Jovan Sterija Popović (1806. - 1856.) je najznamenitija ličnost rođena u Vršcu. Gimnaziju je učio u Vršcu, Sremskim Karlovcima, Temišvaru i Pešti; prava u Kežmaraku u Slovačkoj. Po završetku studija (1830.) bio je profesor, a od 1835. godine, kada je položio advokatski ispit, advokat u Vršcu. Godine 1840. odlazi u Kragujevac na Licej za profesora "prirodnog prava". Već iduće godine prelazi, zajedno sa ovom, tada najvišom školom u Srbiji, u Beograd. Ustavobraniteljska vlada ga je 1842. godine postavila za načelnika Ministarstva prosvete. Na ovom položaju je ostao do 1848. godine, radeći na organizaciji školstva i prosvete u Srbiji. Početkom te godine podneo je ostavku i vratio se u Vršac u kome je živeo do smrti, povučen i usamljen, duboko razočaran u život i ljude.
Jovan Sterija Popović je neosporno jedna od najznačajnijih figura srpske i jugoslovenske književnosti. S pravom je nazvan "ocem srpske drame". Napisao je prve prave tragedije na srpskom jeziku i genijalne komedije. Kao tragičar, po uzoru na velike francuske i nemačke tragičare, opisivao je događaje iz istorije srpskog naroda. Njegovom tragedijom "Smrt Stefana Dečanskog" otvara se 1841. godine beogradsko pozorište "Teatar na đumruku". Od tragedija vredno je pomenuti prvu Sterijinu tragediju "Svetislav i Mileva", pa "Miloš Obilić ili Padnuće serbskog carstva", zatim "Nesrećno supružestvo ili Naod Simeon", "Skenderbeg" i "Lahan". Pravu umetničku vrednost pokazao je Sterija kao pisac komedija. Njegov komediografski talenat stvorio je snažna i velika književna dela, koja su tim veća što je u srpskoj književnosti ustvari tek Sterija utro put srpskoj komediji. Prvi period u Sterijinom pisanju komedija pada u vreme njegovog života u Vršcu između 1830. i 1840. godine. U njima je Sterija ovekovečio svoj rodni grad likovima Kir Janje, Feme, Alekse Ružića i drugih. Komedije "Laža i paralaža" (1830.), "Pokondirena tikva" (1830.), "Tvrdica" (1837.), "Zla žena" (1838.) i "Pomirenje" (1841.) donose mu priznanja savremenika i reputaciju "srpskog Molijera". Godine 1841., 1842. i 1847. izvedene su i neke Sterijine manje komedije: "Ženiba i udadba", "Simpatije i antipatije", "Volšebni magarac", "Džandrljiv muž", "Sudbina jednog razuma" i "Prevara za prevaru". Jedinu komediju, koja u celini slika beogradsku sredinu "Beograd nekad i sad", Sterija je izdao 1853. godine. Poslednja komedija koju je Sterija napisao bili su "Rodoljupci". Ovu značajnu komediju Sterija nije uopšte štampao, pa je ostala još dugo posle njegove smrti u rukopisu. Inspiraciju za ovu komediju Sterija je našao u revolucionarnim događajima 1848.-1849. godine.
Sterijine komedije su umetnički verna slika jednog dela srpskog društva u Vojvodini u prvoj polovini XIX veka i nose bogatu galeriju likova. Sterijine komedije su prešle okvire svoga vremena, dobile trajnu vrednost i ulaze u naše kulturno nasleđe. Raznovrstan kao pisac, Sterija je pisao i satire, romane, rasprave o književnosti i jeziku i refleksivnu poeziju koju je izdao u zbirci "Davorje", jednoj od najboljih knjiga refleksivne poezije u našoj književnosti. Boraveći u Srbiji kao ministar prosvete, Sterija je osnovao Društvo srpske slovesnosti (sada Srpska akademija nauka i umetnosti) i Narodni muzej. Postavi je i temelje modernom školstvu Srbije i bio pisac mnogih udžbenika. Jovan Sterija Popović je sahranjen na Pravoslavnom groblju u Vršcu.
19.11.03 Dnevnik - Novine i časopisi
Izlog knjiga
Jovan Sterija Popović: "Ženidbe i udadbe"
Za početak malo statistike, koju retki čitalac zna, ali naše izdavaštvo više nego oseća. Brojke kažu sledeće: pre 10-15 godina kod nas je objavljivano preko 10.000 naslova u prosečnom tiražu od 3.000 – 7.000 primeraka. Sada godišnje imamo između 3500 – 4000 naslova u tiražima od 500 – 3.000 primeraka. Gde smo bili i o kakvom se padu radi pokazuju podaci iz Nemačke i Italije u kojima se sada proizvodi oko 70.000, odnosno 40.000 naslova godišnje.Opšta kriza nije pogodila samo tiraže nego je ugrozila i svaki kredibilitet izdavača. Jeste da ih je sve više, ali njih preko 80 posto nema stručnih urednika, lektora, korektora, redaktora, likovnih urednika... Ipak, knjige izlaze. Među njima su i ova tri naslova.
JOVAN STERIJA POPOVIĆ, ŽENIDBE I UDADBE, KOV, VRŠAC, 2003. Izbor i pogovor Marta Frajnd, Str. 210
I pored velikih neprilika KOV odužuje dug prema preteči, slavnom sugrađaninu i klasiku naše književnosti, posebno dramske. Upućeni vrlo dobro znaju, i ne mogu da sakriju sramotu, da Jovan Sterija Popović (Vršac, 1806 –1856) još nije dobio kritičko izdanje svojih sabranih dela. Zato «Biblioteka Sterijana» već godinama ispunjava tu prazninu i pokušava da nadoknadi propušteno. Blizu je kraja, o čemu svedoči i ovo izdanje Popovićeve bračne tetralogije u kojoj su poznate komedije: "Zla žena", "Ženidba i udadba", "DŽandrljivi muž" i "Simpatija i antipatija".
Sjajna i bespoštedna analiza bidermajerskih brakova usledila je posle dramske obrade svih poroka građanske klase, koja je tek stasavala, a neposredno pred labudovom pesmom, besmrtnim Rodoljupcima. I kao što to obično biva, izuzetno daroviti i vidoviti Sterija, ne samo da je sve o braku znao i video nego je i, izgleda, sve predosećano i lično doživeo sa bogatom udovicom Jelenom Manoilović, s kojom se «iz računa» oženio pred kraj života. Tako su se pomešale komediografija i biografija.
I to nam, između ostalog, pokazuje ova vredna knjiga, sa instruktivnim pogovorom dr Marte Frajnd. LJubav kao «vladajuća strast» se nastavlja i u drugim oblicima i odnosima.
SRPSKA POETSKA PLETENICA,ZBORNIK PESAMA, Sabrao Dejan Tomić, Prometej, Novi Sad,str.333
Muzički urednik Radio Novo Sada, Dejan Tomić (Stapar, 1948) sačinio je pesnički zbornik koji je proistekao iz emisije Poetsko-muzička pletenica. Od 1997. kroz nju je prodefilovalo 155 savremenih srpskih pesnika u emisijama od po šezdeset minuta. Ovaj zbornik je rezultat izbora iz tog neprekinutog pesničkog trajanja, a pesme imaju zavičajni i rodoljubivi karakter. Pored niza poznatih imena, Tomić je pronašao pesnike koji žive i rade u gotovo svim predelima gde se čuje srpska reč, o čemu svedoče i priložene bio-bibliografije zastupljenih autora.
Inače, Dejan Tomić je pasionirani sabirač i priređivač rasutog srpskog književnog poetskog i proznog blaga i ovo je njegova deveta takva knjiga.
NENAD GRUJIČIĆ, OJKAČA, MUZEJ KOZARE, PRIJEDOR, 2003. Str.380. Četvrto dopunjeno izdanje
I pesnik i direktor Brankovog kola Nenad Grujičić (Pančevo, 1954) pasionirani je ljubitelj narodnog folklora, posebno ojkače, pesme u dvostihu koja se peva u Bosanskoj krajini, naročito u Potkozarju. NJeno ime nastalo je od glagola ojkati, što znači «otegnuto i tužno pevati, naglašavajući i produžavajući glas o». Ovo je već četvrti izbor te vrste i sadrži 1.419 (!) novih i starih ojkača. Forma ostaje ista, menja se samo sadržaj. A on je ovde uvek aktuelan. Knjiga je objavljena u tvrdom povezu, sa predgovorom autora, izborom iz kritika o dosadašnjim izdanjima, kao i sa kraćim rečnikom manje poznatih ili nepoznatih reči.
M. Živanović
