Zaboravljeni srpski vladari i njihove zemlje - Naši praoci

Miroslav Todorović-Šera (autor)

Zaboravljeni srpski vladari i njihove zemlje - Naši praoci

475 din

Stara cena: 594 din

U korpu

Burna i bogata istorija Stare Srbije, oko koje su lomile koplja sve velike i imperijalne sile, našom nemarnošću i krivicom gurnuta je u gusti mrak. Zaboravljeno je da je na njenom prostoru rođeno čak 18 imperatora, među kojima je i preuzvišeni Konstantin Veliki, Nišlija rođenjem, slavljen kao tvorac Milanskog edikta (313), dokumenta kojim je omogućena sloboda hrišćanstva. Zabrinjavajuće je to što prosečno obrazovan Srbin veruje da srpska istorija počinje sa dinastijom Nemanjića, koju je ovekovečio Stefan Nemanja, i da su je obeležili car Dušan Silni, knez Lazar, kraljevske monarhije Karađorđevića i Obrenovića i nesrbin Josip Broz Tito.

Malo se zna da je očinska Srbija imala veličanstvene vladare, nemerljivo zaslužne što mi, današnji, i postojimo. Na dušu i svih njihovih pokolenja pada greh što im živost i bogata delotvornost trune u istorijskoj tmini.

Velika imigraciona pomeranja naroda Evrope uzela su maha u II veku po pojavi Hrista. Naredni iseljenički talasi povukli su ka srcu našeg kontinenta i raznoimena srpska plemena, kojima rodno zaleđe Transkarpata (iza karpatskih gora, pravcem od reke Visle do Azotskog mora i preko oblasti koju neki zovu Bojkovina ili Bela Srbija) nije davalo dovoljno hrane.

Na nevolju, začetnička imigraciona srpska plemena uglavnom su završavala pod nogama brojnijih osvajačkih varvara: Huna, Avara, Gota, Gepida, Longobarda.

Tako su Prasrbi do Dunavskog limesa stizali masovnije u drugoj polovini VI i prvoj polovini VII veka. Naravno, ako nisu bili žrtve jakih mrazeva, brzotočnih reka, potoka i izgladnelih divljih zveri, i ukoliko su im dlakavi konjići, drvene dvokolice i čvornovate noge obmotane kožom od divljači izdržali sve usputne nedaće.

Predvođeni svojim plemenskim starešinama, oni su po zaposedanju dunavske Mezije, nastavili pohod do Carigrada, Egejskog i Jadranskog mora i samog centra Dalmacije. Koliko ih je u opštem metežu nestajalo, toliko su se obnavljali. Prvo organizovano okupljanje i ujedinjavanje u zajednicu nalik na državu, oni su imali za vreme vladavine vizantijskog cara Iraklija (610-641), koji im je velikodušno ustupio zemlju zapadno od Soluna. Bilo je to u periodu kada još nisu postojale Engleska, Francuska, Nemačka, Austrija, države koje Srbija moli da je prime u Evropu koju je ona stvarala.

Na čelu te prasrpske državne tvorevine bila su dva sina zakarpatskog župana koji je doveo Srbe na Balkan. Od njih je nastao znameniti župan Višeslav (780), prvi srpski vladar koga istorija pominje imenom. Od Višeslava Radoslav, od Radoslava Prosigoj, od Prosigoja Vlastimir, od Vlastimira Mutimir, Stojimir i Gojnik. Od Mutimira Stefan, Bran i Pribislav. Od Gojnika Petar. Od Stojimira Klonimir. Od Brana Pavle, od Pribislava Zaharije, od Klonimira Časlav.

Knezu Vlastimiru (850-862) uspelo je da zvanično uvede Srbiju u narod Evrope, prostorno je proširi i osigura joj višegodišnju slobodu.

Srbija koju je stvorio Vlastimir, tonula je kroz vekove i ponovo se čudesno uzdizala, kao što je bio slučaj sa onom pod vlašću kneza Zaharija (921-924), koji je pod jakim bugarskim naletom prebegao u Hrvatsku, omogućivši caru Simeonu da državu pretvori u grobnicu sa samo nekoliko gomila preživelih lovaca, od kojih neke čine i deca. Tako opustošenu Srbiju vaskrsao je uzvišeni knez Časlav (924), vrativši je u okvire Vlastimirove države. Reč je o plemenitom vladaru koga je udovica mađarskog kralja Kiša podmuklo zarobila i u sanduk okovanog, živog bacila u talase Dunava u znak osvete za muževljevu odsečenu glavu.

Žilavi srpski narod, koji nikada nije umeo da uspostavi nacionalne ciljeve i omeđi svoju državu, ponovo se digao iz pepela.

Ovog puta to je bilo zaslugom raškog župana Vukana (1083-1116), koji je i mačem i umom, ratujući i mireći se sa kudikamo nadmoćnijom Vizantijom, postavio temelje Srbije Stefana Nemanje.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Istorija Srbije , Istorija Balkana
Ostali naslovi iz oblasti: Istorija, geografija i arheologija , , Pravo

Izdavač: Leo commerce; 2. izdanje, 2016; Broširani povez; ćirilica; 23 cm; 143 str.; 978-86-7950-324-4;