Zločin u 19:30

02.02.04 Republika

U Centru za kulturnu dekontaminaciju predstavljena je, 19. januara, knjiga Zločin u 19:30 Kemala Kurspahića, o medijskim manipulacijama tokom prošle decenije. Autor je ugledni sarajevski novinar, bio je, između ostalog, i glavni urednik Oslobođenja između 1988. i 1994. Izdavači su "Dan graf" iz Beograda i SEEMO (Medijska organizacija jugoistočne Evrope, ogranak IPI u Beču), uz pomoć austrijskog Ministarstva inostranih poslova. Prethodno izdanje ove knjige objavljeno je na nemačkom.
Pišući i o onima koji su, kako kaže, zadate čipove bratstva i jedinstva zamenili zadatim govorom mržnje, ali i pominjući i one koji nisu pristali na politički diktat (u tom smislu, posebno izdvaja Stašu Marinkovića, nekadašnjeg urednika Borbe i Josipa Kulušića, takođe nekadašnjeg, urednika Slobodne Dalmacije), Kurspahić iznosi "sopstveno osećanje i doživljaj vremena". Čini to pomoću dokumenata, citata, razgovora sa kolegama, "uveren da su reformske snage spiskale priliku".
Ambasador Austrije u SCG je, govoreći o sopstvenom razumevanju stanja u ovom delu regiona na osnovu ove knjige, rekao da ona "postavlja pitanja i daje odgovore koji se tiču celog sveta". Aleksandar Nenadović je, citirajući deo iz Igoovog predgovora Jadnicima, rekao da bedi i neznanju "možemo dodati mržnju", ali je "najvažniji preduslov za promene nabolje svakako ideal da su izvodljive". Nebojša Popov je skrenuo pažnju na "inerciju i snagu fraze" (da se niko nije suprotstavio Miloševićevom - ratnom nasilju) kojom se gubi iz vida da je otpora bilo. To, po njemu, potvrđuje i činjenica da Kurspahić pominje Republiku, Vreme, B-92... Predložio je razgovor, ne samo o otporima koji su postojali, nego i sa kojih stanovišta su delovali. "Dok to ne istražimo, nećemo naći oslonac za prostor koji istražujemo", rekao je. "Tema je i osnovanost teze o tradiciji kulturne tolerancije. Mislim da se o tome češće govori u običajnom smislu, ali da su dominantne tendencije bile drukčije, pa čak u nečemu i suprotne. To je takođe važan oslonac za ono čemu težimo."
Grujica Spasović, glavni urednik Danasa, smatra da je Kurspahićeva knjiga lek protiv hronične i opasne bolesti kratkog pamćenja. On je izrazio neslaganje sa tezom da su mediji stvorili Miloševića, navodeći, kao argument, da je bar godinu dana pre Osme sednice jedna grupa partijskih aparatčika (Vico, Minović...), redovno se sastajući sa Miloševićem, kovala plan o preuzimanju vlasti. Taj posao, kako je rekao "nije završen posao i danas ponovo imamo gorke plodove..."Odgovarajući na primedbe, Kemal Kurspahić je rekao da nije zanemario postojanje glasila koja su pružala otpor represiji, ali je njihova mogućnost bila ograničena, "a kontrola nad ostalim medijima bila je dovoljna za pokrivanje 90 odsto javnosti".
SL. V.

20.01.04 Politika

U Centru za kulturnu dekontaminaciju juče je predstavljena knjiga "Zločin u 19.30 – balkanski mediji u ratu i miru" sarajevskog autora Kemala Kurspahića.

Delo pod nazivom koji nedvosmisleno asocira na čuvene TV dnevnike, autor je objasnio kao pokušaj da se razumevanjem nedavne zajedničke prošlosti omogući put u budućnost. Sem što je svedočanstvo o medijskim manipulacijama devedesetih godina, stranice knjige su i svojevrsno priznanje onima koji su po cenu stradanja i neprilika odbijali u tome da učestvuju. Kao primere onih koji su do poslednjeg daha čuvali dostojanstvo profesije autor navodi Stašu Marinkovića iz "Borbe" i Joška Kulušića iz "Slobodne Dalmacije".

Deo knjige koju je objavio "Dan Graf d. o. o" posvećen je "ubijanju Bosne", kao i postdejtonskim propuštenim prilikama, tačnije medijskim projektima koji su progutali ogroman novac, a nisu dali rezultata.

Hanes Porijas, austrijski ambasador u SCG juče je rekao da se često pitao kako je bilo moguće da se bivša Jugoslavija raspadne na takav način, a jedan od mogućih odgovora našao je u Kurspahićevoj knjizi. Za Grujicu Spasovića je pomenuto izdanje i gorak lek protiv "bolesti" kratkog pamćenja, dok Aleksandar Nenadović u svemu vidi i svojevrsnu opomenu, jer se mediji opet nalaze u nekoj vrsti iskušenja.

Posle promocije, Nebojši Popovu, glavnom i odgovornom uredniku časopisa "Republika" uručeno je priznanje za unapređenje ljudskih prava i saradnju u regionu Medijske organizacije za Jugoistočnu Evropu SEEMO. On je priznanje zaslužio, kako se navodi u obrazloženju, višegodišnjom aktivnošću protiv rata, ksenofobije i mržnje, a u prilog civilizacijskih tekovina.

M. P.