Noć sa Hamletom

28.05.06 Danas

Vladimir Holan
Noć sa Hamletom
KOV, 2005.
preveo Petar Vujičić

Jedan od najvećih čeških pesnika, Vladimir Holan,(1905-1983.) napisao je poemu Noć sa Hamletom šekspirovski barokno, a u postmodernističkom ključu i duhu. U tami sobe, noću, ophrvan slutnjama, Hamlet doziva devojku-boginju-senku-muzu, ređajući plime stihova u kojima ona nije umrla, već vaskrsava tu, pred nama, u jeziku. Hamletov glas prepunjen je nadahnućem, lepotom, širokim zamahom emocija koje trepere nad otvorenom rakom Hamletove rane, a kao talog zlata javlja se i grč strasne žudnje što kao poluton prati pesnikove stihove. Oni, katkad, nalikuju na tiho, psalmično pojanje. Holan , koga znamo i kao autora zbirke Zanesena lepeza, Bezimena, Trijalog, Pretposlednji-zbogom, možda ovom zbirkom dotiče i vrh sopstvenog stvaralaštva. U ovim stihovima se pred nama događa "čuđenje koje postaje svečanost, dok sluh slepaca nagriza muzika".


Ijan Pirs
Portret
Laguna, 2006.
prevela Maja Kaluđerović

Evo nove knjige iz pera još jednog oksfordskog đaka. Portret je pripovest o Henriju Mekalpinu, koji je napustio uspešnu karijeru u Londonu, bogate mentore, blagonaklone vlasnike galerija i povukao se u osamu usamljenog, vetrovitog ostrva Ua, uz obalu Bretanje. Četiri godine kasnije stiže mu prvi posetilac - nekadašnji prijtelj i pokrovitelj, uticajni likovni kritičar Vilijam Nejsmit. Došao je da pozira Mekalpinu. Želi - portret. Dok slikar na platnu skicira njegov lik, odgonetajući, pri tom i njegovu pravu prirodu, zajedno sa slikom pomalja se i istina o izdaji, dvoličnosti, zabranjenoj ljubavi, samoubistvu i, naposletku - ubistvu. Time Out je ovu knjigu okarakterisao kao "hrabru, neobičnu,veoma uspelu", Newsweek ovo delo opisuje kao očaravajući eksperiment, a Book page kao krhki ram koji krije čitavo blago. Iza svih ovih komplimenata stoji čvrsto i jasno napisana priča. Budući i novinar, Pirs ume da pripoveda britko i sažeto, a pošto je i istoričar umetnosti, lako klizi kroz teme slikarstva i stvaralaštva. Ijan Pirs sublimira sva ta iskustva u čitav svoj opus , pa i u ovo delo.


Jan Hrušovski
Slučaj oficira Zeborna
Agora, 2006.
preveli Zdenka Valent- Belić i Bratislav Belić

Salcburg, duboka austrijska pozadina Prvog svetskog rata. jedan ljubavni trougao pred nama se formira, sklapa i rasklapa, a njegove nesigurne koordinate formiraju tok ove povesti.U Erni i Mini, baš kao i u samom Maksimilijanu fon Zebornu, oficiru na dopustu, stvarnost se uvek rasklapa na dve suprotne strane, a naporedo žive lepota i tragedija, život i umiranje, idila i tragedija. U ženama koje gradi Hrušovski skrivena su klice večne vernosti i večitog bluda, a junak je i heroj, ali i neko ko može lako postati nečovek, lutalica, društveni otpadnik. Kritičari su ovo delo nazvali i "vriskom autora protiv ludila ratnog razaranja". Dramatizacija Slučaja oficira Zeborna nalazi se na pozorišnim repertoarima širom Slovačke, a sam Hrušovski (1892-1975.) učestvovao je u Prvom svetskom ratu.U to vreme njegovo ime još uvek nije bilo poznato, pošto je objavljivao samo pod pseudonimima. Prvi se u slovačkoj književnosti bavio temama psihološke opservacije. Slučaj oficira Zeborna primer delo je koje se čita sa podjednakom lakoćom baš kao i u vreme kad je knjiga nastala(1924.) Hrušovski je, naime, izvanredan pripovedač.

Sanja Domazet

26.11.04 Danas

"Poseta apatrida prestonici", kako je urednik Književne opštine Vršac Petre Krdu okarakterisao dvonedeljno gostovanje u Biblioteci grada Beograda, završeni su juče predstavljanjem knjige češkog pesnika Vladimira Holana "Noć sa Hamletom’’, koja je objavljena ove godine u biblioteci "Atlas vetrova". Radi se o poemi koja sadrži motive prolaznosti, lepote, umetnosti, ljubavi, u posthumno objavljenom prevodu Petra Vujičića. O Vujičiću (koji je preveo oko 155 naslova sa raznih jezika - najviše sa češkog i poljskog) i Vladimiru Holanu juče su govorili Krdu i prevodilac Biserka Rajčić. Holan (1905-1980) je pesnik zanimljive biografije koji je u književnost kao stvaralac zakoračio 1926. zbirkom "Zanesena lepeza" da bi, u svom opusu, pored značajnih zbirki lirike, zabeležio i brojne prevode ali i raznolike panegirike komunizmu posle Drugog svetskog rata. Zanimljivo je da se, kad je shvatio svoje zablude, s gorčinom povukao iz javnog života i samoosudio na kućni pritvor - 15 godina nije izlazio iz svog praškog stana. KOV je, pre ovog naslova, objavio njegovu knjigu "Bol". "Noć sa Hamletom" je, kako je naveo Krdu, poema koja je "šekspirovski potresna, napisana u postmodernističkom duhu i malo remek delo. U sobi, noću, kao da je naslutio svoju sudbinu, tragični Hamlet orfejski snažno odslikava Juliju, ispredajući tkanje od reči u kojima nije umrla, već je dramatično oživljena kroz dijalog. Hamletov glas, pun bolnog nadahnuća, dodiruje najskrivenija mesta, spira so sa rana, istovremeno doživljavajući grč strasne žudnje.

J. S. Jovanović

16.07.04 Dnevnik - Novine i časopisi

Češki klasik Vladimir Holan (Prag, 1905 - 1980) nije samo pesnik znamenitih stihova već i čovek visokih moralnih načela. Kada je, zna se u kom trenutku, osetio da se politika opasno umešala u njegov život sam sebe je osudio na najstroži kućni zatvor. Petnaest godina nije izlazio iz svog stana, a svoj bol poveravao je jedino hartiji. Izbor iz tih stihova, upravo pod naslovom «”Bol”» naši čitaoci već su imali prilike da upoznaju u prevodu Petra Vujičića, u izdanju KOV-a, 1993. godine.
Sada smo u prilici da čitamo njegov znameniti spev “«Noć sa Hamletom»”, kod istog izdavača, i sa istim prevodiocem. Sve posthumno, ali nikada sa zakašnjenjem i ne bez povoda. Pisan od 1949. do 1956, a završen 1962. godine, Holanov šekspirovski dijalog sa Hamletom, ali i svetom, nosi sve odlike uzvišene širine, filozofske dubine i pesničke majstorije. Poezija je dar koji omogućava da se istorija i prašina sveta sažme u pregršt stihova, oslušne bruj vekova i mitova. Ponešto kaže i o sebi.
Sve se ipak dešava samo jednom, nema saznanja, posebno ne onih definitivnih i transparentnih kojih je puna moderna civilizacija i instrumentalizovani čovek, a umetnost je jedina uteha i odbrana. Iz opšte i sopstvene tamnice dopire samo skepsa i gorko predosećanje budućnosti.Zaumna tišina i hamletovske dileme dovoljan su okvir i kontekst da se intimna istina prizna napaćenoj duši, ali i iznese pred lice ravnodušnog sveta. Pesnici zato trepere i kada ostalo drveće/ balvani miruju/ ćute. Vatra imaginacije gori i u zatvorenom ormaru, a nekmoli pred gvozdenim kopitom otvorenog sna i providne jave. No pred svim tim večnim slikama i pitanjima pesnik može jedino preneraženo da zaćuti. U travu leći, ništa ne reći ...
Jadanje i pev, ali muški. To je Holanov (s)pev, sublimacija petnaestogodišnjeg izgona u (ne) poznato, u sebe, u sopstvenu sobu.

M. Živanović