Karl Rajmond Poper (1902-1994) je jedan od najvećih filozofa XX veka. Njegov opus obuhvata spise iz filozofije nauke i političke filozofije u kojima na orginalan način kritkuje dve najuticajnije struje savremenog mišljenja - pozitivizam i marksizam. Knjiga U traganju za boljim svetom predstavlja ne samo presek njegovog stvaralaštva nego i ilustraciju teze da bez intelektulanog poštenja nema istinske filozofije.
01.01.00
Politika
18.07.2002.
Karl Poper o objektivnom saznanju
Svet ideja i nauka
Izuzetno delo slavnog filozofa objavili "Paideja" i "CID"
Ovih dana, gotovo na sam datum rođenja slavnog mislioca Karla Popera (28. jul 1902, Beč), i kada se u svetu naučnim skupovima obeležava ta stogodišnjica, dva naša izdavača - "Paideja" iz Beograda i "CID" iz Podgorice - objavili su Poperovu studiju "Objektivno saznanje", u prevodu Dragana D. Lakićevića. Prevodilac je, istovremeno, i pisac obimnijeg pogovora kojim čitaocima predstavlja jednu od tri kapitalna Poperova dela, "na osnovu kojih je stekao zasluženu reputaciju jednog od najvećih filozofa 20. veka na polju metodologije nauke".
Sa "Objektivnim saznanjem" celinu čine prethodna dva Poperova dela, "Logika naučnog otkrića" i "Pretpostavke i opovrgavanja". Svojim mišljenjem koje je nailazilo na osporavanja, ali i doživljavano kao inspiracija. Karl Poper je, stoji zapisano uz njegovo ime, predstavljao izazov etabliranim filozofskim idejama logičkog pozitivizma, marksizma, determinizma i lingvističke filozofije.
Tvrdio je da postoje jedino problemi i naša želja da ih rešavamo. Stajao je na stanovištu da naučne teorije ne mogu da budu verifikovane, i da je najbolja filozofija ona koja se bavi dubinskim problemima, a ne značenjima reči. Poper je svojom filozofijom promovisao kritički etos, prema kojem smo svi beskrajne neznalice što se međusobno razlikuju jedino po manjim ili većim zrncima znanja. "Samo saradnjom možemo se približiti istini", stoji zapisano u jednoj od analiza Poperove filozofije.
Knjige Karla Popera koje se odnose na naučna otkrića i objektivno saznanje, a o kojem slavni filozof upravo govori najiscrpnije u ovoj knjizi, smatraju se najvišim njegovim doprinosom u istoriji filozofije. Poperova stanovišta, podstičući skepsu kod modernog čoveka, čine ga večito budnim, i na oprezu da se ne uljuljka iluzijom da nešto zna.
"Objektivno saznanje", podvlači u pogovoru prevodilac, može se u izvesnom smislu posmatrati kao misaono zaokruženje ideja Poperove vlastite filozofije. A te ideje su istraživanje samog saznanja, kao takvog, nezavisno od načina na koji se ono formiralo. U ovom shvatanju Karl Poper se približava Platonovom svetu ideja koje su uvek božanskog porekla.
Taj je svet, poznato je, nepromenjiv i istinit. Poperovo tumačenje sveta ideja je pak, kako će se izraziti prevodilac, elastičnije. Ili, ako čitalac više voli, Platonov svet iz Poperove perspektive ne bi trebalo čitati doslovno. Knjiga "Objektivno saznanje", čiji je autor umro 17. septembra 1994. godine, traži i danas nekoga ko želi da se upusti u ovu vrstu intrigantne filozofske spekulacije.
A. C.
