Learning Cyrillic

10.08.12

Izdavačka kuća „Geopoetika” nastavlja da predstavlja srpsku književnost izvan granica naše zemlje, na anglosaksonskom govornom području, time joj otvarajući vrata i za druge jezike, a u okviru četvrtog kola edicije „Srpska proza u prevodu” (Serbian Proze in Translation) objavila je knjigu izabranih priča Davida Albaharija „Učenje ćirilice” (Learning Cyrillic), u prevodu na engleski Elen Elijas-Bursać.
Prema rečima Vladislava Bajca, prvog čoveka „Geopoetike” i glavnog urednika pomenute edicije, zbirka „Učenje ćirilice” sadrži četiri sasvim nove, do sada neobjavljene Albaharijeve priče priče „Na Zemlji” (On Earth), „Ne, ne i ne” (No, No and No), „Zlatna ribica” (Goldfish) i „Miris druge strane” (The Scent of the Other Side). Takođe, kako je istakao Bajac, u ovu knjigu uključene su i prethodno objavljene Albaharijeve priče, preuzete iz zbirki „Pelerina i nove priče” (Narodna knjiga, 1997), „Drugi jezik” (Stubovi kulture, 2003), „Senke” (Stubovi kulture, 2006), i „Svake noći u drugom gradu” (SKZ, 2009).
– Kroz više od dvadeset priča, David Albahari nam pripoveda, uz dodir njemu svojstvene melanholije, jednu veoma moćnu priču o identitetu. Nailazimo na intimu pažljivo izrađenih bračnih kalupa, odnose i jaz između generacija, došljaka i starosedelaca u Novom svetu, nesposobnost izmirenja čežnje za zemljom iz koje se potiče i potrebe za uklapanjem u život zemlje koja je izabrana – kontrasti koje uočavamo su jaki i podstiču na razmišljanje – dodao je Bajac.
– Zadovoljan sam što je izbor iz mojih priča objavljen u ovoj ediciji zamišljenoj kao ogledalo, u kojem ljudi iz drugih delova sveta posmatraju odraze savremene srpske proze. Prevodi na engleski sigurno će privući i prevode na druge jezike. Mislim da smo prevodilac mojih priča Elen Elijas-Bursać i ja napravili dobar presek mog pripovedačkog stvaralaštva u toku od dvadeset godina – primetio je Albahari, objašnjavajući zatim i sadržaj zbirke „Učenje ćirilice”:
– Naslov knjizi dat je prema jednoj od priča, u kojoj učitelj deci naših iseljenika drži predavanja o ćirilici. Tu se nalazi i jedan Indijanac, koji pokušava da shvati pravoslavlje i da uči srpsko pismo. Njegova sudbina podseća na sudbinu mnogih iseljenika, onih koji su dobili, ali i izgubili mnogo toga. Upravo o tome govore moje priče: o balansiranju između dobitka i gubitka, o tome da težimo da ostanemo ono što smo bili, ali da svakim danom postajemo ono što smo mislili da nikada nećemo biti.
Albahari otkriva i svoj poseban odnos prema priči, kao kraćoj proznoj formi, smatra da priče rastu i stare sa tvorcem, naglašavajući pri tome da njegove nove pripovetke nose pečat prolaznosti i razmišljanja o kraju životnog puta. I za druge autore koje objavljuje „Geopoetika”, Džulijana Barnsa i Pola Ostera, ovo su dominantni motivi.
– Približavam se dobu kada se u Kanadi postaje „senior”, i kada se tamo dobija „starački dodatak”. Seniori imaju specijalne popuste, na primer u bioskopima, za gledanje najnovijih filmskih hitova u tri dimenzije, sve upola cene. Mada, ja sam uvek više voleo niskobudžetna ostvarenja – rekao je Albahari.
Iako je poznat najpre kao romanopisac, Albahari ističe važnost „vernosti” i kraćim prozama, kojima su pažnju posvećivali i Andrić i Tišma, a pišu ih i Basara i Petković.
– Mnogi veliki pisci počeli su kao izvrsni pripovedači: Makjuan, Oster, Piter Keri. I dalje mislim da je Ijan Makjuan bio najbolji u prve dve knjige priča. Posebno sam srećan što je u ovoj ediciji objavljena moja zbirka priča zbog toga što se takve knjige na Zapadu i inače manje vrednuju i slabije prodaju, njima se navodno karijera počinje, ali se nastavlja pisanjem romana. To su neki mehanizmi jači od autora, koje ja ne podržavam. Stoga, želim da se zna da sam i pripovedač, ne samo romanopisac. Romani su moja deca koja su se „otrgla”, priče se poslušno uklapaju u knjigu. Sada pišem jednu koja zapravo piše mene – ističe Albahari, koji za objavljivanje priprema i sasvim novu knjigu priča, kao i novi roman, koji govori o prelomnoj 1968. godini, i njegovom služenju vojnog roka u Banjaluci.
Knjige edicije „Srpska proza u prevodu” nalaze svoje mesto ne samo u prikazima inostranih časopisa (roman Vladimira Tasića „Oproštajni dar” prikazan je nedavno u američkom časopisu „World Literature Today”) već i u okviru naučnih skupova. Naime, roman Vladislava Bajca „Hamam Balkanija”, objavljen na engleskom u prevodu Rendala Mejdžora, u prvom kolu edicije, bio je predmet razgovora na 12. međunarodnom kongresu socijalne i ekonomske istorije Osmanskog carstva, održanom od 11. do 15. jula u Recu, u Austriji, i teme „Danak u krvi u balkanskoj književnosti”, zajedno sa Andrićevim romanom „Na Drini ćuprija”. Pored toga, nezavisna izdavačka kuća iz Njujorka Blooming Twig Books objaviće na jesen američko izdanje romana Dejana Stojiljkovića „Konstantinovo raskršće”.
M. Vulićević