Stara poezija

16.01.05 Danas

Ovaj tekst je posvećen pesničkim knjigama koje su obeležile prethodnu godinu. Rangiranje ću ostaviti vama, i to smatrajte poklonom za 2005.Nek mi oproste izostavljeni/ne.
LJUBOMIR SIMOVIĆ, TAČKA (STUBOVI KULTURE, BEOGRAD, 2004)
Simovićeve pesme često poredim sa Felinijem i njegovim Amarkordom (setite se snega, na primer).
Sa Tačkom je malo drugačije.
Tačka je, pre svega, knjiga iznenađenja; iako zadržava sve atribute prepoznatljive Simovićeve poetike. Od riba, jaja, voća, povrća, soli, sveća i kandila, bogova i nula, zverova i nemani, do mučenika, pesnika, radnika, seljaka i lovaca; od Dunava i Save, lonaca, i poklopaca, do zaboravljenih kultura, gradova, mesta i planina...
Na Simovićevom kantaru sve je izmereno i umereno, posoljeno i ukusno, ali iznad svega, nacionalno. Nacionalno, koje nije zaraženo vikom, patetikom i manipulacijom vrednosti; nacionalno, koje naciju ne pretvara u raciju. Kod Simovića, nacionalno je izvorno, a sve što je izvorno i moderno je.
Pod uslovom, da je zdravo.
Tačka je iznenađenje, jer nam pruža svojevrsno stanje stvari, ona je knjiga stanja, takoreći stanjovnik, savremenik i pripadnik našeg svakodnevnog života. Nju može čitati, i privatnik, i frizer, i pekar, i dadilja, i direktor, i domaćica, i srednjoškolac, i student, i programer, i montažer, i tako u nedogled. Tačka ne pita za stepen stručne spreme.
Ona čak i ne zna šta je to.
Tačku čitati baš zato što ne stavlja tačku!
Tačku pročitati jer postavlja pitanja a ne daje odgovore!
Tačku iščitati nekoliko puta!

BRANISLAV PETROVIĆ, ŽEŽEVASION (NIN, BEOGRAD, 2004)
Jedno veliko hvala NIN-u (u kojem je Brana napisao preko 2500 tekstova) i Ljubi Simoviću na ovoj knjizi. Žeževasion je knjiga u kojoj je ceo Brana Petrović. U njoj su, kao pod krovom, sabrane i utisnute sve teme po kojima ga prepoznajemo. Slobodno mogu reći, Žeževasion je enciklopedija, ili imenik.
Idem još dalje. Svojevrsni paket.
Kod Brane Petrovića, proučavanje pepela i smeća stoji na samom vrhu, iako je opšte poznato da su pepeo i smeće na dnu, ili bolje, na dnu dna. Sada, kada Brane Petrovića više nema, vidimo koliko je taj pepeo važan, koliko je neminovan i koliko dvoznačan. Možda je taj pepeo upravo onaj pepeo iz koga je Feniks ustao i ponovo poleteo. Ima u Žeževasionu jedan deo koji nosi naslov ‘’Posvete’’, a koji obavezno treba pročitati, kao i ‘’’’Kada te ostavi ona koju voliš‘’, ‘’Plač, pepeo’’, ‘’Čudan gost’’ i meni najmilija ‘’Odlazak Bogumila Hrabala’’.
Pogotovu oni koji pišu, da nauče nešto.
Žeževasion je važna knjiga u srpskoj poeziji, tu nema spora. Ta knjiga je nekako potrebnija nama nego mi njoj; jer Žeževasion više nije u pepelu, i baš zato treba da nam priča o njemu, da i mi jednom ustanemo iz pepela (kao što je sa Žeževasionom i Brana Petrović ustao!).
Ako je to moguće.
Još nešto. Žeževasion - Žeže i Vasiona (proverena informacija).
Promislite o tome.

DRAGANA MLADENOVIĆ, NEMA U TOME NIMALO POEZIJE (UDRUŽENJE KNJIŽEVNIKA I KNJIŽEVNIH PREVODILACA PAN, PANČEVO, 2004)
Na početku odmah: zapamtite ovo ime!
U svojoj prvoj knjizi, ona traga za običnim ljudima i njihovim ustaljenostima, svaka pesma polazi od njih i misli o njima.
Rame uz rame sa Milenom Marković i Srđanom Valjarevićem, Draganina poezija je generacijska, u to nema sumnje; ona vidi asfalt, a ne nebo. Dragana Mladenović pokušava da alarmira mladost i sve što ide uz to, pa kako bude.

PETAR MILOSAVLJEVIĆ, ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE - STARA POEZIJA - (SKZ I BIGZ, BEOGRAD, 2004)
Najzad, jedna dobra i suštinski važna antologija.
Istoričar književnosti Petar Milosavljević je uzeo na sebe da srpsku poeziju sabere onda, kad je to najpotrebnije, ako imamo u vidu vremena u kojima se nalazimo. Prva u nizu od osam knjiga je Antologija srpske poezije (stara poezija), u razdoblju od 13. do početka 18. veka.
Naslanjajući se na već poznatu Pavlovićevu Antologiju, ova antologija nam nudi najpotpuniju sliku srpskog pesništva srednjevekovne epohe. Ona u sebi sadrži i neke cikluse koji u drugim antologijama nisu zastupljeni, recimo ‘’Zapisi o nevoljama’’.
Pravo vreme za ovakvu knjigu.
Na kraju, podsećam na Stevana Raičkovića i njegovu Fasciklu 1999/2000.
Epizoda ‘’Podsetnik’’ uliva nadu da će i u 2005. biti kvalitetne poezije.
Neka bude.

Marko Krstić

12.12.04 Politika

Srpska književna zadruga i BIGZ objaviće Antologiju srpske poezije, u osam knjiga, čiji je priređivač prof. dr Petar Milosavljević. Do sada su objavljene dve knjige: „Stara poezija” i „Srednje doba”. Tokom naredne godine biće, kako se očekuje, objavljeno i preostalih šest knjiga: „Narodna lirska poezija” (već je u štampi), „Narodna epska poezija”, „Romantizam”, „Moderna”, „Doba romantizma” i „Savremena poezija”.

U prvoj knjizi, „Stara poezija”, ističe Tiodor Rosić, predstavljena je srpska poezija nastala u periodu od XIII do XVIII veka. Priređivač je dao bogoslužbene tekstove, koji su vremenom promenili funkcionalnu upotrebu, odnosno od verske dobili estetsku namenu, ali tu su i stari srpski zapisi i natpisi, s margina knjiga. Milosavljević je u knjigu uključio molitve, zapise i natpise, ali i poetske odlomke iz žitija svetih. Knjiga počinje „Proglasom slovenskim narodima svim” Sv. Ćirila, a završava se „Molitvom zaspalom Gospodu” Arsenija III Čarnojevića. Izbor je pouzdan, prevodi na srpski jezik takođe. Prevodioci su Đorđe Sp. Radojčić, Dimitrije Bogdanović i Đorđe Trifunović.

U knjizi „Srednje doba” je poezija od stare do romantizma, od renesanse, baroka, klasicizma do predromantizma. Obuhvaćen je period od XV do XVIII veka, čime se ispravlja, kako kaže Rosić, krivotvorena slika o formacijskom diskontinuitetu, jer je uključena renesansa, odnosno primorska književnost, koja prema estetskim, ali i jezičkoistorijskim kriterijumima pripada srpskoj štokavskoj poeziji. Uključena je dubrovačka književnost, što ranije, nažalost, nije bio tako čest slučaj. Da nije ove knjige, naglašava Rosić, bili bi jedini narod u Evropi, kome nedostaju dva-tri veka sopstvene književnosti. Ove antologije ne pristaju na falsifikovanje jezičkih i književnih činjenica, i to je njihova najveća vrednost. Ovim knjigama se vraća red u uspostavljeni haos, koji je nastao zahvaljujući uticaju politike, koja je poništila argumente struke.

Profesor Milosavljević, kaže Dragan Lakićević, sabira iskustva prethodnih antologičara i istraživača ove specifične i fine materije i gradi optimalan i popularan izbor pesama i prevoda na savremeni jezik, predstavljajući našu poeziju od Svetog Ćirila i Svetog Save, pa do XVII i XVIII veka, u punom sjaju, u knjizi „Stara poezija”, dok u knjizi „Srednje doba” obuhvata naše pesništvo od Džona (Džonka) Kalićevića u Dubrovniku (XV vek), do Milice Stojadinović Srpkinje (XIX vek). Posle pola veka, dubrovačka i primorska poezija, ponovo se vraćaju u srpsku književnost.

Podsećajući na anegdotu Branislava Petrovića, koji je jednom prilikom rekao: „Kad god hoću nešto dobro da pročitam, ja sednem pa napišem”, prof. Milosavljević kaže da je i on uradio nešto slično. Kao profesor Univerziteta, radio je tri decenije sa studentima. Prava podela poezije po epohama je nedostajala. Milosavljević je, zato, i sačinio Antologiju srpske poezije, u osam knjiga. Sve što je uradio nastavak je onoga što je započeo, još u XIX veku, Stojan Novaković.

Profesor Milosavljević još predlaže da se objavi desetak srpskih relevantnih istorija književnosti, desetak naših rečnika, nekoliko pravopisa i gramatika. Kada se sve sabere, bilo bi to pedesetak knjiga, koje bi potpuno raščistile sve nedoumice i oko srpskog jezika i oko srpske književnosti.

Z. Radisavljević