01.01.00
Politika
22.01.2000.
Uspon beznačajnosti
Dvadesti vek ili varvastvo: Kornelijus Kastorijadis
Zbirku tekstova jednog od najznačajnijih filozofa našeg doba o društvu i politici, u prevodu Frane Cetinića sa francuskog jezika, objavio "Gradac" iz Čačka
Filozof sa izraženim osećajem za društvene promene, politički delatnik i mislilac, ekonomista, psihoanalitičar, intelektualac širokog dijapazona interesovanja - od biologije, fizike, antropologije do lingvistike i umetnosti - dokazanog u mnoštvu ispisanih eseja, Kornelijus Kastorijadis je ličnost čije će delo i u budućnosti dobijati jasnija i potpunija tumačenja.
Naši čitaoci se sa njegovim promišljanjima, uglavnom o politici i društvu, mogu ovih dana bolje upoznati zahvaljujući izdavačkoj kući "Gradac" iz Čačka koja je, u prevodu Frane Cetinića sa francuskog jezika, objavila zbirku tekstova koje je, još za života, sam izdvojio za posebnu knjigu pod naslovom "Uspon beznačajnosti". Knjiga je podeljena u tri odeljka pod naslovima "Kairos" (tematski obuhvata krizu zapadnih društava, pokrete šezdesetih godina, marksizam-lenjinizam, međuprostor od zapadne praznine do arapskog mita, oronulost Zapada i uspon beznačajnosti), "Koinonija" (razmišljanja o antroplogiji, Frojdu, istoriji) i "Polis" (demokratija, kultura, etika). Dodatak knjizi je intervju koji je Kastorijadis dao prevodiocu Frani Cetiniću 1995. pod nazivom "Istočni greh Zapada".
Dosledan duhom
Rođen 1922. godine u Konstantinopolju, odrastao je u Grčkoj gde su mu roditlji prebegli, da bi se u mladosti odlučio na odlazak u Pariz, gde je i umro u 75. godini, Kornelijus Kastorijadis je savremene društvene nauke zadužio ogromnim i raznovrsnim delom o kojem se, uglavnom posle njegove smrti, izgovaraju hvalospevi. Politički levo orijentisan, ali duhom dosledan autentičnoj ideji, pa samim tim i kritička savest međunarodne levice, Kastorijadis se smatra inspiratorom majskih događaja 1968. u Parizu. Razmišljajući u prostoru "između filozofije i politike", nalazeći im sličnost u tome što obe ciljaju na slobodu, odnosno na autonomiju čoveka, Kornelijus Kastorijadis je zastupao stav da intelektualac mora da se opredeli.
Kritikovao je Zapad i kapitalizam, ali i Istok i "sovjetski" marksizam. Njegovo je stanovište da samoupravljanje u društvu ima budućnost i da se društvo može menjati nabolje tako što će radnici pružati kreativni optor apsurdnim naredbama menadžerske strukture koja ih daje, odsečena od svakodnevice proizvodnje. Pokazivanje incijative u kapitalističkom društvu gotovo da je obaveza svakog građanina, jer drugačijom organizacijom rada ne samo da razvija svoje sposobnosti nego se on sam formira kao slobodna, autonomna ličnost.
Kastorijadis je, međutim, sa žaljenjem primećivao da se na Zapadu takva ideja teško može "primiti" sve dok većina ljudi, umesto da traga za rešenjima koja će je osloboditi, traga za kupovinom "televizora sa slikom u tri dimenzije".
Projekat slobode
Jedan od osnovnih postulata Kastorijadisovog razmišljanja jeste paideia, koja bi čoveku omogućila, kako je govorio Aristotel i Kastorijadis ga citirao, da bude sposoban da vlada i da njime bude vladano. Nedostatak te paideie karakteristika je zapadnog društva i stoga je ono svedeno na nivo beznačajnosti, čak i ispod praga tog nivoa. Ovaj savremeni filozof sa žaljenjem je konstatovao da je ta beznačajnost postala ideal zemalja trećeg sveta, zemalja juga ili onih koje su se oslobodile totalitarnih režima, poput Rusije, Poljske, Istočne Nemačke... Oni "nisu tražili jedno uistinu slobodnije, pravedenije i solidarnije društvo, itd, itd. Oni su tražili kapitalizam. Tražili su da im se pruže potrošačka dobra, a sve ostalo je nevažno". Dvadeseti vek je ugušio projekat autonomije i "slobode mišljenja, djelovanja", katastrofe koje su se u njemu zbile nisu opametile čoveka niti "doista uvećale iskustvo, lucidnost i svijest čovječanstva".
Kastorijadis je, svestan toga, polazio od pojedinca kao "društveno- istorijskog" bića koje prvo samo sebe treba da uspostavi i fizički i biološki i psihički da bi moglo da utiče na formiranje i organizovanje društva. Nije stoga ni čudo što ga duhovni naslednici i oni koji ga proučavaju smatraju enciklopedijskim duhom u najboljoj tradiciji grčkog osećaja za sveopšte znanje, od umetnosti do najrazličitijih nauka.
Anđelka CVIJIĆ
01.01.00
NIN
10.03.2000.
Markuzeovim tragom
Nenad Daković
Činjenica da je "Uspon beznačajnosti" (zbirka ogleda i razgovora) Kornelijusa Kastorijadisa prvo njegovo delo, pored nekoliko ranijih kraćih radova prevedenih u periodici, objavljeno kod nas, svedoči o tome da Kastorijadis nije ovde dovoljno poznat. Ovaj grčki psihoanalitičar koji je pisao na francuskom jeziku, ili francuski psihoanalitičar Grk po poreklu, svedoči isto tako o tome da teorijska dela nemaju nacionalno obeležje.
Kastorijadis je počeo kao marksist, osnivač i urednik poznatog i uticajnog teorijskog časopisa "Socijalizam i varvarstvo" da bi na kraju u potrazi za jednom zadovoljavajućom globalnom koncepcijom odbacio marksizam. Tako je osnovni problem njegovog teorijskog poduhvata pitanje da li je jedna globalna teorijska pozicija koja bi podjednako važila za zapadna kao i za istočna društva, ili ako se ova podela uzme uslovno kao deo istine, zapadne paradigme, za Zapad i društva takozvanog trećeg sveta, koja su po definiciji izvan zapadne paradigme - uopšte još moguća?
Ali, kako Kastorijadis kritikuje, recimo, Vatimovo "slabo mišljenje" i postmodernu uopšte, koju svodi na kritiku metafizike i zapadnog logocentrizma, ima osnova za pretpostavku da Kastorijadis i spor mederna - postmoderna vidi kao deo iste krize zapadnog logocentrizma ili samih zapadnih društava. Zato se Kastorijadis može predstaviti kao pobornik, recimo, trećeg puta, odnosno, teoretičar globalizma ili globalizacije.
Međutim, u ovoj nužnosti globalizacije on neće videti prednost nego krizu ili oronulost zapadnog društva, pošto Zapad više nema pozitivan odgovor na ovaj planetarni izazov. Pošto društvo nije nikada zbir smrtnih i zamenljivih pojedinaca koji žive na ovom ili onom prostoru, kako veli Kastorijadis, govore ovaj ili onaj jezik, upražnjavaju spolja ovakve ili onakve običaje, nego ovi pojedinci "pripadaju ovom društvu zato što su delovi (činioci) njegovih društvenih imaginarnih značenja, njegovih "normi", "vrednosti", "mitova", "predstava", "projekata", "tradicija" itd., i zato što dele (svejedno je znaju li ili ne znaju) volju da se bude od tog društva i da ga se neprekidno ovekovečuje".
Sve to sastavni je deo institucije društva uopšte i posebnog o kome se svaki put radi. Tako su, na primer, sa nivoa ove imaginarne paradigme istočna društva određena kao društva iza ograde, nekadašnje "gvozdene zavese" određena ovom imaginarnom ogradom (la cloture) dok su, s druge strane iste paradigme, liberalna zapadna društva, društva ispražnjenih imaginarnih značenja u kojima su liberalne oligarhije proizvele surogat demokratije u odnosu na Aristotelovo shvatanje, prema kome se demokratija određuje sposobnošću da se - kako veli Aristotel - "vlada i bude vladan".
Sasvim izvan ove zapadne paradigme su društva "trećeg sveta", ili marginalna društva za koja Zapad još nije našao odgovarajuću političku strategiju. "Uspon beznačajnosti" o kome govori Kastorijadis je zato svojevrsni zapadni odgovor na ovo odsustvo globalne, planetarne strategije pošto Zapad više nema jedinstven odgovor na ovaj planetarni izazov. Upravo ova istrošenost društvenih imaginarnih značenja dovela je do unutrašnjeg osporavanja Zapada, budući da je društvo refleksivna tvorevina, i do ovog "uspona" u njegovoj imaginarnoj, političkoj istrošenosti, oronulosti i beznačajnosti, do blokade emancipatorskog procesa.
Na koji način Kastorijadis vidi izlaz iz ove blokade? Potrebna je, veli on, nova imaginacija. Stalna interogacija (preispitivanje) u samom značenju. Ovde će Kastorijadis na Markuzeovom tragu pledirati za umetnost, koja je "prozor a ne maska nad haosom", jer nema osiguranog značenja. "Jedno biće, pojedinac ili društvo može biti autonomno samo ako prihvati smrtnost." Zato je odbijanje religijskog trojstva, odbijanje proviđenja, objave i pakla, osnovni uslov, (postulat) demokratije. Čuju li to naši politički poslenici na svim stranama?
