Holivudske supruge

Elejn Konti se probudila u raskošnoj postelji u svojoj raskošnoj vili na Beverli Hilsu, pritisnula dugme da razmakne zavese i suočila se s prizorom mladića, u beloj majici i prljavim farmerkama, koji u savršenom luku piša u njen mozaikom popločani bazen.
Skočila je iz kreveta, pozvonila služavki, Meksikanki Lini, istovremeno ogrćući svilenu kućnu haljinu s perjem marabua i obuvajući zagasitoružičaste papuče.
Mladić je završio svoj posao, zakopčao farmerke i lagano odšetao iz njenog vidokruga.
„Lina!“, vrisnula je Elejn. „Gde si?“
Služavka se pojavila, nedokučiva, smirena, potpuno nezainteresovana za to što njena gazdarica vrišti.
„Neki uljez je napolju pored bazena“, uzbuđeno viknu Elejn. „Zovi Migela. Zovi policiju. I proveri da li su sva vrata zaključana.“
Nimalo uznemirena, Lina je počela da raščišćava hrpu otpadaka s Elejninog noćnog stočića. Prljave papirne maramice, dopola ispijenu čašu vina, ispreturanu bombonjeru.
„Lina!“, povikala je Elejn.
„Ne uzbuđivati se, senjora“, ravnodušno je rekla služavka. „Nema uljez. Samo dečko koga Migel poslao da očisti bazen. Migel bolestan. On ne dođe ove nedelje.“
Elejn je pocrvenela od besa. „Zašto mi to, do đavola, ranije nisi rekla?“, a zatim besno otišla u kupatilo, zalupivši vratima tako jako da je jedna uramljena grafika sletela sa zida i pala na pod, a staklo se razbilo. Glupa služavka. Glupa dupeglava žena. Čovek više ne može da pronađe dobru poslugu. Dođu i odu. Nije ih briga da li će neko da te siluje ili opljačka u rođenoj kući.
I ovo je baš moralo da se desi dok je Ros na snimanju. Da je Ros u gradu, Migel se nikada ne bi usudio da se pravi da je bolestan.
Elejn zbaci kućnu haljinu, izmigolji se iz spavaćice i stade pod osvežavajuću oštrinu ledenog tuša. Stegla je zube. Hladna voda je najbolja za kožu, sve lepo zategne; sam bog zna da je koži čak i pored teretane, joge i časova modernog plesa potrebno još zatezanja.
Nije bila debela. Ni slučajno. Na njenom telu sve je bilo na svom mestu. Sasvim pristojno za tridesetdevetogodišnjakinju. Više nego pristojno.
Sa trinaest sam bila najdeblja devojčica u školi. Zvali su me Slonica Eta. I zasluživala sam taj nadimak. Samo, kako je trinaestogodišnja klinka mogla da zna bilo šta o ishrani, dijeti, vežbanju i svemu tome? Kako je klinka od trinaest godina mogla da se odbrani kada ju je baka Stajnberg kljukala kolačima i palačinkama od krompira, dimljenim lososom i pecivom, štrudlama i pohovanom piletinom. Neprestano.
Elejn se ljutito nasmešila. Slonica Eta, poreklom iz Bronksa, pokazala im je svima. Slonica Eta, bivša sekretarica u Njujorku, sada je bila vitka i vižljasta. Sada se zvala Elejn Konti i živela je u jebenom dvorcu na Beverli Hilsu, sa šest spavaćih soba i sedam kupatila. Nije se zaglavila u nekakvim brdima ili negde daleko u Brentvudu. U dolini je. Na najboljem zemljištu.
Slonica Eta više nije imala šiljast nos, mišju kosu, zube na razdeljak, naočare s metalnim okvirom i ravne sise. Promenila se tokom godina. Nos joj je sada bio prćast i sladak. Zapravo, savršena kopija nosa Bruk Šilds. Mišja kosa sada je bila raskošno smeđa, kratko ošišana i prošarana zlatnim pramenovima. Koža joj bila bela poput alabastera i glatka, zahvaljujući redovnim tretmanima lica. Zubi su dobili navlake. Sad su beli i jednaki. Zaslugom Čarlijevih anđela. Neprikladne naočare odavno su zamenila meka kontaktna sočiva plave boje; bez njih su joj oči bile sive poput škriljca i čkiljila bi dok čita. Mada i nije mnogo čitala. Osim časopisa, naravno. Vog, Pipl, As. Prelistala bi časopise iz branše, Varajeti i Holivud riporter, koncentrišući se na Armija Arčerda i Henka Grenta. Gutala je Vimens vear dejli, ali je nije previše zanimalo ono što je zvala teškim vestima. Na politiku je pomislila jedan jedini put – onog dana kada je Ronald Regan izabran za predsednika. Ako može Ronald Regan, možda bi mogao i Ros?
Sise su joj, mada ni blizu klase Rakel Velč, bile savršena četvorka, zahvaljujući pomoći njenog prvog muža, dr Džona Soltvuda. Stajale su prkosno isturene, nikakva sila Zemljine teže njima nije mogla da naudi. A ukoliko se to i dogodi, pa... otići će kod dobrog starog Džonija. Upoznala ga je u Njujorku dok je gubio vreme baveći se plastičnom hirurgijom u gradskoj bolnici. Sreli su se na jednoj zabavi i ona je prepoznala jednostavnog, usamljenog čoveka sličnog sebi. Venčali su se mesec dana kasnije i u roku od godinu dana sredila je nos i sise. Onda ga je nagovorila da se presele na Beverli Hils i da započne privatnu praksu.
Tri godine kasnije bio je glavni čovek za sise, a ona se razvela i postala gospođa Konti. Čudno je kako se stvari okrenu.
Ros Konti. Suprug. Filmska zvezda. Prvoklasno govno.
A ona to zna. Napokon, u braku su dugih deset godina; nije sve bilo lako, niti je postajalo išta lakše. Znala je o Rosu Kontiju ponešto od čega bi pozlilo gospođama u godinama, koje su ga još volele jer, na kraju krajeva, imao je blizu pedeset i njegove obožavateljke nisu baš bile klinke. I kako je koja godina prolazila, tako je postajalo sve gore i gore, i sam bog zna da ni s parama ne stoje dobro kao nekada, a svaki film bi mogao da mu bude poslednji i...
„Senjora“, Lina je lupala na vrata kupatila. „Dečko, sada on ići. On hoće pare.“
Elejn izađe ispod tuša. Pobesnela je. Za šta hoće pare? Za to što mi piša bazen?
Ogrnula se debelim mekanim frotirskim ogrtačem i otvorila vrata. „Kaži mu“, rekla je kao da govori nešto značajno, „da odjebe!“
Lina je tupo buljila u nju. „Dvajes dolar, gospoja Konti. On dođe opet za tri dana.“