Američki derviš

16.04.13

Američki pisac pakistanskog porekla, Ajad Aktar, koji je u ponedeljak dobio Pulicerovu nagradu za dramu “Osramoćeni” govorio je ekskluzivno za “Novosti”

AMERIČKI pisac pakistanskog porekla, Ajad Aktar (42), koji je u ponedeljak dobio Pulicerovu nagradu za dramu “Osramoćeni” (bavi se muslimansko-američkim temama, problemima rase, identiteta i asimilacije posle 11. septembra), prošle godine je u ekskluzivnom razgovoru za “Novosti” objasnio svoje književne preokupacije.

Kao i u romanu “Američki derviš“ (“Laguna”), i u svojim dramama Aktar se hvata ukoštac sa odnosom muslimanske kulture i Zapada. Rođen u Njujorku, na Staten Ajlendu, odrastao u Milvokiju, a od 1998. živi u Harlemu, ovaj Njujorčanin u svojim delima vešto dočarava savremene probleme muslimana u Americi.
- Odrastati kao musliman danas, mnogo je drugačije nego što je to bilo u osamdesetim, kada sam bio dečak. Biti musliman, danas na Zapadu, postala je politička realnost. Kada sam odrastao, ljudi i nisu znali ko je među njihovim komšijama musliman. Iako sam se osećao različito, ta različitost mi nije predstavljala nikakav problem - otkrio nam je pisac.

Po njegovom mišljenju, zapadni svet nema puno ličnog dodira i iskustva sa islamom, osim onog što gledaju na televiziji i čitaju u novinama.
- Tako je islam postao političko minsko polje. Iskustvo same vere, sasvim je druga stvar i mislim da bi ljudi mogli lako da otkriju da je ta vera manje strana, nego što misle - rekao je pisac.

PUT U LONDON

PULICEROM nagrađena drama “Osramoćeni” izvodi se od prošle godine u Čikagu i Njujorku, a upravo se postavlja u Londonu. Aktar ima diplomu iz dramaturgije sa Univerziteta Braun i diplomu iz režije Univerziteta Kolumbija. Autor je mnogih scenarija i glavni glumac i koscenarista u filmu “Unutrašnji rat”, a nominovan je za nagradu “Nezavisan duh” za najbolji scenario.

B. ĐORĐEVIĆ

13.02.12

Pisac pakistanskog porekla govori za “Novosti” o romanu “Američki derviš“. U vremenima krize, čini se da nestabilnost iznosi na površinu potrebu da se pronađemo


AMERIČKOG pisca pakistanskog porekla, Ajada Aktara nazivaju novim Haledom Hoseinijem (autor “Lovca na zmajeve”), a njegov debitantski, bestseler roman “Američki derviš“ nedavno je objavljen i na srpskom, u izdanu “Lagune”.
U pitanju je savremena priča o muslimanskoj porodici u Americi i uopšte o odnosu muslimanske kulture i zapada.
I sam Aktar odrastao je na Srednjem zapadu Amerike, te posredstvom svog junaka, Hajata Šaha, čitaocima slikovito prikazuje moćne sile koje utiču na mladiće i devojke koji odrastaju kao muslimani u Americi, sukob kulture u kojoj žive i tradicije kojoj pripadaju.
- Želeo sam da čitaocima koji nisu muslimani dočaran kakav je osećaj odrastati kao musliman u Americi. Istovremeno, želeo sam da napišem knjigu koja, iako govori kroz muslimansko iskustvo, može da nađe svoje mesto u velikoj tradiciji američkih doseljeničkih priča. Tako da je knjiga zapravo o veri i o tome šta znači biti Amerikanac - kaže Aktar u ekskluzivnom razgovoru za “Novosti” i srpske čitaoce.

VUDI I ROMER

NA pisanje romana “Američki derviš“ uticalo je bavljenje filmom. Oduvek sam želeo da se u knjizi priča kreće kao u dobrom filmu. Dobar deo romana dat je u scenama, kroz dijaloge i gestove. To je posledica pisanja scenarija, a na mene su najviše uticali Vudi Alen i Erik Romer. Uz njih, strahovito se divim Martinu Skorsezeu i Ingmaru Bergmanu - kaže Aktar.

Ovaj pisac se rodio u Milvokiju, kao pripadnik prvog pokolenja Pakistanaca rođenih u Americi. U knjizi je dočarao vreme osamdesetih godina prošlog veka, kada problemi o kojima piše nisu poprimili sadašnji oblik.
- Odrastati kao musliman danas, veoma mnogo je drugačije nego što je to bilo u osamdesetim, kada sam bio dečak. Biti musliman, danas na Zapadu, postala je politička realnost. Kada sam odrastao, ljudi zapravo i nisu znali ko je među njihovim komšijama musliman. Iako sam se osećao različito, ta različitost mi nije predstavljala nikakav problem - otkriva nam pisac.

Po njegovom mišljenju, zapadni svet nema puno ličnog dodira i iskustva sa islamom, osim onog što gledaju na televiziji i čitaju u novinama.
- Tako je islam postao političko minsko polje. Iskustvo same vere, sasvim je druga stvar i mislim da bi ljudi mogli lako da otkriju da je ta vera mnogo manje strana, nego što misle - kaže Aktar.

Naš sagovornik ima diplomu iz dramaturgije sa Univerziteta Braun i diplomu iz režije Univerziteta Kolumbija, gde je osvojio brojne nagrade za svoj rad. Autor je mnogih scenarija i glavni glumac i koscenarista u filmu “Unutrašnji rat”, koji je premijerno prikazan 2005. godine na filmskom festivalu u Torontu i nominovan za nagradu “Nezavisan duh” za najbolji scenario.
Sada živi u Njujorku, mestu kao poručenom za analizu savremene čovekove potrage za identitetom.
- Pitanja šta znači biti Amerikanac, ili Englez ili Francuz, šta god - pitanja su koja su danas sve nužnija i hitnija. U vremenima krize, čini se da opšta nestabilnost iznosi na površinu našu potrebu da se što jasnije otkrijemo i pronađemo. Amerika je oduvek služila kao najbolji odgovor za najveće i sveobuhvatno pitanje identiteta, ali bilo bi glupo ne priznati da nismo uvek bili tako darežljivi - zaključuje Aktar.

B. ĐORĐEVIĆ