23.01.07
Zmajevi
Zmajologija, Ernest Drejk / Zmajske Hronike, Malkom Sanders
Vavilon
Tokom poslednjeg Sajma knjiga, pojavila se bogato ilustrovana i opremljena knjiga Ernesta Drejka, „Zmajologija“ u izdanju Mono i Manjane, koja je gotovo odmah i rasporodata, a novo izdanje se očekuje u martu ove godine. Knjiga je namenjena deci, ali su se i odrasli lako pronašli u ovom pseudo dokumentovanom istorijatu sa brojnim elementima fantazije. Izdavačka kuća Dereta je, nešto pre Nove godine, objavila knjigu „Zmajske hronike“, Malkoma Sandersa, epsku fantastiku uz koju ide i knjiga od šest slagalica namenjena deci. U isto vreme, periodu u kome se i inače brojni mitovi ponovo obnavljaju, gledali smo i Eragona, film o zmajevima. Lako je ustanoviti da ove knjige i filmovi nisu namenji isključivo deci i da se ljubitelji i poštovaoci zmajeva pronalaze u gotovo svim starosnim i obrazovnim sturkturama. Zmajevi su odvajkada popularni, čak integralni deo mnogih kultura, a poslednjih godina kao da se opsesija bajkom, epskom fantastikom i mitom uopšte, i zmajeve vratila u žižu globalnog interesovanja.
Prezasićeni tehnologijom, virtuelnim svetom, civilizacijskim dostignućima u vidu smoga, betona i čelika megalopolisa, izmicanjem izvornog religijskog konteksta, pretvaranjem osnovnih životnih postulata u svet simulakruma - mitovi, bajkovita prostranstva davnina, epske priče o čarobnjacima, paralelnim svetovima patuljaka, trolova, čudovišta... doživljavaju svoj veliki povratak pre svega na filmu i u književnosti. Priče o zmajevima su jedan od neizostavnih segmenata reinkarnirane epske umetnosti, bez obzira da li se zmaj pojavljuje kao sporedna ili centralna figura pripovesti. Fasciniranost zmajevima vodi poreklo iz arhetipske potrebe ljudi za obnavljanjem centralnih mitova čovečanstva. A zmaj je jedan od univerzalnih i najsloženijih simbola koje pronalazimo u, sa malim izuzecima, svim kulturama širom sveta. Ovaj simbol u sebi najčešće sadrži dvostruka značenja – i dobra i zla, muškog i ženskog, solarnog i lunarnog. Zmajevi su obično čuvari blaga koje ne mora uvek biti materijalne prirode, već može biti i tajno znanje, duhovnost, moć... Borba junaka sa zmajem je uvek put ka istini, znanju, slobodi, moći, oslobodjenju čistih sila dobra. U alhemijskoj tradiciji, zmaj je jedan od najvažnijih simbola, u kineskoj mitologiji, zmaj kao ključni simbol označava najvišu duhovnu moć, natprirodnu mudrost i snagu – suprotno hrišćanskoj mitologiji u kome je zmaj predstava djavola i zlih sila U srpskim bajkama i kulturi, zmaj i aždaja ponekad stoje u suprotnosti; dok zmaj može biti i simbol muškosti, hrabrosti, plemenitog roda, aždaja je gotovo uvek stavljena u negativan kontekst. Dakle, u krajnje pojednostavljenoj verziji simbolika dobra i zla vezana za zmaja, prepoznatljiva je i u arhetipskim strukturama svesti savremenog čoveka.
I zbog toga, potreba današnjeg čoveka za pričama o zmajevima nije samo trenutna moda, podilaženje najnižim ukusima ili privid da su to samo „priče za decu“. Potreba čovečanstva da se obnovi tzv. epsko, herojsko vreme je izazvana gubitkom svih vrednosnih i tradicionalnih oslonaca i tim je jača i neophodnija. Savremena tehnologija omogućava da stvorenja iz bajki stvorena najludjom maštom, danas budu uverljivije prisutna više nego ikada medju nama. Ali, kao i uvek do sada, koliko će pripovest imati katarzična i blagotvorna dejstva, zavisi pre svega od talenta umetnika. Nekada je to bio kolektivni um kultura koje su bile saživljene sa korenima same mitologije. Danas je to pojedinac koji sledi arhetipski koncept. Od njegove moći prepoznavanja i transponovanja mitološke strukture zavisiće i umetnički učinak i konačno dejstvo dela na čitaoce-gledaoce.
Jasmina Vrbavac
