Viling - Staza izgubljenih prijateljstava

19.06.21 Danas

Čaroban i čudesan, a ipak veran, ovo je izveštaj o avanturama Krisa Kentona, Patrika Ficdžeralda, Šoni Indijanca Tajnija, lepe Mohene i drugih, tokom Rata za nezavisnost SAD… naslov je (malo duži) uvodnog teksta Mišela Pjera, kojim započinje nedavno objavljeni, luksuzni album Viling: Staza izgubljenih prijateljstava Huga Prata.

Na blizu 300 strana, izdavačka kuća Čarobna knjiga, objavila je kompletnu Pratovu šetnju po istorijskim ostavštinama Severne Amerike (sada Kanada i SAD) tokom druge polovine 18. veka.

Englezi, Francuzi, Indijanci i Amerikanci defiluju ovom pričom u kojoj su junaci „veoma mladi ljudi u borbi s ljudskim strastima: hrabrošću, ljubomorom, kukavičlukom, izdajom, željom, pohotom, surovošću i dobrotom“.

Viling ili „veličanstveni ep u stipu od Huga Prata“, kako je poslednji put, pre četiri decenije, na srpskom objavljen ovaj strip, u Eks almanahu čuvenih gornjomilanovačkih Dečjih novina (u brojevima 10 i 11), sada je dobio svoju konačnu varijantu u Srbiji.

I uz Gauča (zejdnički rad sa Milom Manarom), Pustinjske škorpije u tri toma i (dodatnim) Koinski priča…, ova izdavačka kuća svrstava se u red najozbiljnijih, svetskih čuvara legata veličanstvenog Huga Prata, koji je objedinio vizuelno i narativno u svetu tzv. čarobnih kvadrata.

Ne zaboravimo Darkwood koji je na korak do finiša definitivnog izdanja čuvenog Korta Maltezea (izašlo osam od 12 albuma).

Bogat ilustrovani materijal Pratovih skica i studija, uobičajeni je pratilac ovakvih izdanja, a tu je i Oko Fort Vilinga, tačnije, biografije svih bitnih, istorijskih likova koji su upleteni u mrežu ovog epa.

Godine 1774, tokom pohoda na razna indijanska plemena, sreću se Kris Kenton, sedamnaestogodišnji Virdžinijanac čiju su porodicu masakrirali Indijanci, i Patrik Ficdžerald, mladi britanski aristokrata koji je emigrirao u Ameriku.

Obojica su pripadnici vojnih trupa koje čuvaju doseljeničku granicu i, iako se ne slažu u svim stavovima o Americi, Evropi i samom vojničkom životu, njihovo prijateljstvo s vremenom postaje sve čvršće.

Tokom jednog od pohoda na Indijance, upoznaju Mohenu, mladu devojku koja će na njih ostaviti snažan utisak i koja će postati jedna od okosnica priče o njima.

Međutim, kada izbije Rat za nezavisnost, dvojica prijatelja će se naći na suprotnim stranama…

Ovu izuzetnu priču, iz pera legendarnog Huga Prata, koja drži čitaočevu/gledaočevu pažnju od prve do poslednje strane, dok se upoznaje sa paletom stvarnih i izmišljenih likova i događaja iz američke istorije, dok raspliće konce koji ih povezuju i slave pobede i oplakuju poraze u stripskom epu o prijateljstvu i odanosti, surovosti i nežnosti, politici, diplomatiji i krvoprolićima, kolorom je obogatila, Pratova dugogodišnja saradnica, Patrisija Kanoti, a da ljubitelji devete umetnosti u Srbiji, u potpunosti, uživaju potrudila se Bojana Janjušević, koja je francuski pretvorila u srpski jezik.

I, recimo još, nijedan lik u Vilingu nije sasvim dobar, ali ni sasvim loš; svi su, međutim, sasvim posebni, baš kao i okolnosti koje ih prate i situacije u kojima se zatiču…

Povratak u prošlost, u ovom slučaju, daleku, u vreme kralja Artura, više decenija je, na radost poštovalaca devete umetnosti, omogućavao Harold Foster.

Čuveni američki izdavač stripova Fantagrafiks, odužio se ovom velikanu, objavivši u periodu od 18. avgusta 2009. do 20. novembra 2018. kompletan njegov rad na Princu Valijantu, u 18 tomova (u poslednjem je materijal realizovan između 1969. i 1971), završno sa 1815. tablom (dakle već se zašlo u prostor koji je polako preuzimao novi crtač Džon Kalen Marfi, u potpunosti je to učinio od 1789. table).

Isto to, samo na srpskom jeziku, učinila je i Čarobna knjiga, koja je taj materijal smestila u 17. tomova, između 2014. i 2018. godine.

Poželeli smo te 2018, u ime velikog broja ljubitelja ovog klasika 9. umetnosti, da vidimo i nastavak Valijantovih dogodovština, makar onih koje je Marfi kreirao po Fosterovom tekstu (do 2241. table koja se pojavila 1980). (Novosadski MarketPrint objavio je dvehiljaditih, u nekoliko, neobojenih albuma najveći deo Marfijevog rada na Valijantu.) I, desilo se.

Nedavno je Čarobna knjiga krenula u novu avanturu sa vitezom Okruglog stola, objavivši 18. i 19, (po Fantagrafiksu) 18, 19. i 20, tom, pokrivši time period Marfijevog (i Fosterovog) rada između 1971. i 1976. godine.

Princ Valijant, mnogo puta i na mnogo jezika, objavljivan je u obliku knjige, ali u ovom izdanju prvi put se pojavljuje originalni kolorit koji je lično odabrao Foster, onako kako je strip premijerno izlazio u nedeljnim izdanjima novina.

Tri i po decenije Foster je pisao i crtao nedeljno izdanje u boji Princa Valijanta, koji je, prema oceni većine istoričara stripa, jedno od najimpresivnijih vizuelnih ostvarenja našeg doba.

Valijantove dogodovštine u ovim tomovima preveo je Goran Skrobonja.

Pored bogatog ilustrovanog i foto materijala koji, je stalni pratilac ovog luksuznog izdanja, čitaocima se nudi predgovor Brajan Vokera – Sećanje na Hala i Džeka, i teskt Džerija Dima Moje prijateljstvo sa Džekom, kao i intervju sa crtačem Mad magazina Andželom Toresom, koji govori o tome kako je crtao umesto Džona Kalena Marfija.

Dragan Stošić