Kako je otišla Lili

28.06.04 Dnevnik - Novine i časopisi

Ovih dana naš čitalac ne može da se požali na nedostatak štampanog materijala. Od novina, revija, žute štampe, knjiga, sve kipi. Na sve strane. Treba jedino naći prostor i vreme. U toku su i izbori lektire za letnje odmore. Bar da se nešto nađe u putnom koferu i na plaži. U igri su stare i nove knjige. Za onog koji nije čitao - sve su nove.
Mi se, danas, bavimo onim novim, najnovijim.

RENE GRUSE, KRSTAŠKA EPOPEJA, IZDAVAČKA KNJIŽARNICA ZORANA STOJANOVIĆA, NOVI SAD, 2004, PREVELA S FRANCUSKOG MIRJANA PERIĆ –MARJANOV, STR. 436
O krstaškim ratovima kod nas govore tek enciklopedije i istorijski priručnici. Pohodi feudalaca i pustolova zapadne Evrope, vođeni pod motom oslobađanja Hristovog groba u Jerusalimu, trajali su cela dva veka, od XI – XIII. Bilo ih je ukupno osam i svaki ima svog vođu, junake i žrtve. Prvi su poveli feudalci iz južne Francuske, Normandije, Lotaringije i trajao je od 1096 – 1099, a poslednji 1270. pod vođstvom Luja IX. U njima je, prema nekim procenama, stradalo dva miliona ljudi, a samo u petom, tzv. dečjem krstaškom ratu, nestalo je 15.000 dece.
Vojnički cilj nisu postigli, ali su izmenili sliku sveta, uspostavili vezu Istoka i Zapada, oslabili verski fanatizam i doveli do pada ugleda papstva, itd. Sve to, od prvih propovedi pape Urbana II, koji je u stvari želeo da obnovi veze sa svojim zavičajem, a to se pretvorilo u borbu za oslobađanje hrišćanskih zemalja od muslimanskog ropstva, pratimo u izvanrednoj knjizi poznatog francuskog istoričara, akademika Renea Grusea (umro 1954), a u prevodu Mirjane Perić – Marjanov. Pozadina je, naravno, bila mnogo drugačija...
U biblioteci «”Sinteze”», kod istog našeg izdavača, već je objavljena njegova studija «Carska stepa» (o Atili, DŽingis Kanu i Tamerlanu), a “«Krstaška epopeja”» je sinteza njegovog trotomnog dela koje je i danas ugaoni kamen za proučavanje ovog perioda istorije sveta. Inače, Gruse je bio ekspert za istočna pitanja i, pored ostalog, napisao je istoriju Jermenije, ali i Kine. “»Krstaška epopeja”» je pisana kao hronika zbivanja, sa romanesknim zapletima i naracijom, bez opterećenja naučnom aparaturom i fusnotama. Aktuelno i atraktivno, poučno i za neke struke nezaobilazno. Makar i u prevodu.

PERO ZUBAC, MOLITVENIK SNA,IZABRANE PESME, SRPSKA KNJIGA, RUMA, INSTEL, NOVI SAD, 2004. STR. 164
- Uzalud je braniti Peru Zupca od «”Mostarskih kiša”». Uzalud je govoriti – ima on i boljih pesama. Naravno da nema boljih jer najbolje pesme ne imenuju ni pesnici ni njegovi advokati. Najbolje pesme su one koje izaberu univerzalni potrošači tog čuda koje se zove poezija – piše u pogovoru nove, četrdeset i prve (!) Zupčeve knjige, njegov prijatelj i recenzent, pesnik Duško Trifunović.
Za nove čitaoce treba reći da je Pero Zubac rođen 1945. u Nevesinju, a već četrdeset godina živi i radi u Novom Sadu. Prvu pesmu je objavio 1962. u sarajevskom studentskom listu “«Naši dani”», kao učenik drugog razreda gimnazije «I. G. Kovačić» u Lištici. Gimnaziju je nastavio u Zrenjaninu, a studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Prvu knjigu pesama “«Nevermore” objavio je u ediciji “«Prva knjiga”» Matice srpske 1967.
Iako su napisane još 1965. ( 8. oktobra) “«Mostarske kiše”» danas kao da doživljavaju svoju drugu mladost. Prihvatile su je nove generacije, i to ne samo kod nas. A samo i njih da je napisao Zubac bi bio i ostao pesnik Mostara, grada koji nije mogao mimoići i ne izabrati kao svoju pesničku postojbinu i nepresušno izvorište. O tome ponajbolje govore i njegovi poslednji stihovi, ceo spev u čak 80 pevanja pod naslovom «”Povratak Mostaru”». Pisan je od 2002-2003. i sav je u reminiscencijama na zavičaj, prohujali rat, sve reperne tačke pesničkog grada, mitove i legende Mostara.

BOŽIDAR M. ŽIVANOVIĆ, KAKO JE OTIŠLA LILI, PRIČE, SVETOVI, NOVI SAD, 2004. STR. 99
I Božidar M. Živanović (1954) piše svoje kratke priče iz života Srba u Americi i Kanadi u senci minulog rata. Živeo je u Sarajevu, ali ga je sudbina odvela u Toronto, u Kanadu, gde danas živi i radi. I njegova treća knjiga priča zahvata isti tematski krug. Prati iseljeničku i emigrantsku sudbinu i traženje mesta pod suncem u tuđem i hladnom svetu, druge kulture i nepoznatog jezika. Već je objavio knjige “«Kauboj iz Arizone”» (2002) i “«Čovek iz ulice Kvin”» (2002).U dvadeset priča/krokija ovaj moj prezimenjak, polazeći od anegdotskog, čini se i proživljenog, jednostavnim postupkom ređanja slika/kadrova gradi jednostavne literarne građevine koje nisu lišene dramatike i iskonske tragike. NJegovi junaci nose sve odlike otuđenosti i izgubljenosti u tzv. velikom drugom svetu. Životi su im uništeni i opasno nagriženi svim talozima, ali oni se još ne predaju. O tome piše i svedoči ovaj svedok i saučesnik, iz prve ruke.

M. Živanović