Život kao zamah krila leptira

mo više u stanju da oprostimo voljenoj osobi, da joj ne zameramo, da sačuvamo ljubav prema Bogu, kao i da ne tražimo krivce kada nam je unižena zemaljska ljubav, toliko ćemo se brže popeti stepenicama koje vKnjiga „Život kao zamah krila leptira“ je poslednji, zaključni deo edicije „Dijagnostika karme“. Dvanaest knjiga iz ove edicije posvećene su uglavnom teoretskim pitanjima. U svakoj od njih autor doseže viši stepen razvoja, uočava novije strukture i odnose, te precizira zakone koji upravljaju svetom. U ovoj knjizi on daje konačnu klasifikaciju ljudskih vrednosti i govori o najvažnijim zaključcima do kojih je došao na seminarima i prilikom dijagnostikovanja pacijenata. Takođe piše i o tome kako pravilno da radimo na sebi da bismo promenili svoj karakter i sudbinu, kako pravilno da volimo i učinimo svoj život lakim i lepim, kao što je zamah krila leptira. Verujemo da ćete posle čitanja ove knjige načiniti još jedan korak u saznavanju kako sebe tako i sveta.

Odzivi čitalaca o knjizi:

Vaša istraživanja primenjujem od 1994. godine i zahvaljujući njima se mnogo toga poboljšalo u mom životu. Zato sam Vam veoma zahvalna. Zadatak koji je prošle godine postao naročito važan za mene, ali mislim i za sve nas koji čitamo Vaše knjige, jeste promena karaktera. Doveli ste nas pred vrata iza kojih se nalazi ljubav. Neko će ih otvoriti sada, a neko nije u mogućnosti da to učini odmah. Neko će ih otvoriti dobrovoljno, a neko će biti prinuđen. Najvažnije je to što ste nam pokazali put. Neizmerno Vam hvala za neprocenjiv rad, za Vašu posvećenost!

Pomogli ste meni i mojoj porodici pre mnogo godina, kada smo bili na ivici sloma. Tad nam je sve išlo naopako: sin mi se njihao između života i smrti, muž mi je umirao od droge, a otac mi je patio od maligne bolesti. Gospod Bog Vas je poslao na Zemlju da pomognete ljudima u pronalaženju pravog puta, da ih podstaknete da spoznaju sebe.

Vaše knjige „Dijagnostika karme“ dopale su mi u ruke 2001. godine. Kad sam napunila 21. godinu dogodila mi se prva ljubav, a s njom i protresanje i uniženje najuzvišenijih osećanja i predstava o ljudskim odnosima koje sam posedovala. Reći da je bilo teško – isto je kao ne reći ništa. Osećala sam mahniti bol u duši i postala sam potpuno ravnodušna prema okruženju. Sve to je bilo praćeno depresijom, uninijem i mislima o samoubistvu. Tad sam čitala Vaše knjige i samo mi one nisu dopuštale da dignem ruke od života; molila sam se, nastojala da prihvatim situaciju onakvom kakva jeste i da oprostim. Postala sam blaža i bolja te sam se lakše borila sa uninijem. Svesna sam da mi predstoji mnogo rada i da je dušu teško vaspitavati. Trudim se da sačuvam ljubav prema Bogu bez obzira na to šta se dešava. Zahvaljujući Vama sam se okrenula Bogu i na tom putu sam i danas. Neka Vas Bog blagoslovi!

Poštovani Sergeju Nikolajeviču! Od sveg srca Vam zahvaljujem za iskustvo koje ste podelili s nama. Vaše knjige sam počela da čitam pre tri godine, kada je koleginica na poslu zaboravila jednu od njih. Ono što se dogodilo u mojoj duši ne može se opisati rečima. Moj karakter se promenio nabolje, što su mi posvedočili ljudi s kojima sam bila u kontaktu. Teško mi je da se promenim – iz mene neprestano izbijaju agresivnost, osuda, uninije i strahovi. Imajući u vidu šta sam sve „zaradila“ tokom svog kratkog života, ne mogu da računam na brze promene. Veoma sam zahvalna Bogu što ste mi pokazali u kom pravcu treba da se krećem u trenucima kad mi se činilo da put ne postoji.