Union Atlantic

Izdavač: Rende
Naslov originala: Union Atlantic / Adam Haslett

Nakon izvanredne zbirke priča Vi niste ovde stranac (Dejadora, 2004), Adam Hazlet je u svom prvom romanu ispisao iznijansiranu priču o našem vremenu. Ta priča počinje i završava se uspešnim mladim bankarom Dagom Feningom, ali je on samo jedan od bogato iscrtanih likova koji se neprestano susreću i ukrštaju. Bankar je umešan u parnicu oko vlasništva nad zemljom u kojoj je druga strana Šarlot Grejvs. Šarlot je ostarela profesorka istorije koja tužno i lagano gubi razum. Njen brat Henri je predsednik „Banke federalnih rezervi Njujorka”, vrhovni autoritet kojem bankari poput Feninga polažu račune. A tu je i osamnaest

ogodišnji Nejt, koji je na čudan način povezan i sa Dagom i sa Šarlot.

Radnja se događa 2002. i pokazuje ne samo kako je došlo do sadašnje teške ekonomske krize u Americi, nego i zašto – time što dokumentuje ukrštanje velikih, bezobzirnih istorijskih sila sa sićušnim, zamršenim i u nekim situacijama moćnim pojedinačnim postupcima.

Neodoljivo složen, maštovit i pronicljiv, ovaj roma je knjiga kojoj ćete se neprestano vraćati, da vam ne bi promakao neki od slojeva ove odlične priče.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Američka književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Romani

2010; latinica; 20 cm; 345 str.; 978-86-6173-000-9;

Upadljiva ambicioznost

Union Atlantic, Adam Hazlet

Adam Hazlet u svom prvom romanu ne preza od upadljive ambicioznosti - širokih poteza, krupnih tema i još jednog pokušaja književnog (pre)oblikovanja neprolaznih istina. A ne zaobiđe ni enigmu sveprožimajuće americane
Oni koji su (sa punim pravom, to se mora dodati) uživali u prethodnom izdanju Adama Hazleta na srpski jezik (izvandrednoj zbirci priča Vi niste ovde stranac, Dejadora, 2004) svakako će odmah po saznanju pohrliti da pročitaju Union Atlantic (u prevodu Ane Ivić).

Savremena američka književnost već se dugo tetura pod teretom neumoljivih zakona tržišta i pragmatizma ukorenjenog u svetonazore većine ondašnjih kreativaca, te je sve teže naći unikatni književni glas sa tih meridijana. Naravno, svako nabrajanje bi, barem na prvi pogled, opovrglo ovu tvrdnju, ali se pri tom nikako ne bi smelo smetnuti s uma da govorimo o krupnom uzorku i drušvom sa podužom tradicijom uređenih prilika i profesionalnog pristupa (i) pisanoj reči. Ipak svetlih izuzetaka ima i u tmini merkantilistički ostrašćenog američkog književnog konteksta, a sa velikom sigurnošću se može ustvrditi da je Adam Hazlet zgodan primer te retke vrste.

Sa Vi niste ovde stranac (inače, svojom prvom zbirkom pripovdaka) Hazlet se probio u najuži izbor za još uvek prestižnu Pulicerovu nagradu, a sad je pred nama i njegov prvi roman Union Atlantic (na matičnom tržištu objavljen početkom 2010. godine, a kod nas poslednjih dana minule godine i izdanju beogradskog Rendeta).

Nakon zbirke priče mnogi su u njemu prepoznali baštinika pripovednih tradicija Karvera i Čehova, a ovom prilikom kroz i dalje prevashodno intimistički-kontemplativno intoniranu, ali ipak vidno zamašniju i višeznačniju društvenu hroniku što njegov Union Atlantic bez sumnje jeste, Hazlet predstavlja svoje nove preokupacije i donekle modifikovan pripovedački glas i pristup.

Na nivou osnovnog zapleta Union Atlantic pruža intrigantnu i znalački izatkanu priču o tački vrenja u kojoj se sažimaju fatumi nekoliko stranaca oprečnih svetonazora i htenja – ostarele, skrajnute, blago dementne (u stalnoj je živoj polemici sa svoja dva psa za koje veruju da su sklonište za duše Malkolma X-a i rigidnog protestantskog propovednika iz plusvamperfekta!) i nedvojbeno mudre profesorke istorije, njenog sveže pristiglog suseda, otuđenog i dobrovoljno samozatajenog finansijskog mahera u ranim tridesetim, tinejdžera sluđenog samoubistvom oca i damarima problematične sekualnosti, Afroamerikanke koja postaje svedok krupnih finansijskih malverzacija i prve glave Federalnih rezervi.

Na svu sreću, Hazlet ne poseže za dokazano efektnim, ali suštinski jeftinim trikom po kome će se zakonima arbitrarno postavljenih koincidencija putanje svih junaka u jednom trenutku neumitno izukrštati; njega ova lepeza sudbina i naravi prvenstveno interesuje kao dostizanje ubedljivog i nesvakidašnjeg literarnog ekvivalenta nadaleko čuvene enigme zvane americana. Americana (taj misteriozni melanž melanholije kao zagledanosti u srž besmisla ionako prolazne egzistencije i borbenosti koja izvire iz protestanstske vere u svemoć novog pokušaja) je ono što Hazleta prevashodno privlači. Kroz njegov Union Atlantic (baš kao i, recimo, kroz film Doušnik Stivena Soderberga) saznaćemo dosta toga o korenu nemani zvane urušavanje američkog monetarnog sistema, ali Union Atlantic primarno ostaje odlično oblikovana studija (američkih) karaktera.

Negde u poslednjoj trećini ovog romana Hazlet jasno obznani (kroz usta svoje, od strane većine prezrene, junakinje) osnovnu dubiozu – „...da li se može opevati individualnost, a da se ne zapadne u solipsizam?“ Hazletovi junaci tako zarobljeni u svojim indivudualnim stupicama levitiraju nad mutnim vodama sveopšteg kolapsa, a sam Hazlet poput Henrija Dejvida Toroa, na primer, minuciozno gradi neveselu sliku civilzacije na svom pravdenom zalasku.

Union Atlantic je delo autora koji je neospornom daru pridodao i odvažno krupne ambicije i koji uspeva u svom naumu, te je pred nama nesvakidašnje uspelo delo koje je, zahvaljujući daru i istrajnosti autora, prebrodilo, činilo se, neizbežne zamke otvorene didaktičnosti, nemušte serioznosti i neveštog baratranja previše apstraktnim postavkama i stanjima. Imajući sve to u vidu može se reći da smo na samom izmaku 2010. godine dobili i jedno od najznačajnih izdanja prevedene književnosti u nas lane.

Zoran Janković