Identitet i refleksija

problem samosvesti u Hegelovoj filozofiji

Vladimir Milisavljević (autor)

Identitet i refleksija

1210 din

U korpu

Ovaj rad polazi od Hegelovih prvih filozofskih spisa – od rukopisa koje je Hegel sastavio još u tibingenskom seminaru, a zatim kao kućni učitelj u Bernu. Takav postupak odmah se izlaže jednom prigovoru. Naime, sve do članka o razlici između Fihteove i Šelingove filozofije (1801), pojam ili termin „samosvest“ jedva da se može pronaći u Hegelovim tekstovima; pa i u spisu o razlici samosvesti se, kako izgleda, pojavljuje pre svega u kritičkoj i polemičkoj vizuri: tu Hegel kritikuje Fihteovu filozofiju, koja se upravo zasniva na „principu samosvesti“.

Na razvojno-istorijskom planu, Hegelov „preokret“ prema teoriji subjektivnosti najčešće se smešta u sredinu njegovog jenskog perioda (oko 1803. godine); tek od tog trenutka dobijaju na značaju i pojmovi svesti i samosvesti. Obično se smatra da je u svojim ranijim jenskim godinama (1801 – 1803) Hegel, naprotiv, zastupao koncept „filozofije identiteta“, čiji je autor bio literarno već afirmisani Šeling, od čijeg je vođstva Hegel bio u potpunosti zavisan. Stoga se čini da je, u jednom radu koji se bavi Hegelovim pojmom samosvesti, za razmatranje svega onoga što je u njegovoj intelektualnoj biografiji prethodilo jenskim nacrtima sistema, ili čak Fenomenologiji duha (1807), potrebno posebno opravdanje.

Predmet ovoga rada nije, međutim, Hegelov „pojam“ samosvesti, već problem samosvesti u Hegelovoj filozofiji. Takav pristup zahteva da se već i najranije Hegelovo stanovište uzme u razmatranje.


Ostali naslovi iz oblasti: Filozofija

Izdavač: Zavod za udžbenike - Beograd; 2006; latinica; 24 cm; 477 str.; 86-17-13238-8;