Dugačko pismo koje nije stiglo do primaoca

Ida Markovna Radvoljina (autor)

Dugačko pismo koje nije stiglo do primaoca

1100 din

U korpu

Odlaze ljudi XX veka, odlaze kako su i živeli – u borbi, u sporu, u suprotstavljanju smrti. Vršnjaci veka, odbrojavajući od 1914. godine pa sve do mnogo izmenjenih 90-ih, suočili su se sa pogibijama, čak i ubistvima. Ali to ne znači da je u njihovom životu (pa i veku koji su sami umnogom oličavali) bitan bio samo otpor »smrti na kraju«...Sudbina i život Ide Markovne LJitvakove popunjavaju ove uopštene reči vrlo konkretnim sadržajem. Nedostaju mnoge stranice njene nedopisane knjige uspomena da bi objasnile čitaocu zašto je neobičnost ove ličnosti neodoljiva od vremena koje ipak »podleže raspravi«.

U njemu je ona ostala siroče, ostala je živa posle građanskog rata, s njegovim pogromima i gladi, saradnica Kominterne i žena jugoslovenskog politemigranta Ozrena, koji je poginuo u Titovim mučilaštvima. Ostala je i književnica Radvoljina koja je pisala i prevodila ono što je predstavljalo »buku vremena« sa svim nanosima i večnim. Ostao je lik niske, lepe i hrabre žene, koja je živo osećala i mislila, i zato se ostvarivala u prekrasnom i žestokom svetu ideala i u njegovom razaranju, nikad zadovoljna pukom svakodnevnošću postojanja i pustih želja.
Pogledajte heroje i ličnosti njenog života i knjiga (što je neodoljivo): Fučik i Kozaković idealisti i krvnici Kominterne, činovnici Sovpisa i uski krug liberala šezdesetih, izviđači-antifašisti i komnomenklatura celog soclagera, najbolji jugoslovenski i istočnoevropski pisci – svi oni ostaju u našem ne obavezno samo zahvalnom sećanju, upravo zato što je Ida LJitvakova svedočila o njima i o sebi pred onima koji ostaju da žive u XXI veku. Da bi shvatili i videli njenim očima, kako je uspelo to o čemu mnogi, kao i pre, samo maštaju – mir i volja, blagostanje i dug život. I kakvu cenu za to treba svakodnevno plaćati, ne u novcu, da se ne bi izgubilo ono ljudsko iskustvo strasne uključenosti u uređenje sveta, koji su nam zaveštali odlazeći ljudi XX veka. Ida Markovna je u punom značenju reči bila s njim od iste krvi, koja je u njoj pulsirala skoro punih 90 godina radai shvatanja svog duga.
Da ne izgubimo iščezavajuću, ali još živu nit vremena (zajedno sa svim opterećenjem prošlosti i užurbanošću sadašnjosti) evo zaloga, koji nam ostavljaju prethodnici, ti, koje ćemo uvek pamtiti kao one koji nam nisu podarili samo biološko postojanje, već i snažni impuls za traženjem smisla i shvatanja života. Ida Markovna za nas ostaje upravo takav čovek.
V.M. Gefter

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Ruska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Memoari, biografije, dnevnici, pisma

Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića; 2011; Broširani povez; ćirilica; 23 cm; 297 str.; 978-86-7543-240-1;