Novica Kraljević rođen je 1906. godine u selu Cicini kod Trebinja. Četvorogodišnju osnovnu školu pohađao je u selu Jasenica Lug, nakon čega se četiri godine školuje u trebinjskoj Trgovačkoj akademiji. Gimnaziju je učio u Mostaru, te kao izvanredan učenik, po svršetku gimnazije, dobija stipendiju kralja Aleksandra. Studirao je i potom 1931-1932. magistrirao filosofiju na Bečkom univerzitetu kod nekih od najčeuvenijih profesora toga vremena. Uspešno je završio i studij medicine na Univerzitetu u Pragu. u Parizu je 5. juna 1939. odbranio doktorsku disertaciju i stekao zvanje doktora prava.
Kratko vreme radio je kao redovni profesor na Pravnom fakultetu u Subotici.
Početkom Drugog svetskog rata vratio se u Hercegovinu, stavivši se na čelo nacionalno-oslobodilačkog pokreta, kao njegov ideološki prvak. Zalagao se da se popravi nezavidan položaj srpskog pravoslavnog naroda izloženog pogromu i pokolju od hrvatskih ustaša. Početkom oktobra 1942. godine, kao desničar, ubijen je blizu sela Grkavci u ljubomirskom kraju kod Trebinja.
Za svog života, koji je trajao svega trideset i pet godina, objavio je studiju Predmet i smisao prava na srpskom jeziku (Beograd, 1940), a svoju glavnu studiju La portée théorique du glissement du Droit vers la Sociologie (Teorijski domet pomjeranja prava prema sociologiji), štampao je 1939. na francuskom jeziku.
04.05.04 Politika
Novo u knjižarskim izlozima
Nova knjiga Danka Popovića - "Zapad ili Rusija" - Roman "Azazel"
Danko Popović, pisac kultne knjige o Milutinu, objavio je kod "Prometeja" i "Jefimije" novu knjigu "Četiri vetra" (pisma prijatelju u Torontu) - aktuelni ogledi o našoj svakodnevici, o nesporazumima kojima nema kraja... To nisu klasične epistole već viđenja naših događanja u poslednjoj deceniji, od 1993. godine do 1998. godine. Naravno, to su lucidna zapažanja darovitog pisca koji sve što se događa oko nas i u nama vidi oštrim okom i emocijama, naročito kada govori o Srbima i srpstvu u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu. Danko Popović u poslednjem pismu prijatelju u Kanadi, o tome šta se ovde događa, veli:
"Nemoj da se iznenađuješ i čudiš, ovaj narod je istrošen. Borio se za pravdu, nebesku i zemaljsku, a od pravde ni traga, ni glasa... Jugoslavija uistinu više ne postoji, Srbija ne zna ni gde su joj granice; zna se samo da se smanjila i da može postati još manja. Ništa manje jalova nije bila ni borba za demokratiju..."
Dakle, nimalo vesela priča, ali je knjiga "Četiri vetra" značajna kao razborito pisano štivo jednog darovitog pisca koji svoj narod promatra iz blizine, ali i sa distance.
Beogradski izdavač "Igam" objavio je dve nove knjige: delo Novice Kraljevića (1906-1942), pravnog pisca, "Teorijski domet pomjeranja prava prema sociologiji" (Pravna doktrina sa stanovišta saznanja i sociologije). Reč je o studiji objavljenoj 1939. godine u Parizu, a sada ju je na srpski jezik preveo dr Spasoje Ćuzulan. (Urednik Miroslav Toholj).
Druga knjiga "Igama" je studija Dejana Mirovića "Zapad ili Rusija", za koju recenzent prof. dr Aleksa Buha kaže:
"Osim moralnom, medijskom, ekonomskom, političkom i vojnom razularenošću Zapada, njegovom pervertiranom potkulturom, mora se naše posrnuće detektovati i kao posrnuće nas samih, u samima sebi, pred sobom samima. Još uvek ima vremena da se opomenemo i otreznimo... Mirović je magistralno pokazao da je istorijska vertikala tog bića instanca u koju se možemo pouzdati..."
Sećanja kod Srba
Udruženi izdavači - Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Biblioteka "Braća Nastasijević" iz Gornjeg Milanovca, Muzej rudničko-takovskog kraja i Kulturni centar iz Gornjeg Milanovca - objavili su veoma zanimljivu i značajnu monografiju "Zebrnjak" istoričara umetnosti Zorana M. Jovanovića. Reč je o autorovom svestranom traganju za porukama jednog spomenika, ili o kulturi sećanja kod Srba, a povodom Zebrnjaka, spomen-kosturnice kod Kumanova, dela arhitekte Momira Korunovića i slikara Živorada Nastasijevića. Spomenik, veoma impresivan, podignut je u slavu Kumanovske bitke oktobra 1912. godine, kada su Turci konačno proterani, a u narodu je zaživeo slogan: "Kumanovo za Kosovo". Velelepni spomenik, sav u simbolima, koji se poredi sa delima velikana kao što su Gaudi ili Le Korbizje, na 511 metara visokom vrhu, podignut je oktobra 1937. godine, a to veličanstveno zdanje porušili su Bugari 1942. godine, da bi ga teško oskrnavljenog zaštitio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije.
Zoran M. Jovanović o ovom jedinstvenom a zaboravljenom spomeniku srpske kulture i istorije (danas u tuđini), između ostalog, kaže:
"Spomenik na Zebrnjaku na jedinstven način uspostavlja vezu između ovozemaljskog, u vidu arhitektonske strukture sa svojim sadržajem, i metafizičkog, koju je, čini se, posedovao svaki od njegovih nekadašnjih nivoa, vodeći put Nebesa. Sa stanovišta psihološkog tumačenja, zebrnjačka kula se postepeno spajala, utapala u nebo... Opravdano je i poređenje zebrnjačkog spomenika sa delima evropske graditeljske baštine prve polovine dvadesetog veka..."
Tri kritike
Književna zadruga Banjaluka štampala je knjigu dr Stojana Đorđića "Tri kritike" - reč je o kritikama poezije, kritikama proze i kritikama kritike. Radivoje Mikić, kao jedan od recenzenata, tvrdi da je Đorđić jedan od najpouzdanijih tumača savremene srpske književnosti, kada je reč o raznim književnim rodovima i vrstama, a njegova tumačenja dela biće dragocen putokaz budućim pokolenjima.
Beogradski izdavač "Informatika" objavio je roman Borisa Akunjina "Azazel" (s ruskog prevela Sonja Bojić, urednik Olga Leonidovna-Kirilova). Pisac je poznati ruski japanolog i esejista (pravo mu je ime Grigorije Čhartišvili) i već je čuveno ime među piscima Rusije danas, ali se opredelio za detektivski žanr. Roman "Azazel" proglašen je 2002. godine u Francuskoj za najbolje inostrano delo štampano u ovoj zemlji, a mnogi televizijski i filmski producenti su otkupili pravo za ekranizaciju. Reč je o romanu - poslastici za čitaoce, a evo šta je pisac ispisao na početku knjige, kao posvetu:
"U spomen na devetnaesto stoleće,
kada je književnost bila velika,
vera u napredak beskrajna,
a zločini vršeni i otkrivani otmeno i sa stilom".
Sukobi novi, sujete stare
Duško Bogdanović (1947), jedan od najistaknutijih novinara koji žive i rade u Vojvodini, pisac je antologijskih kolumni, između ostalog, i u "Blicu", a svoje tekstove, novinske eseje, sabrao je u knjigu "Sukobi novi, sujete stare". Ti tekstovi nastajali su od 2001. do prošle godine i Bogdanović u svome prepoznatljivom maniru komentariše naša događanja, osvrće se na prilike, ali i na junake tih naših događanja. Svi akteri naše političke arene, bilo da su vlast ili opozicija, našli su se u ovoj knjizi lepog, slikovitog naslova (izdavač "Prometej", urednik Zoran Kolundžija).
Ivan Mrđen u predgovoru "Čarolija sa raskršća" kaže da bez obzira na to što Duško Bogdanović živi u Novom Sadu, on iz nedelje u nedelju britko komentariše, opisuje zbivanja i na beogradskoj raskrsnici naših života i sudbina. Reč je, dakle, o osobenoj žurnalističkoj knjizi, dragocenoj i za buduće tumače srpske političke scene početkom ovog milenija.
R. Popović
