01.01.00
Nin
12.01.2001.
Ricard Bernštajn: "Odgovornost filozofa"
Mišljenje i zlo
Nenad Dakovic
Evo knjige na koju bi zaista valjalo skrenuti pozornost naše javnosti koja je i inace, sticajem okolnosti, vec deceniju, okupirana pitanjem odgovornosti, ili krivice i to, pre svega, cinovnika znanja ili mišljenja, intelektualaca i filozofa sa ovih prostora, jer ona u samom središtu postavlja pitanje njihove odgovornosti. Nesumnjiva je zasluga urednika ovog zbornika Bernštajnovih tekstova (Obrad Savic) da je tekstove izuzetne lucidnosti i stilske preciznosti nekadašnjeg urednika internacionalnog izdanja casopisa "Praksis" i filozofa medunarodnog renomea koji je gotovo nezapažen nedavno boravio u Beogradu - sabrao upravo oko pitanja odgovornosti filozofa u zlim vremenima u kojima imamo "srecu" da živimo, odnosno, kako bi to rekao sam Bernštajn, "unutrašnjeg odnosa mišljenja i zlocina".
Rekao bih da je moje pravo da izdvojim ovaj problem kome su, neposredno, posvecena poslednja dva eseja iz ovog izbora, povodom dela Hane Arent, koju Bernštajn s pravom smatra najznacajnijim politickim filozofom dvadesetog veka, ili "veka zla", kako veli na jednom mestu, misleci na tragicno iskustvo nacistickog i boljševickog totalitarizma u ovom veku. Naravno, akcenti su mogli biti i drugaciji.
Sam Bernštajn ne skriva svoju pocetnu inspiraciju Đuijem i njegovim "principom pogrešivosti", odnosno, njegovim nastojanjem da samu filozofiju ucini relevantnom za pitanja svakodnevnog života. Filozofija mora biti bliska ostatku ljudske kulture, veli on, jedne "kriticke zajednice onih koji ispituju". U tom pogledu podela na "kontinentalnu" i "anglo-americku" filozofsku zajednicu može biti jedino veštacka.
Ovde su ispitana brojna središnja pitanja filozofije dvadesetog veka: priroda racionalnosti, razumevanje, interpretacija, kritika normativizma, problem moci, totalitarizma, liberalizma, demokratije i, kao što sam rekao, zla. Sam Bernštajn ove teme svodi na tri osnovne: kritika, drugost i dijalog, zakljucujuci da kao i Arentova veruje da je u našem vremenu "najalarmantniji upravo neuspeh da se misli". "I kao i Arentova verujem", piše Bernštajn, "da je mišljenje izuzetno važno kada smo suoceni sa etickim i politickim krizama. Mišljenje i rasudivanje ne odreduju nam šta da cinimo.
Ali ukoliko ne mislimo, ne pitamo i ne pružamo otpor prihvatanju pomodnih dogmi i ideologija, nece biti nicega da nas zaštiti od mnogih lica zla." Tako su mišljenje ("mišljenje mišljenja") i problem zla došli prirodno, imajuci u vidu Đuijevu okrenutost problemima svakodnevnog života, u samo središte Bernštajnovog filozofskog napora. Na tragu Hane Arent on ce tako odbranu od totalitarnog ništavila postaviti kao osnovni zadatak filozofa našeg vremena ophrvanim totalitarnim zlocinima i na Istoku i na Zapadu. Izmedu Sokrata, koji razara ovu unutrašnju vezu izmedu mišljenja i zlocina, i Hajdegera koji se sklanja u stranu, Bernštajnova naklonost je na Sokratovoj strani, tako da se ovi eseji mogu citati i kao "odbrana Sokratova", koji se ovde pojavljuje, ne kao apologet Platonovih politickih stavova, nego kao njihov ovovremeni kriticar.
Kako je tako nešto moguce? Analizirajuci razliku koju je, da bi shvatila totalitarno zlo, ustanovila Arentova izmedu "radikalnog zlocina" koji prirodno proistice iz totalitarnog sistema i same "banalnosti zla", jer "samo dobro ima dubinu", Bernštajn ce se pozabaviti samom prirodom mišljenja i ovim novovekovnim "neuspehom da se misli". Jer, savest postoji jedino kao razlika unutar našeg identiteta, što znaci da mišljenje nema supstancu ako se ne aktivira. Zato ne postoji garancija protiv zla a život zasnovan na poslušnosti svodi mišljenje na minimum.
Kako može postojati fenomenologija necega što nije fenomen? (o tome sam pisao u "Ogledu o sablasnom"). Ajhmanov zlocin nema dubinu, on je, naprotiv, "banalan", pošto može biti protumacen jedino njegovom plitkoumnošcu, ili nesposobnošcu da misli. To je poražavajuci epilog ovih analiza o unutrašnjem odnosu mišljenja i zlocina. Radikalno zlo ne podrazumeva nikakvu radikalnu filozofsku dubinu. Ono što zbunjuje je upravo njegova "banalnost". Zato je tako tragican napor žrtava totalitarnih logora da ovom zlocinu pronadu neku dubinu ili smisao. Ova inverzija smisla je zato suština njegove "banalnosti".
01.01.00
Vikend Danas
14.04.2001.
Odgovornost i razum
Ricard Bernstin: "Odgovornost filozofa", zbornik priredio Obrad Savic Beogradski krug, Beograd, 2000
Tijana Milosavljevic
"Kontingencija je neminovno svojstvo nasih zivota i filozofi moraju odustati od potrage za izvesnostima", pise savremeni americki filozof Ricard Bernstin (Richard Bernstein) u Predgovoru zbornika "Odgovornost filozofa", koji se, povodom njegove posete Beogradu, 17. novembra 2000, pojavio u izdanju Beogradskog kruga (tekstove je odabrao i uredio Obrad Savic). Ili: "Zbog cega nam, kad spomenemo razum i racionalnost, pred oci izlaze slike dominacije, ugnjetavanja, represije, patrijarhalnosti, sterilnosti, nasilja, totaliteta, totalitarizma, cak i terora?"
Demistifikacija tradicionalnog pojma racionalnosti, kao odlike nasih stavova i postupaka koji odgovaraju utvrdjenim drustvenim normama, koje tim stavovima garantuju epistemolosku izvesnost, a postupcima moralnu ispravnost, otkriva tamnu stranu ove racionalnosti; ona se, naime, pokazuje kao "volja za gospodarenjem i kontrolom", kao sila koja tezi da potisne ili ukloni drugost, razliku i individualnost. Sa druge strane, takva raciolnalnost, sve one koji sebe nazivaju njenim predstavnicima, stiti od preuzimanja licne odgovornosti, pa oni na taj nacin mogu pravdati svoje postupke, makar to bili i najgnusniji zlocini, pozivanjem na sistem uzroka koji lezi izvan njih samih. Ta vrsta racionalizacije tema je plodnog diskursa na savremenoj filozofskoj sceni, a deo tog diskursa odogovrnosti prikazan je u ovom Zborniku.
U svojim tekstovima profesor Bernstin razmatra centralne preokupacije nekih od najznacajnijih filozofa, poput Hegela, Hajdegera, Adorna, Deride, Rortija, Djuija, Gadamera, Levinasa, Hane Arent i drugih, diskretno ukazujuci kako se, u odnosu na te preokupacije, kod ovih mislilaca kristalise odnos prema problemu odgovornosti. "Prvenstvena odgovornost filozofa", prema Bernstinu, "jeste da obezbedi nuznu kriticku perspektivu i da pomogne u usmeravanju ljudskog delanja". On se slaze sa Djuijevom kritikom suzavanja filozofije na jednu profesionalnu disciplinu koja moze postati sasvim neosetljiva za "za probleme ljudi". Filozofsko ispitivanje nema utemeljenje niti apsolutni kraj. "Potraga za izvesnoscu" moze biti veoma opasna jer vodi u epistemoloski dogmatizam, tiraniju lazno moralnih normi ili politicki totalitarizam.
Umesto obecanja izvesnosti, pragmaticka tradicija od Djuija do savremenih mislilaca poput Bernstina, Rortija i drugih, sugerise afirmaciju etike odgovornosti - licnog, aktivnog nastojanja da se stupi u odnose medjusobnog razumevanja. Ovde se Bernstin slaze sa Gadamerom da "istinsko razumevanje zahteva odgovornost prema drugacijim gledistima i intelektualnu darezljivost u pokusaju da se razume sta drugi govori i kriticki dijaloski angazman".
Prvi tekst, pod naslovom "Pobuna protiv razuma", otvara nam kritiku racionalnosti doba prosvetiteljstva, koju su na sebe preuzeli predstavnici Frankfurtske skole (kritcke teorije drustva), prvenstveno Maks Horkajmer i Teodor Adorno, kao i Herbert Markuze i delimicno Jirgen Habermas. Bernstinovo citanje Dijalektike prosvetiteljstva Horkhajmera i Adorna, otkriva nam nove dimenzije ovog poznatog dela, pokazujuci kako su dvojica autora prepoznali prosvetiteljstvo kao tiraniju prevazidjenih, ali nicim zamenjenih okvira razuma, a njegove utopijske vizije koje namece, tim istim razumom sputanoj individui, kao uzrok njenih najtezih frustracija...
Zanimljivo je i Bernstinovo citanje jednog od najvecih, danas zivih, filozofa, Ricarda Rortija. On ublazava, ili nam bar predlaze da zanemarimo Rortijev cinizam i sugerise znacaj njegovog govora o tome kako ono sto se smatra racionalnim u totalitarnim zajednicama, gubi svoj znacaj i snagu u onim liberalnim. Rorti nam pokazuje kako ono sto je u totalitarnim zajednicama vazno, i sto garantuje sigurnost i blagostanje njenim pripadnicima, u ocima liberalnih ironista - muskaraca i zena snazne individualnosti, koji slobodno stupaju u razgovor, dovodeci u pitanje apsolutno vazenje usvojenih drustvenih normi - moze izgledati iracionalno, pateticno, pa cak i komicno, ali da, sa druge strane, moze biti i uzrok najvecih ljudskih tragedija...
Zbornik zatvaraju dva Bernstinova eseja o Hani Arent. Ona istice znacaj razmisljanja u prepoznavanju i sprecavanju sirenja zla. Zlo se krije u plitkoumnosti i nekritickom prihvatanju normi koje namece zajednica, to jest, poput njenog "Ajhmana u Jerusalimu", u odbijanju da se misli izvan tih normi. Bernstin se slaze se Arentovom da "Misljenje i rasudjivanje ne odredjuje nam sta da cinimo. Ali, ukoliko ne mislimo, ne pitamo i ne pruzamo otpor prihvatanju pomodnih dogmi i ideologijâ, nece biti nicega da nas zastiti od mnogih licâ zla". Razmisljanje se, po Arentovoj, podstice i asrtikulise kroz razgovor, a to je upravo ono na sta nas Ricard Bernstin u svojim tekstovima poziva...
Tri teme koje cine srediste Bernstinovog rada, kako sam kaze, su "Kritika", "Drugost" i "Dijalog". Zato knjiga koja je pred nama uvodi citaoca u aktivan odnos sa pomenutim filozofima i gotovo ziv razgovor sa njima. Taj razgovor stupa na mesto zastarelog, pasivnog i ideoloski determinisanog citanja teksta kao pamfleta ili nekakvog propisa, napisanog za to da bude bezuslovno prihvacen ili odbacen. Kao da Bernstin, nudeci nam svoju narativnu skicu, sopstvenim primerom nastoji da isprovocira nesto poput nase odgovornosti za procitani tekst i za maksime koje usvajamo.
Knjiga nam, u krajnjoj liniji moze sugerisati, ako zelimo tako da je citamo, da se zapitamo, da li je individua na nasm prostorima dovoljno zrela da preuzme vrstu odgovornosti o kojoj je ovde rec, ili je za nju bolje da se jos uvek pridrzava ostataka davno utvrdjenih ideoloskih i, iz njih proizaslih, moralnih normi i strogih politickih pravila ponasanja. Da li imaginacija, kreativnost i individualnost ostaju privilegija visoko razvijenih liberalnih zajednica i demokratskih drustava?
