njegovim knjigama uvek iznova moramo vraćati, mada ih, poput života, nikada ne možemo do kraja i potpuno pročitati, odnosno obuhvatiti i dokučiti.

olivera žižović

08.10.17 Danas

Knjiga Analiza snova: Beleške sa seminara K. G. Junga održanog 1928 - 1930, koju je priredio Vilijam Makgvajer, sačinjena je od stenografskih beležaka sa Jungovih predavanja, zatim, podrobnog "Uvoda" priređivača o Jungovim seminarima, kao i od njegovih komentara.
Srpski prevod u izdanju "Fedona" objavljen 2017. u dva toma (867 stranica), koji sadrži i neophodne stručne komentare redaktora prevoda i urednika srpskog prevoda Mirjane Sovrović, zatim predgovor i indeks autora, predstavlja uzorno izdanje i izdavački podvig.
U Jungovoj analitičkoj psihologiji učenje o snovima ima privilegovano mesto, tu se sustiču svi bitni tokovi njegove misli: učenje o nesvesnom, o kompleksima i arhetipovima, slikama i simbolima, neurozi i psihozi, individuaciji i psihoterapiji. U snovima se simboličkim jezikom spontano samoprikazuje aktuelno stanje u nesvesnom snevača. San je "najkraći i najbolji put za upoznavanje nesvesnih zbivanja" (Jung).
Na osnovu svoje teorije snova Jung je razvio osoben, veoma kompleksan metod tumačenja snova, različit od Frojdovog. Po Jungu, san nije fasada, on ništa ne skriva, već naprotiv otvoreno prikazuje i upozorava, a pošto je njegov sadržaj spontani izraz ličnosti, treba mu prići na individualan način, tragajući za smislom sna. Kako kaže Jung, "naši snovi nas obaveštavaju o svemu onome što ne valja u našoj psihologiji, u našem subjektivnom svetu - o stvarima koje bi trebalo da znamo o sebi samima" (Analiza snova). Snovi upravo zbog svoje uloge u osvešćivanju imaju i terapeutsku funkciju, pomažu proces ozdravljenja.
"Dame i gospodo, analiza snova je ključni problem analitičke terapije, budući da predstavlja najvažnije tehničko sredstvo koje nam otvara put ka nesvesnom", a "osnovni cilj ove terapije jeste pronicanje u poruku nesvesnog", tako započinje Jung svoje prvo predavanje na seminaru održano 7. novembra 1928. Posebna pažnja u terapiji se obraća na inicijalne snove, koji otkrivaju osnovne psihičke probleme, kao i stavove pacijenta prema analitičaru i terapiji.
Tumačenje snova je dragoceni instrument u podsticanju i regulisanju procesa individuacije. Jung poseban značaj pridaje analizi serije snova, koja ima niz prednosti. Tumačenje samo jednog sna je nepouzdano, podložno proizvoljnim interpretacijama. Tek naredni snovi mogu potvrditi ili opovrći hipotetičko tumačenje analitičara. "Relativnu sigurnost postiže tumačenje samo u seriji snova, pri čemu sledeći snovi ispravljaju zablude u tumačenju prethodnih" (Jung, Duh i život). Kada se neki simbol javlja u većem broju snova, može se mnogo objektivnije tumačiti nego u samo jednom. Serija snova u psihoterapiji pokazuje kako napreduje proces izlečenja.
Analiza serije snova jednog snevača, odlično je didaktično sredstvo za upućivanje u postupak tumačenja snova. Seminar o snovima upravo je sačinjen od podrobne analize trideset snova jednog Jungovog slučaja, a to je uspešni poslovni čovek, 47 godina, inteligentan, trezven, obrazovan, oženjen. On nastoji da uvek i u svemu bude ispravan, savršeno moralan. Nije neurotičan. NJegov glavni problem je što je isuviše prilagođen, razuman i pristojan, a nezadovoljan je sobom, sit života. Konformista je, izgubio je individualnost, a imaginacija mu je zakržljala. Iza fasade besprekorne racionalnosti, skriva se poremećaj seksualnosti i osećanja.
Analiza sadržaja, tema, motiva i simbola u nizu snova pokazuje kuda ide duševni razvoj ovog snevača. Tek od sredine ove serije snova primećuje se da njegovi uvidi postaju jasniji, da izrasta nova, duhovna ličnost. Snovi pružaju jedinstvenu mogućnost da pratimo proces individuacije, mukotrpni samorazvoj nesvesnog. Oni su veoma pouzdan indikator napretka, valjana mera dostignutog stepena duhovnog razvoja i zrelosti. U snovima Jung je podrobno i lucidno analizirao pojave arhetipskih predstava Persone, Senke, Anime, Puer Aeternusa, Velike Majke i Sopstva, koje imaju važnu ulogu u samospoznaji.
Jung na svojim predavanjima upoznaje svoje odabrane slušaoce (saradnike, terapeute) temeljno i detaljno sa metodom i tehnikom tumačenja snova. NJegov metod edukacije je nestandardan, nekonvencionalan. On predaje na jedan nedogmatski, spontan i šarmantan način, začinjen anegdotama, ličnim ispovestima, o odnosu sa majkom itd. Jung govori veoma spontano, iskreno i sa strašću istraživača. NJegov jezik je poetski, sočan, metaforičan, nalik jeziku literature. Jungova živa i provokativna predavanja podstiču nas na razmišljanje i dijalog.
Jung se dugo premišljao da li da dozvoli da se njegovi čuveni seminari o Ničeovom Zaratustri, kundalini jogi i analizi snova (sva tri je objavio "Fedon") uključe u Sabrana dela, pošto ih on nikada nije autorizovao. Ipak, na sreću stručnjaka, kao i šire čitalačke publike, on je mudro postupio kada je dozvolio objavljivanje ovih obimnih, nesavršenih beležaka, koje upravo zato prenose autentičnu atmosferu predavanja, misao, živu reč i dočaravaju raskošnu ličnost Karla Gustava Junga.
Čitalac Analize snova ima utisak da sluša Junga koji ga postupno, korak po korak, vodi kroz zamršeni lavirint slika i simbola sna do izlaza, do nesvesnog značenja. Iz ove uzbudljive avanture, čitalac izlazi impresioniran njegovom ogromnom erudicijom, snažnom imaginacijom, kao i smelim, lucidnim tumačenjima arhetipskih figura, tema i simbola u snovima. Osim toga, izlazi obogaćen novostećenim saznanjem o nesagledivim dubinama ljudskog uma i očaran slutnjama o skrivenom blagu na dnu mračnog nesvesnog, čija su čudesna tvorevina snovi.

Piše: Žarko Trebješanin